- Детаљи
- Аутор: РТВ
У Шиду је току реконструкција коловоза у више градских улица. Локална власт посебну пажњу поклања инфраструктурном уређењу града, које је само један од сегмената у оквиру којег ће најодговорнији људи шидске општине радити на подизању квалитета живота.
Поједини коловози у Шиду нису реконструисани дуги низ година. Уске саобраћајнице, без решеног система атмосферске одводње, нарочито су велики проблем у ситуацијама када падне обилна киша. Такав случај је био и у улици Златка Шнајдера, са чијим житељима је недавно разговарао председник општине Предраг Вуковић.
У склопу редовоног одржавања путева, постојећи асфалт пресвучен је у улицама Мајке Јевросиме, Вељка Влаховића и улици Нова 4. У овим улицама постављене су и нове шахте за атмосферску одводњу, а постојеће су реконстуисане.
Подизање квалитета живота грађана у свим сегментима, основни је приоритет локалне власти у Шиду.
У улици Златка Шнајдера у дужини од 210 метара коловоз ће бит проширен за један метар. Након проширења следе пресвлачење реконструисане деонице. У наредном периоду у плану је и санација других инфраструктурних проблема на подручју града.
- Детаљи
- Аутор: Срђан Малешевић
Пред 12. по реду "Шидско културно лето"
За релативно кратак животни век просечног човека, период од 12 година није ни мало безначајан. Као што за дванаест година новорођенче стигне пред врата пубертета, тако и овај, са пуним правом названи Фестивал, поносно гази своје 12—то лето на радост Шиђана различитих генерација, музичких укуса и склоности.
Те 2005.године пред нама је било још једно учмало лето, без догађаја и садржаја било које врсте. Није тако било само у Шиду већ и у готово свим местима сличним њему а и у, Бога ми, много већим местима и градовима.
Систем је функционисао тако да ако сте хтели да погледате неки концерт, свеједно, рок или народне музике, морали сте ићи или у Нови Сад или у Београд. На десетине генерација су свој први додир са звуком, обичајима и атмосфером неког концерта имале тек када би отишли на факултете или каквим другим послом у велике градове.
Ухвативши се у коштац са проблемом, схватио сам да није у питању новац јер за концерте домаћих бендова и не треба много новца. Чак шта више, и локални бендови су имали проблем јер практично сем у појединим андерграунд кафићима нису имали где, како и коме да представе свој рад и свој музички сензибилитет.
За један концерт потребно је неколико ствари: бенд, плакат, бина, озвучење, расвета и тонац. Плакат смо лако направили, озвучење смо купили, стара бина још из времена „Штафета младости“ одлично је послужила као и неколико праисторијских рефлектора скинутих са тавана Биоскопа. На срећу, тонца смо имали међу запосленима као и неколико бендова орних да праше у свом граду пред својим фановима без икакве материјалне надокнаде. И шоу је могао да почне.
Тих пет дана позног лета 2005. године су значајни због једног: тада смо стидљиво најавили да се не миримо са таквим системом и да не пристајемо на поделу на „престонице“ и провинцију, бар када је о култури (у различитим њеним видовима) реч. То смо доказали већ следеће 2006.године а 2007. изградњом трга и изнајмљивањем прве професионалне бине на месец дана коначно смо уобличили најдужи музички фестивал у Србији који слично функционише свих наредних година до дана данашњих.
Изградњом трајне летње наткривене позорнице и ширење круга учесника и ван шидског атара током свих ових година учинили су то да су готово све важније групе и извођачи, како поп, рок тако и народне музике имали по један или више концерата на шидском Тргу културе. И нису у питању концерти као концерти, музичке приредбе саме по себи, већ је за време Културног лета и цео град живљи, жагор са корзоа је бучнији а право је задовољство бити домаћин било ком госту тих дана јер има и где да се поведе и шта да му се покаже.
Корист имају и трговине, угоститељи а највише грађани. Оно што недостаје свему томе је још бољи маркетинг и на томе и Културно образовни центар али и Туристичка организација општине Шид треба да раде наредних година како би привукли што више људи из окружења да тих дана буду гости нашег града.
Ове године „Културно лето“ ће трајати 28 дана и за то време ће бити одржано 28 квалитетних концерата. Одговорно тврдим да сличног примера фестивала те врсте нећете наћи у земљи Србији. Зато Шиђани, спремите се за 23. јул када почиње овогодишња музичка бајка. Ко иде на море нека се до тада врати, ко студира нек до тада очисти годину, ко ради нек тих дана узме годишњи, ко жели да зове госте нек их зове тада...
Видимо се на "Тргу културе"!
Срђан Малешевић, директор Културно образовног центра у Шиду
- Детаљи
- Аутор: РТВ
Председник општине Шид Предраг Вуковићје разговарао са консултантом јапанске Владе Комејком Каваучијем, везано за пројекат санације градске депоније...
Јапанска Влада има дугорочне планове на овом пољу, те општина Шид у овом види велику шансу с обзиром да прве процене тима јапанске Владе за управљањем чврстим отпадом говоре да би укупна вредност овог пројекта износила 500.000 евра.
Проблем градске депоније у Шиду према плану требало би да буде решен санацијом, на начин да би један део био преуређен за трајно затварање, а део би требало да буде преуређен за трансферну станицу која ће се користити за пребацивање смећа на регионалну депонију чија је изградња планирана у Инђији, речено је данас након састанка председника општине Шид и консултанта јапанске Владе.
Тим јапанске Владе за управљање чврстим отпадом задовољан је оним што шидска општина урадила по овом питању.
Експертски тим тренутно ради истраживање које би за резултат требало да има израду студије везане за решавање проблема градске депоније у Шиду. Проблем градске депоније у Шиду постоји годинама уназад.
Дугорочни пројекат уређења градске депоније у Шиду Влада Јапана радиће у договору са Владом Србије
- Детаљи
- Аутор: РТВ
Одборници локалног парламента у Шиду донели су Програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине на подручју општине за текућу годину. Укупан износ опредељених средстава за ове намене је 14.450.000 динара
Програмом коришћења средстава буџетског фонда утврђују се планирани приходи и начин коришћења средстава од накнаде за уређење животне средине. Приход се остварује на основу посебне накнаде за заштиту животне средине. Ове године планирано је 14.450.000 динара, од којих је два милиона пренето из претходне године, који ће бити намењени за следеће пројекте:
Средства буџетског фонда за заштиту животне средине намењена су за:
1. пројекте санације и декултивација земљишта депонија - 3 милиона динара
2. програме и пројекте заштите и развоја природних добара - 100.000 динара
3. програме и пројекте удружења која се баве заштитом животне средине - 1.000.000 динара
4. друге активности од значаја за заштиту животне средине - 8.250.000 динара
5. програме и пројекте праћења стања животне средине - 2.100.000 динара
За санацију централне депоније у Шиду, која годинама представља проблем, поред опредељених средстава, а на основу пројекта, планирано је и аплицирање за средстава из буџета покрајине и републике.
Програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине претходно је усвојило Општинско веће у Шиду, а на њега је сагласност дало и Министарство пољопривреде и заштите животне средине.
Још чланака …
Страна 40 од 231