- Детаљи
- Аутор: eKapija
Петнаест километара од Шида смештен је Моровић, село у коме по последњем попису у 600 домова живи 1.900 становника, док је неких 50 кућа напуштено и склоно урушавању. Пре пет година у селу је процурела прича да ће се на Студби, близу ушћа у Босут, подићи етнокућа. Многи, наравно, у то нису поверовали. Ипак, коначно се прича обистинила, али уместо етнокуће саграђено је "Гагијево седло" - прави етнокомплекс руралних објеката.
Власници овог етнокомплекса су Анђелка и Мирослав Пинић и њихов четрнаестогодишњи син Драгослав. Сремци, прави домаћини, знају шта им је чинити када их неко посети и када се из њихових уста треба да чују причу. Тако је почео разговор новинара "Дневник" са Мирославом, творцем "Гагијевог седла", које ће сигурно постати "Мека" за туристе.
- На 8.100 квадрата саградили смо сеоску кућу са пратећим објектима. Између куће и реке Студбе је летњиковац, а део куће је ресторан. У дворишту је је чардак са продуженим кровом који подсећа на шупу. Ту се држе запрежна кола, мало даље је амбар. У чардаку се држи кукуруз, а у амбару пшеница, јечам, брашно, мекиње, пасуљ... Величина овог објекта говори колико је домаћин богат. У средини дворишта саградили смо пушницу и кавезе. Пушница у дворишту има свој атрибут и она значи неку врсту богатства, јер се у том домаћинству сигурно кољу свиње, јагњад... У кавезима су смештени зечеви, паунови, разне врсте кока носиља, фазани и племенита дивљач. Када туристи дођу и погледају овај део дворишта, нарочиото они млађи, одушеве се животињама. Ту је и штала за коње, а у њој кобила липицанерске расе, јаше је Драгослав, а зове се Ласта. Пре би се рекло да је ова витка липицанерка стрела, јер човек има осећај да ће с њом одлетети не попут ласте, него стреле, директно у циљ. У наредном боксу налазе се три кобиле расе пони, а у једном је ждребац који има велику гриву. Мој син Драгослав има једва 14 година, а завршио је курс јахања, члан је Коњичког клуба "Граничар". Тражио је и ми смо му купили кобилу, а после смо јој саградили објекте и мали хиподром са препонама. Ту мој син тренира своју Ласту да савлада препоне без рушења притки, и у томе успева - вели поносни тата.
Поред липицанерке, квартет понија је на услузи деци која долазе на јахање из Шида, Сремске Митровице и других места. Тада радости нема краја.
По целом дворишту разбацани су пољопривредне машине, а највише има плугова, колечки и шпартача, ту су и дрљаче, а све то су некада вукли су коњи "штајерци". Ковачи су тада имали пуне руке посла, па у цик зоре ударци чекића у Моровићу чули су се врло рано, то је био знак да је зора и нови дан на помолу. Раонике за орање, мотике плугова за шпартање, поткивање коња, стезање шина и карика, све су то радили ковачи, на срећу и корист локалних паора.
Анђелку су новинари "Дневника" питали шта су још саградили, шта производе и шта могу понудити туристима када дођу у њихову кућу?
- Саградили смо са уличне стране апартмане и наш стан. Издајемо три собе са брачним креветима за преноћиште, тако да шест особа код нас могу добити пун дневни аранжман, спавање и три оброка дневно уз разгледање етнокуће и шетње обалама Босута и Студбе и околних шума. Гостима нудимо домаћу храну: рибу, пилетину, јагњегину или прасетину по жељи. Поред тога нудимо и наше домаће, сељачке производе, а то су разни сокови од зове, вишње, јагоде, џемове... Ја у радионици израђујем сувенире. То су махом гравуре у дрвету, а на магнетима за фрижидер цртам гиздаве Сремице и Сремце. У етнособи имамо стари разбој за ткање који има преко 100 година - каже Анђелка.
Први гости "Гагијевог седла" били су пријатељи Пинићевих из Белгије.
- При повратку у своју земљу рекли су нам да су одушевљени, пре свега домаћом кухињом, а потом отвореношћу наших мештана. Кажу, они су искрени, гостољубиви и добри. Одушевили су се и природом великим комплексом шума, рибњака, Босутом и Студбом - каже поносно Анђелка.
И ви сте били у Белгији, колико дуго?
- Петнаест година смо живели, радили и штедели у Брижу на северу Белгије. Муж ми је радио као месар, а ја сам одржавала дуборезе у црквама и катедралама. Плате су нам биле добре. У Белгији нам се родио и син Драгослав. Тамо смо купили и кућу, било нам је лепо, али срце нас је вукло у родни Моровић. Обоје смо рођени у овом селу. Носталгија се код нас одомаћила. Донели смо одлуку да идемо кући. Тамо смо продали кућу и ево нас у Моровићу, уживамо у нашем етнокомплексу! - вели Анђелка.
Неке ствари, ипак, немају цену...
- Детаљи
- Аутор: Топ Србија
Шид, живописна војвођанска варош на југозападним обронцима Фрушке горе, годинама је таворила некако запостављена и недовољно гласна да скрене на себе пажњу, као интересантна туристичка дестинација. Осим неоспорних природних потенцијала, дома двојице светски признатих и познатих сликара: Саве Шумановића и Илије Башићевића Босиља, афирмацији шидске општине допринео је Културно-образвни центар Шид, који је од пре неколико година преузео организацију културних активости.
Ове, 2012.године, програм Културног лета у Шиду, али и насељима на подручју општине, богатији је и разноврснији него икада. О циљевима, плановима као и њиховој реализацији, причали смо са директорком КОЦ Шид, Јасмином Латас, која нам је том приликом рекла:
- Детаљи
- Аутор: Председништо Покрета Босут
Председништо Покрета Босут је одлучило да организује велики народни протест у уторак 21.08.2012. у дванаест сати(подне) под називом: ДИЖЕМ ДРЕКУ НЕДАМ РЕКУ !!!
Протест се организује због немара над реком Босутом и Студвом, реке које су тотално уништене, како рибљи фонд, тако и сам биљни свет због опште загађености, посебно сочивицом...
Због тога што су чланови Покрета алармирали јавност због помора рибе да би надлежни рибочувари тврдили да помора нема... Због тога што Риболовачки Савез Војводине никад није порибио Босут и Студву, зато што њихови рибочувари не врше савесно свој посао на овим рекама...
Обећали смо Грађанима да ћемо вратити Босут и Студву као што су некад били и нећемо одустати докле год обећање не испунимо !!!
Дакле једно велико НЕ Риболовачком Савезу Војводине јер су они главни кривци за садашње јадно стање у рекама Босут и Студва !!!
- Детаљи
- Аутор: Сремске новине
С обзиром да шидска општина нема ингеренције над својим рекама и језерима, Туристичка организација Општине Шид недавно је отпочела преговоре са "Војводина водама" о преузимању управљања над три језера и две реке које се налазе на овој територији.
Према речима Мирослава Јањића, директора Туристичке организације Општине Шид, први корак у томе је састављање "писма о намерама", које ће "Војводина водама" бити упућено до краја августа.
- На овакав корак одлучили смо се, пре свега, зато што имамо доста притужби грађана на изглед наших река и река. Они при томе не знају да дужност да се брине о овим природним богатствима припада Националном парку и Риболовачком савезу Војводине, а неОпштини Шид, а поготово не Туристичкој организацији.
Због тога смо пре месец и по дана започели процес да реке Студва и Босут, као и језеро Сот, Брује и Мохарач вратимо под управу наше општине. После "писма о намерама", урадићемо идејно решење за свако језеро посебно, а циљ нам је да свако од њих добије нове, атрактивне садржаје.
Желимо да уредимо простор око језера Брује за спортске активности, док језеро Мохарач намеравамо да обогатимо рибом како би постало прави рај за риболовце - рекао је директор Туристичке организације Општине Шид Мирослав Јањић.
Језеро Сот, које је тренутно у најлошијем стању, биће уређено у фазама и оспособљено за пецање, а Туристичка организација, према речима директора Јањића, преузети бригу о уређењу околине. Када у четири околна фрушкогорска села дође водовод, тада ће се овде отворити могућности и за развој кампинг туризма.
- Упоредо са овим, водићемо преговоре и затражити на управљање и реке Босут и Студву. Оне спадају у међународне реке прве категорије и тиме брига о њима треба бити већа него што је сада. Наша општина би урадила мастер план за ове две реке, а тражоили би и да Босут прогласимо природним резерватом, с обзиром да поред ове две реке живе ретке врсте птица, а у шуми се налазе и ретке врсте храста и другог растиња.
Жеља нам је да овде створимо пријатан амбијент који би привукао туристе - рекао је директор Мирослав Јањић
Страна 111 од 231