- Детаљи
- Аутор: Дневник
Трговачко предузеће „Центропромет” у шиду, које је на аукцији 23. новембра прошле године купила једна од власница СЛАП гроуп „Посавина” у Обреновцу Светлана Пурић из Београда, за 340 милиона динара, за само два месеца отворило је шест маркета, по један у Ердевику и Соту и четири у шиду. Један од највећих маркета је „Исток” у Шиду који је отворен ове недеље.
Сачувана је сва имовина бившег „Центропромета” и комплетан колектив од 83 запослена радника. Великим трговинским кућама уговорно су издати локали, али и радна снага „Центропромета”, тако да су радници практично радили без прекида.
На подручју општине Шид „Центропромет” је имао укупно 30 својих објеката, од тога у граду 20, а осталих 10 објеката у десет насељених места Шидске општине - каже директор Драгољуб Марковић.
Продајом ТП „Центропромет” на аукцији ми смо ушли у „СЛАП гроуп”, јер ова фирма обједињује више разнородних предузећа, У делу за трговину то је „Посавина Обреновац” и „Тамнава Уб”. То је прва фирма а „Центропромет” из Шида друга. Ми смо срећни што нам је власница Светлана Пурић, жена која зна свој посао, воли га и одлично ради. Она жели да отвори све продавнице које је „Центропромет” поседовао.
Наредних дана отворићемо продавнице у Бачинцима, Моровићу и шиду, укупно пет. Тренутно запошљавамо 83 радника, а у радни однос примићемо још 15 радника трговачке струке са бироа за запошљавање. Тако би од укупно 98 запослених радника, био 71 трговац. У неким селима Шидске општине, на пример Вишњићеву, Битић Долу, Илинцима и Батровцима наша нова фирма узеће у закуп од месних управа адекватан простор за отварање нових продавница.
Драгољуб Марковић је наставио своју причу о бившем „Центропромету” који је сада променио име у „Слап гроуп Посавина Обреновац Центропромет” Шид. Поред управних канцеларија ту су магацини за одлагање робе чија је укупна површина 4.000 квадратних метара, а возни парк сачињавају комби и камион од пет до седам тона. Трговина располаже робом широке потрошње од 4.000 артикала, а цене су ниже него у осталим трговинама.
- Детаљи
- Аутор: Ј. Зурковић
Рекордна излазност у Срему у другом кругу председничких избора
Кандидат ДС Борис Тадић победио је само у Шиду (у којем су на власти радикали) док је Николић остварио предност у свим другим сремским општинама.Тако се десило да и овог пута радикалски Срем гласа слично као у првом кругу. У највећој сремској општини - Сремској Митровици победио је Томислав Николић са освојених 52,1 одсто од изашлих, док је Тадић добио 46,18 одсто гласова. Излазност у овој општини је била 72,58 одсто од уписаних у бирачки списак.
На многим бирачким местима у самом граду победу је однео Тадић, док је у ободним градским месним заједницама као и сеоским, предност освојио Николић. Велика излазност бележи се и у пећиначкој општини. Тамо је на биралишта изашло 75,95 процената од којих је 55,91 одсто глас дало Николићу, а 42,79 Тадићу. Слично је било и у Општини Инђија где је на биралишта изашло близу 73 процента грађана. Кандидат СРС освојио је 57,79 одсто, а ДС 40,86 процената.
У Општини Шид од уписаних бирача изашло је 71,14 одсто. Највише гласова освојио је Борис Тадић и њему је глас у овој општини дало 51,03 одсто, док је Николић добио 48,97 процената. Занимљиво је да је у самом граду Шиду од 14 бирачких места, Тадић победио на чак 13.
У старопазовачкој општини на биралишта је изашло 72,56 одсто грађана, а већина - њих 53,99 одсто - глас је дало Томиславу Николићу, док је Борису Тадићу глас дало десетак процената мање, или 44,37 одсто.
У Општини Рума забележена је излазност од 71,48 процената. Кандидат Борис Тадић добио 46,37 одсто, а Томислав Николић 51,85 одсто. У иришкој општини од изашлих 71,71 одсто грађана Борс Тадић је освојио 45,21 проценат, а Николић 52,88.
У беочинској општини, која географски припада Срему, а административно Бачком округу, гласало је 69,71 одсто грађана. Поверење Томиславу Николићу дало је 49,71 одсто, док је Борс Тадић освојио 48,67 одсто.
- Детаљи
- Аутор: Ј. Зурковић
У сусрет Сабору такмичара земљорадника Срема
Одбор за такмичење Задружног савеза Срема је од више стотина пријављених такмичара у ратарској и сточарској производњи прогласио најбоље по резултатима оствареним у прошлој години. Седамдесетак најбољих међу најбољима ће на свечаности 29. фебруара добити традиционалне награде.
На листи првопласираних произвођача су: Јован Поповић из шашинаца, најбољи произвођач крављег млека на сировинском подручју АД Имлек Шид, Чедомир Јовановић из Попинаца, који је имао најбољу производњу јагњећег меса на подручју Сточарске задруге Козовсвиг из Голубинаца, Душан Јовичић из Беркасова, који је постигао највећи принос у производњи грожђа, а Ђорђе Борчић из Голубинаца у производњи дувана.
Ђорђе Томић из Добринаца рекордер је у производњи парадајза, Бранислав Гршић из Грабоваца и Сава Ковачевић из Голубинаца најбољи су у производњи бостана, а Душан Сарајлић из Кузмина у гајењу тритикала.
Рекордери ратарске производње на површинама већим од три хектара су Небојша Драгојловић из Голубинаца за пшеницу, Радослав Вукадиновић из Кузмина за кукуруз, Борислав Бељански из Кузмина у производњи шећерне репе, Драшко Даниловић из Кузмина у гајењу соје, Јован Попов из Платичева у производњи сунцокрета. Проглашени су и најбољи ратари по резултатима оствареним на њивама до три хектара. То су: Ратко Милошевић из Платичева за производњу пшенице, Стеван Суботић из Кузмина за кукуруз, Радослав Међедовић из Мартинаца за репу, Радица Визићанин из Кузмина за соју, Милутин Николић из Платичева за производњу сунцокрета.
Највећи робни произвођачи у Срему у производњи крављег млека јесте Жељко Хајдуковић из Кузмина. Ову титулу, када је реч о производњи јагњећег меса, носи Чедомир Јовановић из Попинаца, за пшеницу то је Сава Јојић из Ирига, за кукуруз Небојша Драгојловић из Голубинаца, за шећерну репу Миодраг Лазић из Голубинаца, Драшко Даниловић из Кузмина у производњи соје, а Срђан Ковачевић из Голубинаца за сунцокрет.
Специјалне дипломе организатори такмичења доделиће Младену Мићашевићу произвођачу јабука из Ирига, Ђорђу Марићу, произвођачу бресака из Ирига, Браниславу Контићу из Доњих Петроваца за производњу уљане репице, Миодрагу Милошевићу из Ирига за гајење црног лука, а Ранку Милошевићу из Платичева и Јовану Девићу из Добринаца за производњу паприке.
- Детаљи
- Аутор: Политика
Преусмеравање производње у шидској фабрици уследило због недовољне потражње биодизела и привлачне цене јестивог уља
Шидска уљара „Викторија оил” недавно је престала да производи биодизел и прешла на производњу јестивог уља.
Овакво преусмеравање производње менаџмент фабрике је предузео због недовољне потражње биодизела на тржишту и велике потражње јестивог уља и високе цене овог производа. Производња биодизела почеће одмах по стварању повољнијих услова на тржишту, који сада фаворизују потрошњу нафте као погонског горива у градском саобраћају.
Како се производи да би се остварио профит, тако се „Викторија оил” одлучила за оно што је исплативије. У управи фабрике кажу да се тренутним застојем у производњи биодизела ништа није променило у стратешким плановима производње еколошки чистијег горива.
„Викторија оил”, до прошле године уљара „Младост”, прва је фабрика биодизела у Србији и југоисточној Европи. Завршена је средином прошле године, са планом да производњу од 60.000 тона биодизела у 2007. подигне на 100.000 тона годишње.
Прорачуни су показивали да ће годишње толико горива, за 15 процената јефтинијег од уобичајеног дизела, куповати превозници у градском саобраћају. Међутим, фабрика је пројектована тако да лако прелази на производњу јестивог уља, од исте сировине, у случају поремећаја на тржишту биодизела. Поремећај је брзо настао и показао да производња биодизела, који не загађује градску средину, мора да буде праћена и одговарајућим прописима у корист чистијег горива у градском саобраћају.
Пионирски подухват у шиду наишао је прошлог лета на велику пажњу домаће и стране јавности, јер се Србија, која још није ни пред вратима Европске уније, латила посла од кога су неке чланице Уније, а поготову новопримљене, још веома далеко.
Преусмеравање производње у шидској фабрици неће изазвати смањивање површина под уљаном репицом, основном сировином за биодизел. Фабрика ће, без обзира на то шта производи, тражити од земљорадника преко 10.000 хектара уљане репице.
Са шидском фабриком биодизела Србија је требало да освоји два процента од 5,67 одсто у укупној потрошњи горива које Европска унија тражи од својих чланица. Ако се не јаве неки ексклузивни подстицаји, наша земља ће остати на овом проценту у наредних пет година, а чак и тада ће бити испред чланица Европске уније.
Још чланака …
Страна 213 од 231