
Ердевик, највеће од 18 села шидске општине, за последњих пар година, остало је без око 800 становника. У потрази за послом одлазе не само млади већ и читаве породице, које најчешће у иностранству траже бољи живот.

Трећа је година како није успео референдум за наставак самодоприноса, село је остало без изворних прихода те се ради у складу са могућностима. Прошле године је урађен део посла на реновирању Дома културе, а делимично су уређени и атарски путеви. Редовно, МЗ помаже у организовању једне од највећих манифестација у шидској општини – традиционалне Куленијаде.
Ердевик, надалеко познат по винима, гастрономији, језерима, мултикултуралности, укратко – богатим природним и културним наслеђем, као да се помало успавао у својој шароликости. Наднео се над њега велики знак питања – како га разбудити?
У образложењу је наведено да Грчић у у пружа изузетан допринос очувању музичке и културне делатности на овим просторима, која се традиционално негује као баштина српског народа. Сва знања током три деценије преносио је члановима СКУД-а „Свети Сава”. Истакао се и као кореограф, урадивши седам кореографија народних песама и игара. На сцену је поставио двадесетак кореографија најбољих кореографа Србије, којима подиже на ноге не само Шиђане, већ и публику на многобројним гостовањима по земљи и иностранству.
Радован је радио у бројним друштвима, али је каже, од првог дана пре 30 година, имао идеју да „Свети Сава” буде најбољи у Србији.
- Радио сам у шидском КОЦ-у једно време као стручни сарадник за народне песме и игре. Водио сам раднички клуб „Хемпро” Шид, а паралелно је формирана градска секција „Народних песама и игара”, којој сам се придружио 1985. као хармоникаш, а касније и као играч, да би две године касније оформили СКУД „Свети Сава”, спајајући градску секцију и радничко друштво. Репертоар је у то време обухватао песме и игре бивше Југославије и окупљао омладину без обзира на националну припадност, мада је било примедби због назнаке „Српско” у имену друштва – сећа се Грчић.
- Добили смо изузетно добре критике штампе и стручњака и због тога смо поносни. Најбоље су пролазиле песме које се односе на празнике, на радове у пољу и виноградима, љубавне песме и друге – каже Грчић. - Најдража је она публика која цени наш рад. У Војводини нам прате сваки детаљ песме, игре и они знају да нас награде аплаузима, одлични су. Ја кажем да је то школована публика. Шидска публика је врло захвална публика. Не кажем то само ја такво мишљење има сваки КУД који дође пред шидску публику. Кад је иностранство у питању, Европа, морам рећи да је италијанска публика изузетна. Они имају културу на високом нивоу, страсни су и не штеде дланове.
За 2018. годину још се праве планови наступа. У СКУД долазе нова млада лица, и то је добро, каже Грчић, па уз добре кореографије „Свети Сава” се неће стидети да изађе пред најстручнију комисију и најзахтевнију публику.
Д. Савичин
У Галерији слика "Сава Шумановић" у Шиду, одржана је Свечана седница Скупштине општине Шид и обележен је 6. Децембар - Дан ослобођења и Дан општине Шид. Традиционално на данашњи дан Општина Шид додељује Децембарску награду.

Добитници Захвалнице општине Шид за 2017. годину су :
Удружење жена "Вишњићево" из Вишњићева, Удружење жена "Моровићанке" Моровић, Живка Комленац, ОШ "Бранко Радичевић" Шид, Одред извиђача "Лазар Бибић" из Шида, Дејан Бобаљ председник МЗ Бикић До и Веселин Вељко Вучковић књижевник из Шида.
Добитници Плакете општине Шид су:
Скупштина АП Војводине, Покрајинска влада, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Управа за капитална улагања АП Војводине, Министарство без портфеља задужено за демографију и популациону политику и USAID.
Свечаној академији поводом дана општине Шид присуствовали су и представници покрајинских и републичких институција и то: Снежана Седлар потпредседница Скупштине АП Војводине, Небојша Дракулић Влада Покрајинска Влада, Саша Стевановић покрајински секретаријат за пољ., вод. и шумарство, Гојко Тркуља помоћник министра без портфеља као и председници сремских опш'тина и Општина Ражањ и Деспотовац.
На крају Свечане академије говорили глумци Аматерског Позоришта "Бранислав Нушић" из Шида. Они су кроз текст Срђана Малешевића о јунаштву свих наших шиђана покушати да дочарају део тог времена. Завршницу академије је увеличао и Гудачки квартет "Crystal Strings" из Београда.
Евоцирање успомена на 6. децембар 1944. године, дан када је ослобођен Шид у Другом светском рату, започеће у среду полагањем венаца на споменик палим борцима, лоциран на православном гробљу у Шиду.

Историчар Симо Томовић у монографији Шида, забележио је атмосферу децембарских дана, када је нешто касније него друга места Шид ослобођен. Прва пролетерска ударна бригада и 11. ударна дивизија стигле су 5. децембра 1944. године пред сам Шид. Они су гонили непријатеља од Београда. У преподневним сатима 6. децембра последње непријатељске јединице напустиле су Шид и повлачиле се у правцу Товарника, а после подне Шидом је владала стравична тишина, да би у сумрак ођедном грунуле каћуше из правца Гибарца, које су отвориле брзу паљбу на непријатеља. Сат времена касније партизанске јединице ушле су у град.
Цео Шид је тада био на ногама. Народ је славио јер се завршио се страшни период окупације, прогона Срба, Јевреја и Рома, депортација у логоре и ликвидација од стране усташке окупационе власти чији је центар био у Сремској Митровици. Међутим, 17. јануара 1945. године непријатељске јединице крећу у велику јануарску офанзиву са намером да поврате Шид и Сремску Митровицу. Прва армија им је нанела велике губитке, Немци су по други пут заузели Шид, али до Сремске Митровице нису стигли. Прва армија, Шеста пролетерска дивизија, руске каћуше и најзад борба прса у прса, одвратиле су непријатеља. Нова борбена линија која је настала после другог ослобођења Шида била је Адашевци - Шид – Беркасово - Бабска и Шаренград. Шид је други пут био само три дана под окупацијом и више никад. Иза себе окупатори су оставили велике жртве, којима је народ овог краја дигао споменик. На годишњице ослобођења жртве се помињу у намери да се злочини фашиста не забораве.
Д. Савичин
Страна 17 од 231