- Детаљи
- Аутор: Дневник
Када је пре годину дана дошао на чело Културно образовног центра Шид Срђан Малешевић је преузео и пројекат санације зграде за који су већ стигле паре од Покрајинског
секретаријата за културу. Овде је постојао проблем слегања тла испод зграде, што је санирано, замењени су сви прозори, зграда је изолована дебелим стиропором и стакленом вуном, урађена је фасада, тако да је подигнута енергетска ефикасност зграде која је спремљена за добијање биоенергетског пасоша.
Посао би требало наставити ове године, реновирањем сале, заменом столица и уређењем позорнице. Директор Малешевић каже да се ради на пројекту и могућем конкурисању за покрајинска средства. Упоредо с овим грађевинским радовима на централној установи за културни живот шидске општине, радило се на програмима.
- Имали смо најдуже културно лето. Тридесет фестивалских дана позоришта трајало је близу два месеца. Представе су игране од петка до недеље, а ако се томе дода и „Дечије културно лето” које је претходило овоме, Шиђани су имали попуњен календар – вели Малешевић.
- На фестивал позоришта стигла су друштва готово из свих новонасталих држава бивше Југославије. Овај фестивал био је велики догађај за Шиђане и њихове госте. Имали смо и две ликовне колоније колоније са по четири најбоља студента са професорима из Новог Сада и Београда, а остале су иза њих вредне слике. Ове године обележили смо и „Вишњићеве дане” и увели књижевне сусрете.
И даље је велики терет незавршен објекат Музичке школе и дома младих, уз саму зграду КОЦ-а. Није се одмакло даље од темеља, а за наставак радова потребно је да се разреши судски спор.
Игралиште и клизалиште
КОЦ је средиште свих збивања, па и ових зимских дана кад је уз зграду центра никло клизалиште. Саграђено је делом из донација УН за општине које трпе због прилива избеглица, док је добар део средства уложила локална самоуправа. Она је финансирала израду подлоге за клизалиште и ограде и још неких објеката. Клизалиште ради свакодневно од 17 до 22 сата, плаћа се улазница од 100 динара, а они који изнајме клизаљке за 100 динара не плаћају улазницу. На ред пазе два радника Спортске установе „Партизан” у чијој је надлежности клизалиште.
Наспрам КОЦ-а смештено је лепо ново игралиште, за које су Шиђани гласали преко интернета по конкурсу компаније „Нивеа”. Заједничка упорност уродила је плодом и „Нивеа” је у сарадњи са локалном самоуправом саградила дечије игралиште по највишим стандардима.
Д. Савичин
- Детаљи
- Аутор: Данас
Какви су услови живота у прихватном центру у Адашевцима код Шида
Иако је помоћ Европске уније од 40 милиона евра знатно унапредила систем управљања миграцијама и побољшала квалитет смештаја, хране и здравствене неге, око 5.600 миграната.
Колико је смештено у центрима који су у надлежности Комесаријата за избеглице и миграције, предуго чека да настави пут ка земљама ЕУ и махом је незадовољно условима боравка.
У месту Адашевци крај Шида, седам километара од хрватске границе, у Центру за прихват избеглица тренутно борави 1.030 људи из Авганистана, Ирака, Пакистана, Сирије, Монголије, па чак и Кубе. У центру, који се састоји из неколико целина, мигранти имају три оброка са ужином и константну здравствену заштиту, а распоређени су, како каже координатор Драган Велимировић, према "приоритету". Породице с малом децом смештене су у тврдим објектима, док су самци и породице са старијом децом у великим шаторима, каже Велимировић. Он истиче да се посебна брига води о трудницама и деци, која су овде најбројнија и за коју се у "дечјем кутку" организују разне едукативне и креативне радионице.
- Деца имају могућност да уче енглески и немачки језик, да упознају свет компјутера, а сада китимо јелку и организујемо новогодишњу представу. Чинимо све да их макар мало извучемо из свакодневнице и учинимо им боравак пријатнијим, каже Велимировић.
С друге стране, мигранти са којима смо разговарали кажу да нису задовољни условима и да предуго чекају на одлазак у ЕУ.
Али Ајдари је из Авганистана и у прихватном центру је са супругом и двоје мале деце. Показује нам ожиљак на лицу од повреде коју су му нанели талибани.
- Имао сам посао у Авганистану, било је донекле нормално, али једног дана дошли су талибани и ухапсили ме. Био сам десет дана у затвору и хтели су да ме убију, прича Ајдари, који је после тога морао са породицом да напусти Авганистан - преко Пакистана, Ирана, Турске, затим Грчке, где је остао осам месеци, јер су затворили границе.
- Не желимо да останемо овде, хоћу да идем било где, у Мађарску, Немачку, није важно, само желим нормалан живот, каже Ајдари.
Један број "самаца", међу којима има и малолетних дечака од 15 до 17 година, смештен је у великом шатору. Обучени у јакне или огрнути ћебетом, јер у том делу нема грејања, нити топле воде, причају како су овде и до шест месеци, како добијају недовољно хране, а највише негодују што за сваку вечеру имају рибу у конзерви.
Два млада Пакистанца, од 15 и 17 година, кренули су без родитеља у Европу како би се "образовали", јер је у Пакистану, како објашњавају, образовање веома скупо.
Хали се запутио трбухом за крухом, јер су зараде у Пакистану, одакле долази, премале за живот. У центру у Адашевцима је шест месеци, и највише му недостају супруга и деца које је оставио у Пакистану, јер је то, како нам прича, "брак из љубави".
На излазу из центра зауставља нас млада трудница, која је са супругом и шесторо деце отишла из Авганистана, где је "било сувише опасно".
Овде смо већ четири месеца, а највише ме забрињава што деца не иду у школу, каже она, додајући резигнирано да за сваку вечеру добијају рибу у конзерви.
Пише: М. М. Стевановић
- Детаљи
- Аутор: РТВ
Од почетка мигрантске кризе кроз шидску општину, на путу ка земљама ЕУ прошло је више од 700 хиљада миграната
Након затварања тзв. Балканске руте, Шид више није само успутна станица већ и привремени дом за мигранте из различитих земаља. Без обзира на гостопримство једина жеља им је да наставе пут.
"У шидском кампу сам већ шест месеци и све је у реду. Имамо довољно топле одеће, стигла је зима, грејање је добро а постављени су и нови тоалети", каже Рахел Ахмаб из Бангладеша.
Кјас Нузад из Авганистана каже да жели да оде из Србије у Француску где му је породица. Ипак, највећи је проблем, како каже, то што су границе затворене.
Међународни дан миграната је прилика да се скрене пажња на људска права миграната како би се њихов положај побољшао.
"У прихватним центрима у шидској општини према мигрантима се поступа на начин достојан човека", каже Ивица Јовић, председник Савета за управљање мигтрацијама у општини Шид.
Иако се од почетка мигрантске кризе пуно тога променило, па мигранти овде више не бораве један дан у транзиту већ су неки овде смештени и више од пола године, сви су обезбеђени и смештени у складу са нормама међународног хуманитарног права.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Опелом жртвама усташког терора и полагањем венаца на спомен-обележје на Православном гробљу у Шиду, али и селима ове општине чланови СУБНОР-а и локалне самоуправе, започели су обележавање 6. децембра, Дана ове сремске општине. Заменик председника СУБНОР-а Шид Гавро Винчић подсетио је на усташка злодела почињена над цивилним становништвом и жртве ослободилачких снага које су учествовале у бици за ослобођење Шида.
У сали Културног образовног центра одржана је поподне свечана седница Скупштине општине Шид, чији председник Велимир Влаисављевић је говорио о тешким искуствима Шиђана у Другом светском рату. Директор КОЦ Срђан Малешевић рекао је да је пре рата овде радио биоскоп, фудбалски клуб „Фрушкогорац” и Соколски дом, али кад су 1941. године у Шид ушли црнокошуљаши и окачили заставу на којој пише НДХ, био је то почетак крваве историјске игре око Срема. Забрањен је рад Српске православне цркве, а донета је и одлука о „забрани кретања Срба, Цигана и паса после 18 сати”. У Сремској Митровици је, после тешког мучења стрељано девет угледних шидских Срба већ у августу, што је настављено и једна од тих жртава био је сликар Сава Шумановић. По селима су усташе палиле, вешале људе о телефонске стубове поред железничке пруге, а на шидској железничкој станици утоварани су вагони пуни људи и депортовани у логор Јасеновац. Цивили су се бежећи од терора склањали у босутске шуме, али велике жртве и данас опомињу на најстрашније доба у историји Шида.
Председник општине Шид Предраг Вуковић уручио је традиционална признања заслужним појединцима. Шестодецембарску награду примили су Цветин Аничић, дипломирани луткар ангажован у КОЦ-у и др Крсто Куреш, директор Дома здравља и координатор свих здравствених радника који раде са мигрантима. Општинска признања, плакете и захвалнице добили су протојереј ставрофор Хаџи Ђорђе Воларевић, ЈКП „Стандард”, Удружење жена „Јесен живота”, ЈП „Шидине”, Комесаријат за избеглице, Полицијска станица Шид. Плакете су добили Здравко Бјелић ученик трећег разреда шидске Гимназије, који је у кик боксу заузео треће место на светском првенству, затим, пројекат „Кућа од срца” којим је Анђела из Адашеваца добила кров над главом и други. Била је ово прилика да се захвали онима који су помогли Шиду да се суочи са ситуацијом поводом мигрантске кризе.
Свечаност за Дан Шида употпунила је Весна Станковић глумица из Београда која је представила хероину Милунку Савић и освојила публику која јој је аплаудирала током целог њеног извођења.
Д. Савичин
Још чланака …
Страна 34 од 231