Андријана коначно постала Прерадовић

Срећан крај, после 17 месеци борбе са администрацијом, Горан и Дубравка званично постали родитељи девојчице

После вишемесечне несанице и неизвесности, Горан и Дубравка Прерадовић из Шида добили су од Центра за социјални рад решење о трајном усвајању мале Андријане, осамнаестомесечне девојчице која је средином прошле године, са само 17 дана старости, била поверена на хранитељство Горановим родитељима Драгици и Љубомиру Прерадовићу.

- Богу хвала, Андријана је најзад наша, заувек. Овако лепо и добро дете нико нема. Од првог дана како је код нас никад није заплакала - прича пресрећна бака Драгица. - Плакала сам ја од туге када су наговестили да ће нам је одузети и дати другој породици на усвајање. Сада плачем по цео дан, али од среће.

Освојила сва срца

Од када је 7. јуна прошле године стигла у дом Прерадовићевих, малена Андријана је освојила срца не само тадашњих хранитеља, већ и целог комшилука. Драгица и Љубомир, због година живота, нису могли да усвоје Андријану, али су се као потенцијални усвојиоци појавили њихови син и снаја, Горан и Дубравка, који немају деце. Међутим, то није ишло тако лако јер околности што су старији Прерадовићи били хранитељи за Центар за социјални рад није представљала обавезу да млађима дају предност код Андријаниног усвајања.

Када је летос најављена могућност да мала Андријана буде дата на усвајање другој породици, Шиђани су се дигли на протесте, а случај је усталасао и јавност Србије, па је стигло и до покрајинских и републичких органа. Цео Шид је изашао на улице носећи транспаренте: "Не дамо нашу Нану!", "Не дамо нашу децу!".

Појавила се и председница општине Шид Наташа Цвјетковић, која је рекла да "ту није дошла као председница општине, већ као мајка и жена".

Званично презиме

Тек недавно стигло је решење да су Горан и Дубравка и званично Андријанини родитељи, а пре неколико дана мала Нана је добила и све папире на ново презиме.

Горан, власник аутомеханичарске радионице, и његова супруга Дубравка, трговац п занимању, пресрећни су оваквим расплетом. За ту причу је мало времена, па све препуштају мајци и свекрви Драгици, која каже да су јој дани до добијања коначног решења да је Андријана њихова били скоро једнако тешки као када су 1995. године бежали у Србију из родне Петриње.

- Не знам коме бих се више захвалила на помоћи: комшијама, новинарима, бројним незнаним људима који су нам дали подршку у борби да Андријана буде наша. Највише хвала председници шидске општине Наташи Цвјетковић, која нам је помогла да покрајински органи буду укључени у случај и да им пренесемо наш проблем - пресрећна је новопечена бака Драгица.