- Детаљи
- Аутор: Општина Шид
На платоу Културно образовног центра отворено је „Дечје културно лето“, трећу годину за редом. Манифестација за најмлађе ове године одржава се под називом „Дечје вртешке“, у виду играонице од 17. јула до 21. јула 2017. године.
Манифестацију су отворили Велимир Ранисављевић, председник Скупштине општине Шид и Драгана Свитлица, директорка Предшколске установе „Јелица Станивуковић Шиља“ и председница Савета за бригу о деци, чији су активисти и организовали играоницу, уз подршку Општине Шид, Културно образовног центра и Туристичке организације.
- Детаљи
- Аутор: Културно образовни центар
Шид је једна варош фина
Програм манифестације
22.07. субота - ОТВАРАЊЕ КУЛТУРНОГ ЛЕТА - Концерт VAN GOGH
23.07. недеља - Концерт БОЈАН БАБИЋ И ПРИЈАТЕЉИ
24.07. понедељак - Концерт МИЛАНА СТАНКОВИЋА
25.07. уторак - КОНЦЕРТ ЗА СИНЂУ
26.07. среда - Концерт музичке групе АМАРО БЕНД
27.07. четвртак - ДЕЧЈИ КОРЗО - ПЕЂОЛИНО, МАШТА И МИМ представа за децу, кловнови, мађионичари, жонглери...
28.07. петак - Концерт музичке групе TEŠKO VRIJEME (AZRA TRIBUTE BEND - RAVNO DO DNA) и музичке групе MISTER SISTERS
29.07. субота - ЕТНО ДАН
- Манифестација METAL DAY - (Словачки дом)
30.07. недеља - Манифестација ПЕСМОМ ПРОТИВ ПУШЕЊА, ДРОГЕ, СИДЕ И АЛКОХОЛА
31.07. понедељак - Концерт музичке групе DEAD HORSE и музичке групе REVOLT
01.08. уторак - Концерт ДЕЈАН МАТИЋ
02.08. среда - ВИНАРСКЕ НОЋИ – СКУД "Свети Сава", Господа музичари
03.08. четвртак - ВИНАРСКЕ НОЋИ – тамбурашки састав ЛА БАНДА из Новог Сада
04.08. петак - Концерт "Johnny Rankovic & The Churlians", и музичке групе PRIME TIME
05.08. субота - 10ч ШАХОВСКА СИМУЛТАНКА ( Трг културе )
06.08. недеља - Концерт БОЈАНА МИЛАНОВИЋА
07.08. понедељак - Концерт РОМАНА
08.08. уторак - Концерт народне музике ЈЕЛЕНА И НИКОЛА МАРОШ, EКСТАЗА BEND и БРАНИМИР МЛИНАР
09.08. среда - Концерт музичке групе НЕУНИШТИВИ
10.08. четвртак - Концерт JU PAK, МОДНА РЕВИЈА и DJ PARTY
11.08. петак - Концерт музичке групе Progressive Band и KIM TAMARA
12.08. субота - ФИЈАКЕРИЈАДА ( Дефиле улицама Шида и парада коњских запрега )
- Концерт СКУД "Једнота" - ( Трг културе )
- Промоција књиге СТУПАВСКОВИ НА ДОЊОЈ ЗЕМЉИ Станислава Ступавског ( Словачки дом)
13.08. недеља - Концерт ЈАНА
14.08. понедељак - Целовечерњи концерт Хрватског културног друштва ШИД
15.08. уторак - Песнички караван - ПАРЧЕ РАЈА Драгана Макивића и НАЈБОЉИ СРЕМСКИ ТАМБУРАШИ
16.08. среда - Концерт музичке групе Santos Brothers
17.08. четвртак - Концерт КУД ЂУРА КИШ и ТРУБАЧИ ДАНИЈЕЛА ЈОКАНОВИЋА
18.08. петак - Концерт музичке групе Blah Blah Bend
19.08. субота Концерт МИЛЕНЕ ЋЕРАНИЋ
Сваког четвртка у 21 час - Поетске вечери у МНУ "Илијанум"
Сви концерти ће се одржавати на великој бини Културно образовног центра у термину од 22ч о промени термина или места одржавања концерта бићете благовремено обавештени
- Детаљи
- Аутор: РТВ
Народна кухиња која ради при Црвеном крсту у Шиду ни током летњих месеци не прекида припрему и поделу хране за своје кориснике.Народна кухиња која ради при Црвеном крсту у Шиду ни током летњих месеци не прекида припрему и поделу хране за своје кориснике.
Кувани оброци припремају се свакодневно за 350 корисника, а током лета јеловник је обогаћен сезонским воћем и поврћем. Корисници Народне кухиње у Шиду сваким радним даном преузимају куване оброке. Задовољни су избором и укусом припремљене хране, као и количином која им следује.
Јеловник у Народној кухињи утврђен је по данима. Води се рачуна о квалитету и исправности намирница, њиховој разноликости али и да припремљена храна буде укусна.
Рад Народне кухиње финасира током осам месеци у години финансира се средствима из Министарства рада, а преостали део године рад финансира локална самоуправа.
- Детаљи
- Аутор: Deutsche Welle
Шид је за хиљаде избеглица и миграната постао привремени дом. Суживот с мештанима пратили су физички напади, крађе, протести, страх. Након скоро две године Шиђани кажу: „Навикли смо се, и они на нас и ми на њих.“
Навика на „њих“, о којој резигнирано говори један шидски таксиста док помаже избегличкој породици да спакује ствари у кола, уследила је тек након што је један број избеглица измештен из прихватног центра код шидске железничке станице. Отада је, кажу мештани, и мање избеглица, и мање проблема. „Ипак је требало да оду, не знам због чега. Нису они мени тешки, нису ми сметали, али много их је било“, прича једна старија Шиђанка. „Дођемо ми бакутанери и тражимо место да седнемо у парку, а Сиријци седе и шта ћемо онда с њима. Само ми је жао што их Европа не прими тамо куда су кренули. Прво су им дали вољу, па их онда стопирали. Али добро је сад, све је добро, само нек оду тамо где су пошли. Сви, не једно само – сви.“
Проблем нису ни правили они који су у прихватним центрима, већ они ван њих, додаје један таксиста на станици у центру. Наглашава да избеглице и мигранте не вози из принципа. „Не можеш ништа у башти имати, све покидаше – и зелено и зрело. Уништише. Ево пример: овај што има пластенике – лубенице су му искидали. Узму, па шутирају лубенице. Све живо су му уништили и то нико неће да дође да види. Принуђени смо да ћутимо и трпимо. Да се бијем с њима, не пада ми на памет. Ја једноставно нећу ни да комуницирам с њима, нећу да имам посла с њима уопште. Не требају ми ни близу мене“, прича таксиста револтирано.
„Било нам је јако непријатно“
Осим на крађе по воћњацима и баштама, Шиђани се жале и на крађе по радњама. Једна од продавачица нам описује како су њеном зету украли дукс из бутика, а кад их је ухватио, добио је само једно ’Извини’. „Потписивали смо се да се иселе. Жао нам је тих људи, али међу њима има свакаквих. Више их је било проблематичних. Бахати су и било нам је јако непријатно. Пуштам их да уђу у бутик, али мораш да их гледаш, да си опрезан. И мириси ти њихови су нам... Али морамо да ћутимо и трпимо, јер они су људи и мораш се људски опходити према њима“, прича продавачица.
Током зиме, међутим, поједини власници бутика нису их пуштали ни да уђу. Плашили су се, кажу, вашки, али и смањеног промета. После њих, додају, нико није хтео да проба ствари. С новинарима о томе само ретки пристају да говоре. На помен избеглица само се намрште или уплашено побегну. У групи на Фејсбуку, ипак, врло отворено изражавају нетрпељивост: и према избеглицама, и према општинским властима. А себе називају таоцима кризе. „Људи се најчешће плаше, јер кад их виде у групама, не знају како ће да реагују. Моје искуство показује да су мирољубиви, али људи их не познају, не знају им намере. Постоји језичка баријера и онда та неизвесност буди страх код локалног становништва, иако је број инцидената реално мали у односу на број људи који борави у Шиду“, објашњава за ДW Владимир Шуловић, координатор Прихватног центра „Принциповац“.
У кампу и по десет месеци
У Шиду тренутно борави око 1.300 избеглица и миграната, од чега је око 800 смештено у Прихватном центру „Адашевци“, а око 300 у Прихватном центру „Принциповац“. Највише их долази из Авганистана и Пакистана, а време боравка продужено је са око два месеца, колико су се задржавали на почетку кризе, до десет месеци, колико поједине породице већ бораве у Принциповцу. „Застој је настао затварањем ’балканске руте’ и хрватске и мађарске границе. Број људи који је прелазио границу с тридесет је спао на десет људи дневно – по пет на два гранична прелаза. То је у односу на број људи који се налази у земљи врло симболично“, прича Шуловић.
У напуштеној болници у Принциповцу адаптираној за смештај избеглица, породице су распоређене по собама, док су самци смештени у великим шаторима. Обезбеђен им је смештај, оброк, амбуланта, али и радионице – што за децу, што за одрасле. „За старије је ту рачунарски центар где могу да гледају филмове и комунцирају с родбином и пријатељима преко интернета. А такозваним самцима је ипак најинтересантније двориште и спортске активности, крикет и одбојка“, каже Шоловић.
Флüцхтлинге ин Шид, Сербиен
Једну од радионица одржао је и двадесеттрогодишњи Хаки из Сирије. На пут је кренуо како би могао слободно да слика и да се усавршава. Циљ му је Немачка, где се већ налазе његова браћа. Он је осликао и неколико зидова у прихватном центру, а једна од слика је уједно и реклама за његову бербеницу. Његове услуге избеглице у Принциповцу користе свакодневно, а он им, осим класичних фризура, прави и уметничке фризуре. Разне цртеже и своје радове објављује на Фејсбук-страници.
Игре на граници
„Камп није добар“, одговара у глас група мигранта који су смештај нашли у напуштеном објекту „Графосрема“. „Храна је лоша, превише је људи, у шатору је претопло“, прича један момак из Авганистана који у Србији борави већ годину дана. Са још тридесетак, углавном млађих момака, заузели су простор некадашњег успешног издавачког предузећа на уласку у Шид и међу рушевинама разапели шаторе, ћебад и ствари. Ту спавају, ту кувају и једу. Ту перу гардеробу и шире је између стубова. Ту им хуманитарне организације повремено доносе храну, воду и средства за личну хигијену. Међутим, долазе само до капије, јер је „Графосрем“ приватан посед, па даље не могу.
Момци с којима смо разговарали показују нам руке отечене од уједа инсеката и ране које су задобили бежећи од полиције кроз шибље. Жале се на умор, али не и на локално становништво. Сећају се само једног проблема, када је у „Графосрем“ упала наоружана група младића с ножевима и пиштољима и напала их. Разбежали су се, а полиција је групу ухапсила.
По таквим скровиштима ван кампа остало их је стотинак, каже Шоловић. Међу њима су и они који су, након затварања прихватног центра код железничке станице, изабрали да остану под ведрим небом. „Политика Комесаријата била је да се прво попуњавају центри у којима има већи број слободних места, као што су Кикинда или Обреновац. Али то им није одговарало. Шид је гранична општина и то им одговара због контакта с кријумачарима и организацијом даљег пута“, прича Шоловић.
Границу покушавају да пређу и по двадесет пута – све док не успеју. Али, кажу, све је теже. „Три пута сам покушао да пређем границу. Мађарска полиција била је веома опасна и насилна“, прича један од њих. Други додаје да га је мађарска полиција тукла, а његовом пријатељу сломила прсте. Сада покушавају да пређу границу с Хрватском – готово свакодневно.
„Други избор немамо. Овде полиција долази неколико пута недељно, Ухвате нас док спавамо и шаљу у Прешево, а одакле нас депортују у Македонију“, прича један од миграната. Показују нам ствари које су остале иза оних који су враћени за Прешево: испревртани шатори, вреће за спавање, разбацане ствари и остаци од ручка. „Само су их одвели, ништа нису могли да понесу са собом. Ми то не дирамо, можда се врате“, каже један од њих. А други додаје:. „Један момак ког су послали у Прешево, вратио се овамо за 300 евра. То је велики новац за избеглице. Ми смо веома сиромашни. Чему то? Сваког дана полиција долази и избеглице беже од њих. Зашто то? Избеглице нису за рат и насиље, зашто то раде“, пита се Авганистанац.
Вечерас ће, каже, полиција поново да дође. Зато планира још једном да покуша да пређе. Шта ако не успе, питамо. „Нема одустајања.“
Још чланака …
Страна 22 од 231