
Када је пре годину дана дошао на чело Културно образовног центра Шид Срђан Малешевић је преузео и пројекат санације зграде за који су већ стигле паре од Покрајинског
секретаријата за културу. Овде је постојао проблем слегања тла испод зграде, што је санирано, замењени су сви прозори, зграда је изолована дебелим стиропором и стакленом вуном, урађена је фасада, тако да је подигнута енергетска ефикасност зграде која је спремљена за добијање биоенергетског пасоша.
Посао би требало наставити ове године, реновирањем сале, заменом столица и уређењем позорнице. Директор Малешевић каже да се ради на пројекту и могућем конкурисању за покрајинска средства. Упоредо с овим грађевинским радовима на централној установи за културни живот шидске општине, радило се на програмима.
- На фестивал позоришта стигла су друштва готово из свих новонасталих држава бивше Југославије. Овај фестивал био је велики догађај за Шиђане и њихове госте. Имали смо и две ликовне колоније колоније са по четири најбоља студента са професорима из Новог Сада и Београда, а остале су иза њих вредне слике. Ове године обележили смо и „Вишњићеве дане” и увели књижевне сусрете.
И даље је велики терет незавршен објекат Музичке школе и дома младих, уз саму зграду КОЦ-а. Није се одмакло даље од темеља, а за наставак радова потребно је да се разреши судски спор.
КОЦ је средиште свих збивања, па и ових зимских дана кад је уз зграду центра никло клизалиште. Саграђено је делом из донација УН за општине које трпе због прилива избеглица, док је добар део средства уложила локална самоуправа. Она је финансирала израду подлоге за клизалиште и ограде и још неких објеката. Клизалиште ради свакодневно од 17 до 22 сата, плаћа се улазница од 100 динара, а они који изнајме клизаљке за 100 динара не плаћају улазницу. На ред пазе два радника Спортске установе „Партизан” у чијој је надлежности клизалиште.
Д. Савичин
Иако је помоћ Европске уније од 40 милиона евра знатно унапредила систем управљања миграцијама и побољшала квалитет смештаја, хране и здравствене неге, око 5.600 миграната.
Колико је смештено у центрима који су у надлежности Комесаријата за избеглице и миграције, предуго чека да настави пут ка земљама ЕУ и махом је незадовољно условима боравка.

У месту Адашевци крај Шида, седам километара од хрватске границе, у Центру за прихват избеглица тренутно борави 1.030 људи из Авганистана, Ирака, Пакистана, Сирије, Монголије, па чак и Кубе. У центру, који се састоји из неколико целина, мигранти имају три оброка са ужином и константну здравствену заштиту, а распоређени су, како каже координатор Драган Велимировић, према "приоритету". Породице с малом децом смештене су у тврдим објектима, док су самци и породице са старијом децом у великим шаторима, каже Велимировић. Он истиче да се посебна брига води о трудницама и деци, која су овде најбројнија и за коју се у "дечјем кутку" организују разне едукативне и креативне радионице.
С друге стране, мигранти са којима смо разговарали кажу да нису задовољни условима и да предуго чекају на одлазак у ЕУ.
Али Ајдари је из Авганистана и у прихватном центру је са супругом и двоје мале деце. Показује нам ожиљак на лицу од повреде коју су му нанели талибани.
- Имао сам посао у Авганистану, било је донекле нормално, али једног дана дошли су талибани и ухапсили ме. Био сам десет дана у затвору и хтели су да ме убију, прича Ајдари, који је после тога морао са породицом да напусти Авганистан - преко Пакистана, Ирана, Турске, затим Грчке, где је остао осам месеци, јер су затворили границе.
- Не желимо да останемо овде, хоћу да идем било где, у Мађарску, Немачку, није важно, само желим нормалан живот, каже Ајдари.
Два млада Пакистанца, од 15 и 17 година, кренули су без родитеља у Европу како би се "образовали", јер је у Пакистану, како објашњавају, образовање веома скупо.
Хали се запутио трбухом за крухом, јер су зараде у Пакистану, одакле долази, премале за живот. У центру у Адашевцима је шест месеци, и највише му недостају супруга и деца које је оставио у Пакистану, јер је то, како нам прича, "брак из љубави".
Овде смо већ четири месеца, а највише ме забрињава што деца не иду у школу, каже она, додајући резигнирано да за сваку вечеру добијају рибу у конзерви.
Пише: М. М. Стевановић
Након затварања тзв. Балканске руте, Шид више није само успутна станица већ и привремени дом за мигранте из различитих земаља. Без обзира на гостопримство једина жеља им је да наставе пут.

Кјас Нузад из Авганистана каже да жели да оде из Србије у Француску где му је породица. Ипак, највећи је проблем, како каже, то што су границе затворене.
Међународни дан миграната је прилика да се скрене пажња на људска права миграната како би се њихов положај побољшао.
Иако се од почетка мигрантске кризе пуно тога променило, па мигранти овде више не бораве један дан у транзиту већ су неки овде смештени и више од пола године, сви су обезбеђени и смештени у складу са нормама међународног хуманитарног права.
Опелом жртвама усташког терора и полагањем венаца на спомен-обележје на Православном гробљу у Шиду, али и селима ове општине чланови СУБНОР-а и локалне самоуправе, започели су обележавање 6. децембра, Дана ове сремске општине. Заменик председника СУБНОР-а Шид Гавро Винчић подсетио је на усташка злодела почињена над цивилним становништвом и жртве ослободилачких снага које су учествовале у бици за ослобођење Шида.

У сали Културног образовног центра одржана је поподне свечана седница Скупштине општине Шид, чији председник Велимир Влаисављевић је говорио о тешким искуствима Шиђана у Другом светском рату. Директор КОЦ Срђан Малешевић рекао је да је пре рата овде радио биоскоп, фудбалски клуб „Фрушкогорац” и Соколски дом, али кад су 1941. године у Шид ушли црнокошуљаши и окачили заставу на којој пише НДХ, био је то почетак крваве историјске игре око Срема. Забрањен је рад Српске православне цркве, а донета је и одлука о „забрани кретања Срба, Цигана и паса после 18 сати”. У Сремској Митровици је, после тешког мучења стрељано девет угледних шидских Срба већ у августу, што је настављено и једна од тих жртава био је сликар Сава Шумановић. По селима су усташе палиле, вешале људе о телефонске стубове поред железничке пруге, а на шидској железничкој станици утоварани су вагони пуни људи и депортовани у логор Јасеновац. Цивили су се бежећи од терора склањали у босутске шуме, али велике жртве и данас опомињу на најстрашније доба у историји Шида.

Свечаност за Дан Шида употпунила је Весна Станковић глумица из Београда која је представила хероину Милунку Савић и освојила публику која јој је аплаудирала током целог њеног извођења.
Д. Савичин
Страна 34 од 231