
Почетком школске године у појединим насељима шидске општине било је неколико окупљања грађана који су што из родитељске бриге, што због неинформисаности изражавали бојазан због укључивања деце миграната у наставу у школама.

„Страсти су углавном смирене, али постоји једна група грађана у Адашевцима, која и даље сматра да је непотребно укључивати децу мигранте у заједничка мешовита одељења по школама, и да би било добро да се та деца одвојено образују. Међутим, како време пролази, показује се све јасније, оправданост укључивања деце миграната у наставу“, каже Небојша Илић, повереник за избеглице и мигранте општине Шид.
Деца миграната из прихватног центра „Адашевци” распоређена су на наставу у школама у Моровићу, Адашевцима и Вашици, док из прихватног центра „Принциповац” похађају наставу у подручним одељењима ОШ „Сремски фронт” у Соту и Бикић Долу, као и ОШ „Бранко Радичевић” у Шиду.
Дружење ван школе
Ових дана радило се на увођењу грејања у школи у Соту, па није било наставе неколико дана. То је био довољан сигнал домаћој деци да заједно са учитељима посете своје другаре у прихватном центру „Принциповац”, где су по речима одговорних из прихватних центара заједно провели ван школе један изузетан дан.
„Укључење деце миграната из прихватних центара у основне школе општине Шид је пројекат Владе Србије, односно Министарства просвете, по преузетим и потписаним међународним документима, везаним за мигрантску кризу“, каже Илић.
Додаје да је УНИЦЕФ у сарадњи са Министарством просвете током лета направио низ активности преко Школске управе, као и Комесаријат за избеглице и мигранте, како би школе и запослени у њима што спремније дочекали почетак укључења деце у наставу.
Сва деца су у Дому здравља Шид пре укључења у школе прошла кроз систематски преглед, по истим стандардима као и наша деца, да би добила потребно уверење за упис у школу. За потребе пратилаца деце од момента напуштања прихватног центра, превоза и боравка у школи, као и повратка деце у центре, Комесаријат је ангажовао стручне сараднике из организације „СОС Републике Србије”.
Због близине границе са Хрватском на подручју шидске општине ван прихватних центара борави поприличан број миграната. Они не желе да уђу у систем прихватних центара, него смештај траже где се затекну, чекајући прилику да се пребаце преко границе.
„Боравећи на нашој територији они наносе штете грађанима и њиховој имовини, улазе у бивше фабрике и предузећа. У сарадњи са полицијом и инспекцијама чинимо све што можемо, како би заштитили наше грађене и њихову имовину. Нажалост, не успевамо увек у томе“, каже Илић и апелује на све грађане, посебно Адашеваца, Вашица и Батроваца, да обавесте полицију и сами не предузимају никакве радње.
Општина Шид има Комисију која прикупља све одштетне захтеве грађана и предузећа. То је право место да се јави свако ко је има штету од миграната.
„Ти сарадници се већ од раније налазе у прихватним центрима и раде са децом. Важно је напоменути да поред њих велику улогу у припреми деце у центрима имају и сарадници из Центра за социјални рад Шид, Црвеног крста и НВО Центар за развој Срема и Шида. По речима одговорних из споменутих школа данас све протиче у најбољем реду. Деца врло брзо остварују пријатељске везе. Деца мигранти показују велику заинтересованост да науче српски језик, јер од тога зависи и разумевање градива других предмета“, потврђује Илић.
Челни људи шидске општине, на челу са председником Предрагом Вуковићем, настоје да логистички помогну тамо где се од општине очекује помоћ.
„Пошто су објекти школа у Соту и Бикић Долу у лошем стању, настојали смо да преко Комесаријата и хуманитарних организација, кроз мини-пројекте обезбедимо донације и помоћ потребну за санацију и подизање стандарда за нормалан боравак деце у тим школама. У току је пројекат који уз помоћ новосадске Ехо организације треба у што скорије време да реши поменуте проблеме“, додаје Небојша Илић.
Тако се, захваљујући прихвату деце миграната, практично решавају неки стари проблеми овим сеоским школама.
Д. Савичин
Поводом 250 година од рођења песника – гуслара устаничке Карађорђеве Србије, Филипа Вишњића и 38 година од почетка манифестације Вишњићеви дани, јуче је у реновираној сали шидског Културно-образовног центра одржан пригодан програм.

Вања се, као чланица аматерског друштва „Бранислав Нушић” из Шида истакла у представама Цветина Анићића, посебно на тему трговине људима. Протојереј ставрофор Хаџи Ђорђе Воларевић, духовник и песник, један је од оснивача Удружења српско-руског пријатељства. Објавио је десет књига историјског садржаја у којима преовладава родољубље, а збирка песама „Света Фруша гора” чека на ред за штампање. Члан је клуба књижевника „Филип Вишњић” и редован учесник манифестације Вишњићеви дани.
Слепи гуслар, родом из села Трнове код Угљевика дошао је у сремско село Грк, које је по њему названо Вишњићево. Певајући старе епске песме и стварајући по угледу на њих нове, у којима је опевао јунаке Првог српског устанка, Филип Вишњић задобио је трајно место у српској духовној вертикали. Пресудан за то био је сусрет с Вуком Караyићем, који је записао песме које је Вишњић изводио уз гусле. У минулих 38 година Културни центар у Шиду организовао је „Вишњићеве дане” чувајући успомену на славног гуслара и подржавајући људе и установе који су на његовом трагу. - Шиђани су показали одлучност Шиђана да и разних политичких турбуленција у минулим годинама и деценијама, задрже до данас Вишњићеве дане као манифестацију која још увек држи снажне темеље културног развоја Шида, Срема и Србије – рекао је директор КОЦ-а Срђан Малешевић.
Д. Савичин
У Шиду се одржавају 38. "Вишњићеви дани", манифестација која је ове године у знаку великог јубилеја, 250 година од рођења слепог гуслара Филипа Вишњића.

Српски Хомер окончао је живот у Срему, у тадашњем Грку. Сада, 250 година од рођења Вишњића, његово дело, које је оставио за културу народа, се слави у Срему културно-уметничким програмом.
Са жељом да се прикаже и очува традиција отворена је етно соба у којој је аутентичност периода у којем је живео слепи гуслар видљива. Поставка на којој је радио велики број чланица локалног удружења жена ће бити сталног карактера.
Свечана академија предвиђена је за недељу где ће бити уручене "Вишњићеве награде" у сали КОЦ –а. Последњег дана, у понедељак, манифестација ће се привести крају концертом музичке школе у Народној библиотеци "Симеон Пишчевић", где ће се доделити и награде по литерарном конкурсу.
Током молебана старешине цркве Лазарице у Шиду, јереја Ђорђа Марића на звоник и куполу новоизграђене цркве подигнути су крстови које је освештао у јулу владика сремски Василије.
Захваљујући на подршци епископу Василију, свештенству, ктиторима и народу, Марић је рекао:
Преостало је још посла на крову у наредних десет дана, да се омалтерише, постави гранит и подно грејање, чиме је већи део посла завршен. После тога долазе фреске и олтар на ред. Кад је храм покривен и постављена столарија, онда је све друго много лакше.
У ових шест година, колико је јереј Марић у Шиду, било је много приложника, а он посебно истиче породице Вејић, Марковић, Обрадовић, Петровић, Ашћерић, Мишчевић, те архимандрита Гаврила. Помагала је и Општина Шид и раније, али и ове године када је за Лазарицу усмерено 750.000 динара.
- У западној Украјини, одакле су мајстори негује се занат да се лимом цркве и куће, док централна и источна Украјина, као и Белорусија ту традицију нису имале. Ови мајстори су изврсне занатлије из Паћајева. Њих четворица урадили су много објеката, а сада раде у Шиду – каже Валери Богдан који је донео по поруyбини шидске црквене општине и посебан лим за покривање.
На овај лим иде гаранција на боју од 60 година, а иде у прохром са основицом бакра. На Лазарици у Шиду утрошили су, како каже Богдан 650 квадрата лима, а два квадратна метра лима тешко је седам килограма. Није то било лако ни превести до Србије, али како каже Богдан, уз гаранцију епископа Василија, оца Гаврила и јереја Ђорђа Марића, прешли су све границе без проблема. Радили су овде 21 дан, на три апсиде и две куполе, остају још десетак дана да све заврше, па иду за Белорусију. На питање колико кошта овакав мајсторски рад Богдан одговара:
- Наш рад је поклон нашој цркви - српској цркви. За рад не тражимо ништа.
Текст и фото: Д. Савичин
Страна 18 од 231