Након представе Позоришта из Шида једноставно би се могло закључити - "Тврд је ово говор", но, као и у библијском случају, одакле је цитат, била би то замена теза. Говор је, заправо, категорична осуда породичног насиља, насиља над женама, мобинга, трафикинга, ратних злочина уобличен у паролу: Злочин треба осудити, починиоца казнити! Овом проблему се не смеју  окретати леђа.

СЛАВОНСКИ БРОД - Позориште с декадама искуства, додуше, и оног с прекидима у деловању, "Бранислав Нушић" из Шида, Србија, кроз радионице с глумцима, обрађујући друштвено – социјалне теме, 2003. покренули су сасвим нови начин рада. Од тада приредили су, обрадили те уиграли и извели петнаестак играних драмских и двадесетак луткарских представа за које су укупно добило око осамдесет награда и мноштво признања.

"Желим да се ослободим!" ултимативна је представа а постигнута уметничка и ниво извођења сврстава је у „Must see" категорију.

Представа "Желим да се ослободим", коју су у оквиру, али изван конкуренције Фестивала аматерских позоришта, јуче у поноћ извели у Славонском Броду, прошле године, у конкуренцији с 460 других позоришта у Србији, освојила је друго место, а с њом су, осим у суседним државама, наступили и у Линцу, Аустрија.

"Желим да се ослободим", по свему, а особито темом породичног насиља, трафикинга, мобинга, ратног злочина и уопште насиља над женама, савремена је представа.

Представу је режирао професионални редитељ Цветин Аничић, а у њој глуме глумице аматерке: Илијана Орешчанин, Наташа Драгић, Милица Грчић, Јелена Пејчић, Теодора Мердановић, Александра Станивуковић, Вања Стевановић, Јована Перић, Неда Глигић, Марија Тубић,Дајана Посавчић и Сара Харамбашић.

Ритам насиља води злочину над незаштићеном жртвом

Потресна је то исповест дванаест жена жртава насиља. Приче су измишљене, али, нажалост, свима су познате. Свака је за себе, али, и друштвено и на позоришној сцени функционишу као једна општа прича која се, једна од друге, разликује само до тренутка када маштања, наду и животну радост, захвати резонанција негативних сила и живот преокрене у ритму насиља које најчешће оконча злочином над незаштићеном жртвом.

Представа у „Must see" категорији

Редитељски, сценски те кулисом светла и тона, односно, документаристичким приступом у целини, представа гледаоцу пружа уверљивост јер ставља га у ситуацију слушања првог и изворног исказа жртве па га ангажује као актуелног сведока злочина.

Глумице су изврсно одглумиле своје улоге, а све је помало деловало као омнибус у којем се нижу већ виђена прича за причом, али не на штету представе као јединствене драматуршке целине.

Ултимативна је по захтевима упућеним друштву које није довољно сензибилно али и институцијама које „нису надлежне". Ултимативна је и уметничком као и ниво извођења која је сврстава у „Must see" категорију.