Наташа Цвјетковић, председница Општине Шид, једна од само шест жена које су на челу локалних самоуправа у Србији
Није ми проблем да скувам ручак, али ни да научим кад иде који слој асфалта и какав му је састав

Требало ми је времена да уђем у проблематику општине, има ту доста послова који су, као што се каже - мушки. Заиста сам се трудила да научим пуно и да знам шта причам.

Остављала сам затечене људе који су кретали с неким гардом: „е, она је жена, па ћемо њу лако да обрлатимо, она вероватно појма нема о инфраструктури, грађевинским пословима и томе слично...“, јер сам се трудила да се претходно добро спремим за сваки разговор. Није ми проблем да скувам ручак, али ни да научим кад иде који слој асфалта и какав му је састав.

Ово у интервју за Данас каже Наташа Цвјетковић, председница Општине Шид, једна од само шест жена које се налазе на челу локалних самоуправа у Србији.

Од 1992. је члан Демократске странке. Рођена је у Сремској Митровици, удала се у Шиду, била је једно време политички пасивна кад су јој деца била мала, али поново се активирала у странци после убиства Зорана Ђинђића. За општинског одборника је изабрана 2008., а у марту 2009. за прву даму шидске општине. Крајем септембра добила је награду „Капетан Миша Анастасијевић“ у категорији „Нај жена Срема“, и то је јој је најдраже признање.

- Ја бар желим да верујем да су жене у Срему мало другачије, у смислу да су заиста спремне да преузму одговорност, и да се ухвате у коштац са пословима као што је и овај између осталог. У Срему је женски активизам прилично заступљен. Жене овде имају петљу.

Мислите ли да је женама теже да се пробију до оваквих функција на локалном нивоу. Има ли ту дискриминације?

Педесет посто је то што сте рекли, тачније остатак веровања да мушкарци треба да раде овакве послове, и да женама није место овде, већ у кухињи, у кући са децом, и на неким пословима од седам до три. Можда и ми саме правимо неки отклон према свему томе, управо да нам не би рекли: Ти си жена па те неће озбиљно доживљавати на некој оваквој функцији. Ми нисмо саме са собом рашчистиле да то треба да мењамо. Статистике показују да се свуда у свету у периодима разноразних криза више жена појављује у политици и економији, и да је природна ствар да у таквим временима преузимају вођство. А када се изађе из неприлика, када се врати неки баланс, опет препуштају вођство мушкарцима.

Је ли теже женама да ускладе приватне и пословне обавезе када су на оваквим функцијама?

Према неком опредељењу - жена је та која је највише задужена за васпитање деце, кућну економију, и наравно да је тешко. Али не само у овом послу. Ја никада нисам била домаћица и моја деца, синови који имају седам и 12 година, навикли су да мене нема код куће један одређени период. Оног момента када сам ступила на функцију, рекла сам им да ће мама мало више одсуствовати, јер ће радити веома важан посао који има за циљ да њима и њиховим вршњацима осигура бољу будућност у општини у којој живимо. Мислим да то моја породица схвата на прави начин.

Што се тиче односа становника општине - да ли вам се више обраћају жене или мушкарци?

Било је ситуација када ми се јављају жене са неким озбиљним проблемима у кући, браку, породици. Било је случајева насиља у породици, када су жене више долазиле да ми се повере, него да траже помоћ, зато што сам жена. У почетку је вероватно било чудно свима, али сад је то нормална ствар.

Шид је трећа општина у Срему по просечној бруто заради, а најављујете и нову индустријску зону са посебним повољностима за инвеститоре.

Камо среће да смо 2008. имали индустријску зону на располагању у државној својини, имали бисмо пуно више инвестиција. Ми смо кренули тек тада у дефинисање те индустријске зоне, правили нови просторни план. Имамо најбољу локацију за индустријску зону од свих суседних сремских општина, на самом ауто-путу, и простире се на 123 хектара. Налази се два километра од државне границе. Сада ће нам Закон о јавној својини помоћи, бар се надам, да та зона пређе без великих процедура у својину општине. Донели смо и званичну скупштинску одлуку која на посебан начин третира инвестиције веће од 3.000.000 € у смислу погодности за инвеститоре. У наредним данима започињемо и велики посао око гасификације целе општине чиме заокружујемо причу о стварању повољног амбијента за будуће инвестиције.

Да ли вам је погранични положај плус или минус?

Сви претходни носиоци власти у општини су причали како имамо јако добар положај, на тромеђи Србије, Босне и Хрватске, али га нико није искористио. Нама се заломило да у овим кризним годинама то морамо да радимо наврат-нанос. Наша граница са Хрватском од 135 километара не може да буде недостатак. Време ратова и лоших ствари је прошло. Наша општина је прва у Србији потписала протокол о сарадњи са Вуковарско-сремском жупанијом. Дакле, не са једном општином, већ са целом жупанијом. Имамо врло добре односе са комшијама, гледамо да се скупа појављујемо и пред ИПА фондовима, да заједнички покушамо да добијемо нека средства. Желимо да радимо у економском интересу наших грађана, то нас спаја,

Ви у општини имате и припаднике хрватске националне мањине, али и доста људи који су током рата избегли из Хрватске.

Шид је током ратова био прва тампон зона, много је људи који су бежали из Хрватске прешло преко наше територије. Самим тим много тих људи је остало. Данас, већина њих је стамбено обезбеђена. А то што имамо припадника хрватске националне мањине, говори да се овде никада нису дешавале ружне ствари и да није много њих било приморано да оде одавде. Тренутно радимо измену статута општине Шид, са намером да се у места Сот и Батровци уведе у употребу хрватски језик као службени.

То није наишло на одобравање свих одборника.

Ми имамо Српску радикалну странку за опозицију и сасвим је нормално да они заступају те ставове, иако смо се надали да неће више бити реторике из деведесетих. Мислим да су иступања неких њихових одборника на тој седници била лична, с обзиром да је једна од одборница која ми је рекла да ако ми се не свиђа овде идем у Хрватску - жена која је дошла из Хрватске као избеглица. Тако да то донекле разумем, али с друге стране ми смо овде навикли да живимо у мноштву култура, вероисповести и традиција и не дозвољавамо да то било ко ремети.

У посети вам је био и председник Хрватске Иво Јосиповић. Да ли се отопљавање односа са Хрватском на државном нивоу одразило и на локални ниво?

Посету је организовало Хрватско национално веће, ми смо позвани да Јосиповића дочекамо, и посебно ми је драго да је он обишао наше место Кукујевци у којем се налази католичка црква за коју се причало да је срушена. Он се уверио да је нетакнута, иако запуштена, али не нашом кривицом. Значајни закључци са тог састанка су да се пуно тога променило по питању људских и мањинских права у позитивном смислу. То треба да нам служи као понос.

На граници са ЕУ

Јако добро сарађујемо са комшијама у Хрватској, рекла бих пријатељски, пуно пута једни другима излазимо у сусрет, решавајући проблем наших грађана и често смо на телефонској вези. Рецимо, када наши пољопривредници морају да користе неки атарски пут који се налази на самој граници. Град Илок је као прву помоћ нашима на граничном прелазу Љуба довео чак и воду. То је практично решавање проблема. Једног дана те границе неће постојати, а ускоро ће то бити наша граница са ЕУ јер ће претпостављам Хрвати ући тамо пре нас - каже Наташа Цвјетковић.

Сремски фронт

Спомен-обележје „Сремски фронт“ је од ове године прешло општини на управљање. Преузели смо одговорност да у наредном периоду то промовишемо као туристички потенцијал наше општине и региона, а наш план је да то постане најатрактивније одмориште на овом делу ауто-пута, али нам треба времена да то спроведемо у дело - каже председница општине Шид.