Еко караван: Битка за реку

Највећи проблем на Босуту је сочивица - ситна речна биљка која током лета, зна толико да набуја да прекрије, у дебелом слоју од по неколико сантиметара, готово целу површину реке, тако да долази до помора риба и уништавања речне флоре и фауне

Покрета за заштиту и неговање реке Босут,Шид
"Дижем дреку - не дам реку" - слоган је велике еколошке акције "Покрета за заштиту и неговање реке Босут" из Шида. Позвали су нас да нам покажу шта су све урадили и шта планирају, да нам кажу зашто воле своју реку и зашто желе да "Босут мирно тече".

Босут је и хрватска и српска река. Извире северно од Славонског Брода. Дуга је 186км, а кроз Србију њен ток је око 50км. На свом путу кроз Србију тече поред села Батровци, Моровић и Вишњичево. Недуго после тога се улива у Саву код истоименог села Босут.

"Босутска патрола" је у сталној акцији. Са осматрачница контролишу ситуацију, а чамцима крстаре реком спречавајући рибокрадицама да недозвољено изловљавају рибу мрежама, вршкама, динамитом и струјом. Резултата има - сваког месеца се уништи велика количина мрежа.

Највећи проблем на Босуту је сочивица - ситна речна биљка која током лета, зна толико да набуја да прекрије, у дебелом слоју од по неколико сантиметара, готово целу површину реке, тако да долази до помора риба и уништавања речне флоре и фауне.

До тога долази зато што се у реку сливају воде са ораница у којима је велика количина азота од вештачког дјубрива што утиче на убрзану вегетацију сочивице која користи велике количине кисеоника из воде.. Овај проблем се се једино може решити заједничким еко-пројектима и прекограничном сарадњом Хрватске и Србије.

Такође, Завод за заштиту природе Србије би требало да изради студију заштите овог предела - моровићке шуме са 22 000 ха чувеног храста лужњака укључујући и реке Босут и Студву. Уколико би се овај простор прогласио за Резерват природе са различитим степеном заштите, то би означило и законом регулисану бригу о овим рекама које представљају окосницу еко-система овог региона.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад