За месец дана биће обележено седам деценија од пробоја Сремског фронта

За месец дана на Спомен обележју „ Сремски фронт” свечано ће бити обележена 70-годишњица пробоја на једном од највећих бојишта у завршници Другог светског рата, и одата пошта
великом броју палих припадника НОВ и Црвене армије. Тог дана, 12.априла, на месту које је данас зарасло у траву и које просто вапи за уређењем и сређивањем, окупиће се представници државе, бораца, потомака, али и стране дипломате и мисије. Све њих мало ће занимати у чијој је надлежности одржавање овог важног историјског обележја, ко би требало да се на другачији начин стара о њему и шта је то што треба учинити како се он не би уређивао само о великим датумима, а после био препуштен сам себи, провалама у музејски део и различитим облицима девастације.

Споменичка целина „Сремски фронт”, сагледана кроз визуру историје, урбанизма, природних богатстава, пејзажних и многих других карактеристика Срема, стављена је под бригу државе, која финансира одржавање комплекса, а само одржавање пребацила је на Општину Шид, а она је обавезу о текућем одржавању поверила Месној заједници Адашевци, док је Туристичка организација била је задужена за промоцију туризма.

Са друге стране, цео споменички комплекс је у надлежности Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица. Директор ове установе Љубиша Шулаја објашњава за „Дневник” да њихов посао није да се брину о текућем одржавању као што су чистоћа, кошење траве, обезбеђење, редарска и водичка служба, јер је то по слову закона у надлежности локалне самоуправе.

- Наш је задатак, као надлежне територијалне установе за заштиту, да пратимо стање споменичког комплекса, да у складу са тим предлажемо мере и радимо елаборате заштите и конзервације. Стручњаци Завода редовно обилазе „Сремски фронт” , као и друге споменике, посебно оне од изузетног значаја. Током прошле године наши стручњаци констатовали су да је ниво текућег одржавања незадовољавајући, што може да угрози споменик – истиче Шулаја.

Он каже да је Завод редовно обавештавао надлежно Министарство рада, запошљавања, борачка и социјална питања, о стању Спомен комплекса „Сремски фронт”, као и да су управо ти извештаји били разлог да се у јануару ове године одржи састанак у Београду.

- Састанак је одржан на иницијативу Министарства за рад и на њему су присуствовали и представници општине Шид. Јасно је да смо ми својеврстан сервис праћења стања и заштите, а да је локална самоуправа обевезна да брине о текућем одржавању. На том састанку закључено је да свака инстанца одради свој део посла до почетка априла – каже Шулаја.

Заменик председника општине Шид Срђан Малешевић не спори да има проблема око уређења и одржавања комплекса, али истиче да ће за 12. април све бити уређено и спремно за велику церемонију.

- Шид је као локална самоуправа добио у надлежност Спомен обележје, али због немогућности ангажовања четрдесетак радника који су раније радили на одређено време, ми више немамо новца за то. Послали смо допис Министарству рада у којем предлажемо да Република поново преузме на себе одржавање Спомен-обележја као што је то годинама и радила. Наиме, Република је увек на тендеру бирала оне који ће бити задужени за одржавање и за то имала новац, а од кад је то прешло у нашу надлежност нисмо добили ни динара – објашњава Малешевић.

Надлежни у општини свесни су да текуће одржавање, као што је редовно шишање траве, утиче на стање самог споменика, као и да је хортикултура састави део Спомен-обележја, али за стално ангажовање радника једноставно у општинској каси нема новца.

- Но, и поред свега урадићемо свој део посла. Не можемо да косимо као пре пет пута месечно, али то сада чинимо једном у месец или месец и по дана. Но, проблем постоји и то не само ове године, постојао је и ранијих и остаће тако ако се не нађе право решење за одржавање Спомен-комплекса „Сремски фронт”. Када смо преузимали надлежност над њим имали смо другачије планове и то оне који би донели бољитак и обележју и општини Шид. Наиме, предлагали смо да комплекс буде самоодржив , да од њега направимо садржај који би привукао људе да га обилазе. Овако има један или ниједан посетилац дневно. Но, наш предлог да се активира простор од око 30 хектара земљишта поред самог аутопута новим садржајима није прошао и зато је остало нерешено стање одржавања Спомен-комплекса – закључује Малешевић.

Да туристи сиђу с ауто-пута

Туристичка организација Шида имала је намеру да побољша туристичку понуду шидске општине преко Спомен обележја „Сремски фронт”. Поред обележја ауто-путем пролазе милиони туриста у транзиту, па би се број посетилаца додатним садржајима могао знатно повећати. Тако је било замишљено да се изграде угоститељски капацитети, два језера, шеталиште поред Босута…На Спомен-обележју користили би се соларни панели за производњу електричне енергије којом би се напајао комплетан комплекс у ноћним сатима. У идејном пројекту названом „Западна капија Србије”, била би заправо искоришћена природна богатства око комплекса и он би могао сам себе да издржава али и доноси добит општинском буyету. Ти велики планови, међутим, нису прошли.

Архитектонско-уметничко дело на 27 хектара

Спомен комплекс „Сремски фронт” простире се на 27 хектара, а отворен је 1988.године. Подигнут је на највећем европском острву између Саве, Дунава и Босута. Ту је музеј на преко 1.500 квадратних метара, који повезује историју овог простора од Келта, Римљана и Словена до данас, што показује историјско и археолошко богатство, а уједно повезује прелаз Фрушке горе у равницу. Аутор Спомен обележја је Мирослав Крстоношић, новосадски архитекта. Уз њега, као аутора, вајарске, бронзане и гипсане радове урадио је чувени Јован Солдатовић, а украсно зеленило професор Милан Сапунџија.