- Детаљи
- Аутор: РТВ
Шидска Музичка школа "Филип Вишњић" прославила је јуче дан школе. Иако основна музичка школа у Шиду успешно постоји и ради више од пола века, ове године је први пут званично обележила свој дан, симболично 31. марта, на дан када је основана пре 54 године.
Концерт, који су поводом дана школе шидским љубитељима музике поклонили наставници Музичке школе у Шиду, публику није оставио равнодушном.
Концертни репертоар који је одушевио публику чиниле су композиције класичне, популарне и џез музике, које су наставници са одсека за клавир, хармонику, виолину и кларинет поклонили својим ученицима и свим љубитељима музике.
Музичка школа у Шиду основана је 31. марта давне 1962. године, а са радом је званично почела следеће школске године. Данас школу похађа више од 200 ученика
Име Филипа Вишњића, које са поносом носи, Музичка школа у Шиду добила је 1978. године. У музичким кабинетима током 54 године образоване су стотине ученика, а на пут музичког успела наставници су извели бројне таленате.
- Детаљи
- Аутор: Тањуг
Изложба "Једна француска епизода Саве Шумановића", настала у сарадњи са Галеријом слика "Сава Шумановић" у Шиду, Француским институтом у Србији и историчарком уметности проф. др Лидијом Мереник, биће отворена сутра у Галерији Матице српске.
На отварању ће говорити управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски, директорка Галерије слика "Сава Шумановић" Весна Буројевић и Мереник, док ће изложбу званично отворити директор Француског института у Србији Жан-Батист Кизен.
До 7. маја на изложби ће бити представљена 24 уметничка дела Саве Шумановића из колекција шидске галерије, Галерије Матице српске и из приватног власништва. Изложене слике и цртежи, настали 1929. године у Паризу, су један сегмент Шумановићевог рада који заузима значајно место у расветљавању стваралачког пута овог уметника, наведено је у саопштењу Галерије Матице српске.
Париз као центар уметничког и културног живота Европе привлачио је бројне српске уметнике међу којима је био и Шумановић. Током двадесетих година 20. века у Паризу је боравио три пута. Шумановић је отпутовао у Париз у јесен 1928. године након успешне самосталне изложбе у Београду на којој је представио своје париске радове, чувене слике "Пијана лађа" и "Доручак на трави", као и шидске пејзаже настале те године.
Критика и публика су поздравили изложбу, све слике су распродате што је Шумановићу омогућило да по трећи и последњи пут борави у Паризу. По доласку, пронашао је простор за нови атеље који је својим мистичним светлом навео Шумановића да слика у новом стилу. Такође, почео је да употребљава сликарски нож уместо четкице стварајући материју од густих наноса боје.
Светло и боја добили су ново значење на његовим сликама, а према речима самог сликара, последњи боравак у Паризу био му је најлепши. Учествовао је и уживао у уметничком и боемском животу европске престонице културе.
Боравећи у кафанама на Монпарнасу, дружио се са уметницима из целог света. Сликао је пејзаже из околине Париза, обалу Сене, чувени Луксембуршки парк, призоре из Нормандије, затим актове најпознатијих париских модела - Кики и Ајше, али и призоре кафана и париских ноћи.
Међутим, услед општих и личних прилика Шумановић, који се некада изјашњавао као велики франкофил, постао је разочаран и свој француски потпис је заменио ћириличним.
У марту 1930. године заједно са мајком напустио је Париз и вратио се у Шид.
Изложбу прати публикација "Једна француска епизода Саве Шумановића" коју потписују Весна Буројевић и др Лидија Мереник. Током трајања изложбе биће приређен богат пратећи програм намењен како млађој, тако и старијој публици: предавања, стручна вођења, едукативне и креативне радионице за децу и младе, као и музичко вече.
- Детаљи
- Аутор: М новине
У уторак, 8. марта у Бриселу, Европска унија и Турска договориле су се о затварању западнобалканске руте којом се крећу мигранти. Постигнут је начелни заједнички договор о затварању нелегалних токова миграната западнобалканском рутом, који би требало да буде потврђен на самиту Европске уније 17. марта.
У ШИДУ "ЗАГЛАВЉЕНО" ПРЕКО 800 МИГРАНАТА
Балканска рута је званично затворена након што је Словенија престала да дозвољава улазак мигрантима без валидних пасоша и виза, а МУП Србије је саопштио да ће Србија све мере усаглашавати са Европском унијом и реципрочно их примењивати на својим јужним и источним границама. Од поноћи 8. марта, без валидних пасоша и виза мигранти не могу ући у Србију. Ступањем на снагу ове одлуке, сви они мигранти који су се затекли у Србији, могу да затраже азил, иако многи од њих једино желе да наставе свој пут. Након доношења ове одлуке, и у шидским прихватним центрима остао је већи број миграната који су се до пре доношења ове одлуке само кратко задржавали у Шиду, чекајући воз за Славонски Брод у Републици Хрватској. Тренутно их је преко 800 који су смештени у прихватном центру преко пута железничке станице и у мотелу „Адашевци“.
Међу мигрантима нема већих тензија и сви се надају да ће ускоро наставити свој пут ка земљама Европске уније. Ипак, због „чепа“ миграната који је настао у Шиду, постоји бојазан да ће њихово незадовољство ескалирати. Из Општине Шид најављују да ће предузети превентивне мере како не би дошло до нежељених последица.
– Оваква ситуација свакако да може неповољно да утиче на нашу општину. До сада су мигранти само пролазили кроз општину Шид, а тренутно су задржани овде. Било је извесних проблема са економским мигрантима који нису могли наставити свој пут даље. Испољавали су нервозу и агресивност и у некој благој мери било је и инцидентних ситуација. Ми смо одржали састанак Савета за мигранте који регулише та питања, на коме смо образовали Савет за безбедност општине Шид. Сагледали смо сва питања и укључили све актере из надлежних установа и институција које раде у оквиру тог савета. Управо ће једна од најважнијих тачака дневног реда предстојеће седнице Скупштине бити новонастала ситуација. Како ће се даље ситуација одвијати не можемо предвидети. Све активности одвијају се преко Комесаријата за избеглице и Министарства за рад, социјална и борачка питања и Владе Републике Србије. Наш посао је да учинимо све како би се евентуалне нежељене ситуације спречиле – истакао је председник Општине Шид Никола Васић.
А приликом посете Прихватном центру у Шиду крајем прошле недеље, затекли смо неколицину миграната. Група младих момака из Сирије шетала је испред Прихватног центра.
– У Шиду сам 17 дана. Кренуо сам за Републику Хрватску одакле су ме вратили за Шид. Остао сам овде, јер немам где, а у Сирију не желим да се вратим. Добијамо редовно храну и све што нам је потребно, али новца више немамо тако да не знам шта ће бити са нама. Једино знам да у Србији не желим да останем – каже нам Џемер Махмуд из Сирије.
Јунес из Сирије, студент је енглеског језика. Жеља му је била да буде наставник у школи. Међутим рат му је покварио планове.
– Овде сам преко недељу дана након што су ме вратили са хрватске границе. Сада чекам да се границе отворе и не губим наду. Уколико воз не дође, кренућемо пешице, а натраг у Сирију ме желим јер је тамо рат. Желим само да одем у Немачку, да наставим студије и научим немачки језик и живим као сав нормалан свет. Не могу остати у Србији, овде су лоше економске прилике, само желим да наставим пут даље – каже Јунес.
За сада је извесно да ће мигранти из земаља Блиског Истока, још неко време остати у Шиду. Према незваничним информацијама постоји могућност да ће сви они у среду, 16. марта бити премештени у Прихватни центар Принциповац.
М. Н.
- Детаљи
- Аутор: М новине
У четвртак, 11. фебруара у 68. години живота, преминуо је познати шидски рокенрол певач Стеван Вићановић – Синђа
Многи су Синђу називали шидским Џо Кокером, јер је Синђа био човек који је дуги низ година истрајао у рокенролу и својом упорношћу и снагом остао доследан утицајима свог времена. Синђа је првак шидске рокенрол сцене. У много чему је обележио живот у Шиду током шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Он није био само извођач музике, он је живео рокенрол.
Током 50 година свог музицирања, успео је Синђа да преслуша и одсвира све, од Стонса, Битлса, Џо Кокера, Хендрикса… Наступао је као гост групе Наутилус, а оформио је својевремено и своју групу Црни Орфеји. Након Црних Орфеја, Синђа је свирао у групи Прес, затим у групама Ренџери, Фобоси, Лет, Паук, као и у великом броју ад хок бендова који су наступали широм Срема. Случај је хтео да се Синђа сретне са Небојшом Грозданићем и Синишом Станојевићем аутором песама и уз помоћ Дуде Безухе, који је урадио албуме и продуцирао песме у Синђиној интерпретацији, издата су два албума. Последњи албум издат је 2012. године под називом „Дон блуз 2“ и то само месец дана пре Синђине тешке операције.
Синђи је 2013. години од стране Општине Шид уручена 6. децембарска награда за животно дело и некако непосредно после тога, имала сам прилику да разговарам с њим. Иако је имао тешку операцију, после које је уследио дуги опоравак, Синђа ни тада није клонуо духом. И током опоравка непрестано је музицирао и певао говорећи, да је уз музику пуно лакше. Током опоравка, радио је Синђа ревизију песама, надајући се да ће чим се мало опорави, организовати свој концерт. Само неколико месеци касније, испунила му се жеља. Поводом уручења 6. децембарске награде, у сали КОЦ-а у Шиду, на иницијативу Небојше Грозданића, ритам гитаристе, текстописца и коаутора свих песама „Дон блуза“, организован је хуманитарни концерт за Синђу. Учешће на концерту узеле су тада група „Зона Б“, Бранко Марушић Чутура, Дуда Безуха, „Гемблерси“, „Примтајм“ из Шида, „Микула“ и колеге из Шида, а запевао је и Синђа те вечери.
Без обзира на тешке операције, певао је пуним плућима, чинило се са још већим жаром него некада. И још памтим Синђину реченицу: „Бавићу се с рокенролом докле год будем могао. То је мени у срцу, као што је Циганину виолина“. А тако је и било, јер је својој музици Синђа остао доследан до самог краја. Како је волео да каже, за живот је зарађивао на различите начине, а рокенрол му је хранио душу.
Шиђани га нису одавно видели. Али су се често из Синђине куће, могли чути тактови блуза и рокенрола, а понекад и његов глас.
Још дуго ћемо памтити легенду рокенрола, ретког заљубљеника музике какав је био Синђа. Доброг супруга, родитеља, деду, доброг комшију и пријатеља, кога ведар дух и оптимизам, није напуштао ни у најтежим тренуцима.
М. Н.
Још чланака …
Страна 44 од 231