- Детаљи
- Аутор: Политика
Некада моћна шидска Месна индустрија "Срем" пала је у стечај и недавно постала власништво сада моћне месне индустрије "Биг бул" из Бачинаца, села код шида. Не би имало никакве везе са познатом Галеријом слика "Сава Шумановић" у Шиду да "Срем" почетком прошле деценије није, политичком вољом, припојио себи ратарску, сточарску и воћарску производњу друштвеног сектора скоро целе Шидске општине.
Па ни то не би имало везе са сликарском задужбином да у припојеним имањима није било и осам јутара земље која припада Галерији. Како се Галерија не бави пољопривредном производњом, осам јутара земље обрађивало је неко од шидских друштвених пољопривредних предузећа. То се сматрало природним због "родбинских" веза између друштвеног и општинског, у чијем окриљу је била и Галерија. Сада је све друштвено земљиште постало приватно, па и оних осам јутара земље поклоњене Галерији слика "Сава Шумановић".
Године 1952, на десетогодишњицу стрељања Саве Шумановића на сремскомитровачком православном гробљу, у познатој усташкој акцији смањивања броја Срба у Срему, сликарева мајка Персида даровала је Шиду његову немерљиво вредну уметничку оставштину. Дарујући народу 417 уља, мајка Персида је са сликама поклонила и породичну кућу, и осам јутара обрадивог земљишта. Слике је дала да их народ чува и гледа, кућу је дала да се слике у њу сместе, а земљу је дала да се приходима од обрађивања помогне издржавање галерије.
Судбина слика и породичне куће испунила се према жељи мајке Персиде, а можда и преко њених очекивања, кроз институцију сада већ славне Галерије "Сава шумановић". Задужбинска намена обрадиве земље, међутим, још се није испунила. Чак има изгледа да се никада не испуни. Галерија "Сава шумановић" до данас није приходовала ниједан динар од свог земљишта, а, што је још чудније, не зна ни ко газдује земљиштем.
Управа Галерије "Сава Шумановић" у минулим деценијама неколико пута је покушавала да уђе у траг задужбинском земљишту и да га врати из очигледно нелегалног располагања. Није у томе успела, јер су се испречили бирократски немар и потцењивању важности увођења Галерије у свој земљишни посед. Једноставно, требало је да се неко лати посла и, уз помоћ земљишних књига и старијих комшија, нађе осам јутара дарованих галерији.
Можда би заборав још дубље затурио шест јутара земљишта шумановића да се овог није сетио одборник Павле Чикарић, иначе и бивши председник Управног одбора Галерије. Чикарићу је, напросто, било чудно да Галерија не располаже својим земљиштем већ пола века, а у њеној документацији нема ни трага о евентуалној промени власништва.
– Постоји могућност да је земљиште некоме "надељено" у комасацији, али право Галерије опет не може да се поништи – каже Чикарић.
– Да је било воље и ентузијазма то би се давно разјаснило. Према сремачким мерилима, осам јутара земље и није неко имање, толико имају најситнији земљорадници. Али, за Галерију, која тешко добија новац за материјалне трошкове, приход од земљишта био би од велике користи.
Директорка галерије Весна Буројевић каже да земљиште не може пропасти у земљу и да ће то питање једном да буде решено.
– Оно је обухваћено даровним уговором између мајке Персиде и општине, а то не може да се опозове. Општина је испоштовала своје обавезе из уговора, па данас имамо једну од најпознатијих српских задужбина, галерију великог угледа. Није на нама из галерије да овим питањем агресивно притискамо општину, свог оснивача, која издржава галерију дајући јој знатна новчана средства, али се трудимо да се пронађе и задужбинско земљиште. Општина сигурно неће дозволити да се осам јутара земљишта изгуби. Наравно, нама би такав приход користио у опремању Савиних слика, поправљању рамова и објављивању грађе о Савином животу и стваралаштву, јер новца у оваквој установи никада нема довољно – каже Весна Буројевић.
Како непознатом узурпатору задужбинске земље није било довољно пола века да се "прикаже" правом власнику, било је наде да ће бити откривен кроз приватизацију друштвеног сектора шидске пољопривреде. Недавно је скоро све друштвено постало приватно, али се узурпатор није указао.
- Детаљи
- Аутор: Ј. Зурковић
Шидска спортска хала због неизмирених дуговања у мраку и без грејања. Дане пред божићне и новогодишње празнике запослени у шидској спортској хали "Младост" провели су у мраку, јер им је електродистрибуција искључила струју због неизмирених дуговања од готово милион динара.
Директор спортске хале Недељко Тривић каже да је за све крив градоначелник јер се дуг за струју провлачио током целе године
Обраћао сам се више пута и њему и Општинском већу тражећи да се дуг измири, јер смо ми јавно предузеће, међутим градоначелник Мита Аврамов је био неумољив и рекао је да за трошкове морамо сами да зарадимо од изнајмљених термина. То је неизводљиво јер хала од када је изграђена (1979) није могла да се сама финансира. Ми немамо толико изнајмљених термина да бисмо могли да зарађујемо и овако послујемо на ивици рентабилности. Подсећао сам после биланса на девет месеци да нам је дуг достигао деветсто хиљада динара и да нам прети мрак.
Председник општине је остао неумољив, тако да нам је струја искључена 25. децембра, на католички Божић. Очекивали смо да ће после Нове године струја бити укључена, но још увек смо у мраку и без грејања. Сматрам да је овакав потез председника општине срамотан јер халу користе не само спортисти већ и сви други грађани општине, каже за Данас директор Недељко Тривић.
- Детаљи
- Аутор: Д. Савичин
Одборници СО Шид на својој последњој седници усвојили су ребаланс буџета за 2007. и план буџета за ову годину
Начелница за финансије Нада Цвијановић истакла је да је планирани приход буџета општине за прошлу годину износио 529.224.000 динара, а што је за 8,65 више у односу на првобитну одлуку о буџету за исто време.
Највише пара је планирано по основу пореза на доходак, добит и капиталне добитке и то 237.475.000 динара. Учешће од 66,3 одсто бележи се од пореза на зараде, самодопринос 21,94 и порез на друге приходе 8,65 одсто. Текући трансфери општине планирани су у износу од 118.772.000, од републике у корист општине дошло је 112.662.032 динара или 94,86 одсто. Порез на имовину, наслеђе и капиталне трансакције, коришћење простора и грађевинског земљишта до краја године наплата је износила 8,64 одсто. Више прихода него што је планирано резервисало је 529.224.000 динара, колико је буџет у прошлој години износио.
И расходи су повећани од шест до 10,75 посто, а то се односи на материјалне трошкове. Само су лични дохоци задржани на нивоу првобитне одлуке, а по суду одборника, требало је да се повећају од јанаура прошле године. Међутим, до повећања 10 посто плата дошло је од 1. септембра. Ова долука се односи на запослене у Општинској управи и јавним предузећима. За запослене из области културе, физичке културе и образовања дошло је до раста зарада од 7,50 до 27,9 посто на основу закључака Владе.
Расходи за друмски тарнспорт повећани су за 32 посто, за извршне и законодавне органе и организације ребалансом је планирано 32.846.337 динара, а средства резерви износе 25 милиона динара. За социјалну заштиту угрожених лица за исхрану и смештај деце ометене у развоју предвиђено је укупно пет милиона, расходи за јавна предузећа увећавају се за 41,18 посто, а проценат повећања утицала су досад утрошена средства за развој заједнице и капитална улагања у објекте, основне школе и објекте намењен култури.
Новац намењен за месне управе је у просеку остао на нивоу планираног. За културу је планирано 44.969.730 динара и за 33,36 посто су већа у односу на првобитни план буџета у 2007.. Потреба за обезбеђење већег дела средстава је проистекла из раста зарада током године и капиталних улагања у објекте Културно-образовног центра, Библиотеке „Симеун Пишчевић” и Галерија слика „Сава шумановић”. За Предшколску установу „Јелица Станивуковић Шиља”, са подручним одељењима основне и средње школе у овој општини, до краја године утрошено је 81.822.007 динара, што је за 10,44 одсто мање у односу на првобитно планирање средстава у буџету.
- На смањење су утицала неискоришћена средства на име набавке опреме и капиталних улагања, која су школе планирале, па су због тога преусмерена на развој заједница. Сада је највећи део новца школама потребан за набавку лож уља ради грејања објеката и неизвршних обавеза осигурања и текуће одржавање објеката - истакла је Нада Цвијановић.
Одборници су донели и одлуку о буџету општине за 2008. годину. Висина средстава за ову годину планира се у износу од 592.731.000 динара
- Приходи буџета су планирани на основу остварења прихода током 2007. године и макроекономских параметара, који представљају основу за пројекцију прихода и расхода буџета у 2008. Узимајући у обзир и нови систем расподеле трансферних средстава и преузимање надлежности у смислу локалне пореске администрације, што би се одразило на насплату прихода у овој години и номинално су већи за 12 посто у односу на 2007. У структури планираних расхода за 2008. годину није дошло до значајних померања - каже Нада Цвијановић. - Потреба за рад установа остале су исте, док су се инвестициона и капитална улагања у тим областима слила у позицију развоја.
Повећано је учешће за капиталне издатке, која захтевају значајна средства резерве. У време доношења предлога о буџету постоје одређене потешкоће у раду за планирање истог буџета због застоја око доношења свих пратећих законских пратећих законских подзаконских аката од Скупштине Србије и Владе, а који су истицани као неопходни локалним органима власти како би се могло лакше пројектовати буџет у самом приходу, али и расходу у 2008. Овај предлог буџета представља баланс између развојне компоненте и рестрикције јавних потрошњи, уз напомену да су у њега уврштени и капитални пројекти.
- Детаљи
- Аутор: Ј. Зурковић
Проблеми у шидској спортској хали решени кадровским померањем
После изјаве коју је за медије пре неколико дана дао директор спортске хале у шиду Недељко Тривић, у којој је предочио јавности да хала од 25. децембра нема струју и да спортски клубови и радници неће имати услове за зимске припреме и рекреацију, проблем је решен кадровским померањима.
Тривић је јуче поднео неопозиву оставку а, како сазнајемо, нови в.д. директора хале биће досадашњи Тривићев помоћник Драгољуб Ракановић. "Оставку сам поднео из здравствених и приватних разлога. Очекујем да у најскорије време струја буде поново укључена, а ја о томе више не желим да говорим", био је кратак Тривић. На питање да ли је до свега што се догодило дошло због уплива различитих политичких интереса, Тривић је једноставно одговорио: "Данас је све политика".
Како незванично сазнајемо, директор и његов помоћник ће "само" заменити функције, а Општина ће измирити дуг хале од 900.000 динара за неплаћену утрошену електричну енергију, па ће тако хала поново добити струју
Све селекције одбојкашког, рукометног, фудбалског и кошаркашког клуба ускоро ће опет у хали имати услове за припреме у дворани, а у овај објекат, који послује као јавно предузеће, вратиће се и шахисти и стотине рекреативаца.
Још чланака …
Страна 211 од 231