Детаљи

Аутор: Б92

Б92

07 Новембар 2007

Компанија "Биг бул" из Бачинаца оверила је у суду уговор о куповини предузећа "Срем-Шид" у стечају. На тај начин компанија "Биг бул" је постала власник комплетне имовине те фабрике меса, изјавио је власник "Биг була" Миленко Гачић. Гачић је најавио да планира да у "Срем-шиду" што пре покрене производњу.

Стечајни управник је 5. јуна започео преговоре са потенцијалним купцима, на основу одлуке Одбора поверилаца да се предузеће прода непосредном продајом.

"Срем-Шид" има 820 хектара земљишта, од чега 700 хектара пољопривредног, 71 хектар воћњака и десетине хектара грађевинског земљишта, и 1.329 хектара земљишта у државном власништву са правом коришћења.

Од индустријских капацитета, ту су нова и стара кланица, хладњача од 10.000 тона, силос од 25.000 тона са фабриком сточне хране капацитета 30.000 тона, три економије, две фарме свиња, фарма за тов јунади, пољопривредна механизација, пословни и складишни простори у шиду, Београду, Чачку, Нишу, Подгорици и Никшићу.

Детаљи

Аутор: Д. Савичин

Д. Савичин

08 Новембар 2007

Општинско ватрогасно друштво „Јамена”

Општинско ватрогасно друштво „Јамена” протеклих година није било у могућности да локализује и најмањи пожар, који се догоди у току жетве или на некој кући у овом селу. По речима председника Месне управе Петра Јанковића, стање се поправило прошле године, када је ово ватрогасно друштво добило од Ватрогасног савеза „Шид” једно ватрогасно возило, које је до сада било на употреби у Индустрији боја и лакова „Хемпро - Шид”.

Тако ово најудаљеније село у шидској општини сада има мобилну екипу својих ватрогасаца, који су у могућности да делују и локализују било какав пожар који се десио у овом селу.- Сеоско добровољно ватрогасно друштво сада има веће могућнсоти за рад, али сада има други велики проблем, а то је да за ово возило обезбеди смештај - каже Јанковић. - Тај проблем је за њих тешко решив, иако је гаража већ сазидана. Понестало је новца, па се ватрогасци питају на који начин ће обезбедити грађу за покривање гараже.

То је био разлог да се обрате "Војводина шумама", шумском газдинству у Сремској Митровици, за помоћ да им дају неколико топола да од њих направе греде и рогове. Нажалост, до сада још нису добили одговор, а зима је на прагу.

- Подсећамо да је шумско газдинство у Сремској Митровици од Месне управе Јамена узело велику површину сеоских пашњака, а да о томе нису консултовали никог из ове Месне управе и на том земљишту посадили храст. Судећи по досадашњој пракси на подручју општине Шид а и другим местима, Месна управа Јамена ће поднети захтев за ренту. Пошто је поменуто земљиште државно власништво, нисмо сигурни да ли је држава доделила то земљиште шумском газдинству Сремска Миотровица, него да су они то узели на своју руку, па се то мора проверити.

Други значајан фактор због кога смо њима поднели молбу, јесте коришћење локалних путева Месне управе Јамена приликом извоза храстових трупаца из јаменачких шума, који се транспортују у Војводину или Србију.

Детаљи

Аутор: Курир

Курир

30 Новембар 2007

У Принциповцу код шида савремена установа за децу ометену у развоју од четири хиљаде квадрата зврји празна јер је забрањен пријем пацијената

На Фрушкој гори, у ваздушној бањи са чувеном ружом ветрова, налази се Принциповац, познат као Болница за децу ометену у развоју и инвалидитетом, где има свега што треба - сем пацијената.

У објекат од четири хиљаде квадрата са 128 празних кревета, свакодневно на „посао“ долази четрдесетак запослених, који примају плату, али некоме изгледа не одговара да они и раде.

Наиме, од 9. јула ове године, према одлуци надлежног директора Дечје болнице из Новог Сада Георгиоса Константинидиса, из Принциповца је исељен и последњи пацијент. Од тада запослени редовно, у три смене, долазе на посао. Из страха за радно место, како нам тврде, не смеју да говоре под пуним именом и презименом, али ипак не скривају одговоре пред репортером Курира.

- Бришемо прашину, пијемо кафу, ћаскамо и чекамо крај смене! Плата стиже редовно, а све остало није нормално. Само део пацијената пребачен је у Нови Сад јер је тамо мали капацитет, а остале су једноставно отпустили. Овде је мајка могла да спава у кревету поред болесног детета, а тамо у скученом простору може једино да ноћи и дане проводи седећи на столици! Имали смо децу која су ту била од рођења, и једино им је у оваквим условима живот био подношљив. Да сте само видели сузе те деце и њихових родитеља кад су морали да напусте болницу и да се врате кућама - причају огорчено радници болнице.

У Принциповцу је, поред здравствене неге, егзистирала и Специјална школа за децу ометену у развоју и ону са инвалидитетом. Запосленима је речено да ће прећи у надлежност Здравственог центра у Сремској Митровици, јер престаје свака обавеза болнице из Новог Сада према њима до краја децембра. Обавестили су их и да ће им искључити и грејање у наредних недељу дана.

- Седећемо око грејалице и решићемо тако тај проблем. Није нам то кључно. Ово је једна од најбољих српских болница за те потребе, имамо квалификован кадар и идеалне природне услове, али све то изгледа није довољно да нам дозволе да опет примамо пацијенте - кажу запослени у Специјалној школи.

Све се ово дешава, да чудо буде веће, у времену када невладине организације прозивају нашу земљу због нехуманих услова у којима се налазе пацијенти у психијатријским установама. У Принциповцу, ваздушној бањи, на четири хиљаде савремено опремљених квадрата физиотерапеути и медицинске сестре седе и препричавају доживљаје са прошлог летовања. Повремено обришу прашину са играчака и учила којима су се доскоро радовали њихови мали пацијенти.

Детаљи

Аутор: З. М.

З. М.

30 Новембар 2007

Регионална депонија, на којој ће према споразуму које су склопиле општине Сремски Карловци, Инђија, Рума, Шид, Ириг и Стара Пазова бити одлагаган комунални отпад из ових места

Требало би да траје 20 година, али то неће бити могуће ако се одвајању отпада на изворишту, односно у домаћинствима не буде посветила одговарајућа пажња, речено је на јучерашњем округлом столу одржаном у Сремским Карловцима.

- Папир и ПЕТ амбалажа чине трећину целокупног отпада и, ако се они не издвоје, будућа регионална депонија биће пуна за седам до осам година - истакао је представник инђијског комуналног предузећа “Комуналац” Владица Драгосављевић.- Депонија би требало да заживи у новембру 2009. године, али ће то бити и пре, јер се на томе интензивно ради. Биће на територији инђијске општине и тренутно се обављају послови око привођења земљишта намени, након чега следи израда идејног и главног пројекта.

О значају одвајања отпада и едукацији грађана Драгосављевић је учесницима округлог стола у Сремским Карловцима говорио, наводећи искуство Инђије. Напоменуо је да су се представници тамошње општине у изради пројекта сепарације смећа послужили примером града Ленарт у Словенији који је још 90-их година покренуо такав програм. Инђија је почетком ове године донела одлуку по којој су сви грађани дужни да одвајају смеће код куће и поделила канте и вреће за то. Подељени су им и флајери са детаљним објашњењем како то да чине. Пројекат је праћен и свеобухватном медијском кампањом, а да се при том на све мислило, говори и податак да су и возила у Инђији брендирана званичним плакатом акције, што треба да подсећа грађане на обавезу.

Иако има отпора и незадовољстава, који указују на неизграђену еколошку свест и тешко прихватање иновација, пројекат даје позитивне резултате - “Комуналац” сакупи између осам до 10 тона ПЕТ амбалаже и 12 до 14 тона папира.

У Инђији су предвидели и стимулативне мере у виду умањења рачуна за оне који одвајају смеће, због чега се прати колико свака кућа то чини. Драгосављевић каже да свака од партнерских општина треба сама да осмисли кампању и да може да рачуна у том погледу на помоћ Инђије, која је у целокупном пројекту уживала и финансијску подршку из Европске уније.