Место Јамена у сремској општини Шид, које се налази "у џепу", на тромеђи са Босном и Херцеговином и Хрватском, тешко је страдало у поплавама у мају ове године, а мештани нису задовољни брзином и начином на који им држава помаже.

Пет месеци од поплава, сви мештани су се вратили, али неки још не живе у својим кућама, већ код родбине.

"Власник ове куће није умро, на жалост жив је и живи као избеглица у свом родном селу", пише на преосталом зиду једне куће, која се од последица поплава срушила.

Овај графит на остацима сопствене куће црвеном фарбом исписао је мештанин Бранко Жибрет, који каже да је добио решење да ће му "држава правити кућу", па сад нестрпљиво чека да се обећање и испуни.

Мени је важно да ми се направи кућа, а то да ли ће је направити Пајтић или Вучић, то мене не занима. Мени је важна кућа а они нека се усагласе", каже Жибрет за агенцију Бета.

Он се присећа да је увече 17. маја отишао из куће око 22 сата, када је нестало струје и када је вода надирала.

"Ено, видите, вода је била на висини од 2,40 до четири метра. Све су ствари отишле, уђите, погледајте, не бојте се, неће вам ништа бити. Ево, видите, то је некада купатило било. Кућа је буквално пливала, нисам могао три недеље да јој приђем, два пута сам дошао само чамцем да је видим", присећа се Бранко Жибрет.

Додаје да су он и његови укућани месец и по дана пре поплава били све окречили и средили "цакум-пакум", али је "сада отишло све".

"Људи ме се клоне, али, хвала богу, нисам још пролупао. Једина срећа у несрећи је што сам запослен", наводи Жибрет.

Председник Савета Месне заједнице Јамена Миодраг Старчевић каже да је "благо речено" незадовољство у селу велико, јер споро иде обнова.

Он додаје да је Јамена доживела огромне штете и на пољопривредном земљишту, где је 80 одсто површина практично потпуно уништено, у селу у којем 95 одсто мештана живи искључиво од пољопривреде.

"Многи људи или велика већина неће моћи да покрену нову производњу и то је заиста веома велики проблем", наводи Старчевић и апелује на државне власти да коначно изађу с програмом обнове.

Према његовим речима, од државе су много ефикасније хуманитарне организације, па помоћ стиже практично свакодневно, у виду хране, фрижидера, замрзивача, кревета, кока-носиља.

Међу донаторима хуманитарне помоћи су Каритас, Српска православна црква, Екуменска хуманитарна организација, Ротари клубови, Хаусинг центар, наводи Старчевић и додаје да много помаже и Покрајинска влада.

Он додаје да ово село упркос свему жели да се развија и додаје да има потенцијала за сеоски туризам, лов, риболов, бициклиштичке и трим стазе, јер се налази на идеалној географској позицији, међу шумама и рекама Босут и Сава.

"Надам се да ћемо успети да покренемо ствари с мртве тачке и да ће наше лепо село кренути у бољем правцу", закључује Старчевић.