- Детаљи
- Аутор: РТВ
Своје регистарске ознаке за аутомобиле добиће још девет општина у Војводини, које до сада нису имале такву могућност. Скраћенице на регистарским таблицама од шестог јула, а у складу са новим правилником који је усаглашен у МУП-у, добиће Бачка Паланка, Бачка Топола, Бечеј, Врбас, Инђија, Кањижа, Ковин, Стара Пазова и Шид.
Према новом правилнику, сви градови и општине које су до сада имале своје регистрације, имаће их и убудуће. То значи да ће старе регистарске ознаке у Војводини задржати Нови Сад, Зрењанин, Суботица, Сомбор, Сремска Митровица, Рума, Кикинда, Панчево и Вршац.
- Детаљи
- Аутор: Д. Савичин
Ердевичка језера лековита и привлачна. Петог новембра ове године заказан је заједнички састанак руских привредника, локалне управе Шид и Месне управе Ердевик. Тема разговора овог скупа, који ће бити одржан у шиду, биће изградња објеката око језера Брује у Ердевику, за шта су заинтересовани руски купци.
Постоје писани трагови да су стари Римљани током борби против Татара своје рањене војнике доводили на језеро, како га ми сада зовемо Римску бању. Температура воде на изворишту је 65 степени Целзијуса и ту су Римљани направили купатило у којем су се купали њихови рањени војници, а пошто су им ране биле од мача или стреле, оне су брзо зарастале у овој лековитој води. О лековитости ове воде знао је и Тито. Још 1948. године упутио је Војску Југословенске народне армије да узида око римског изворишта повећи базен и гвозденим цевима с том топлом водом напоји језеро Брује и олимпијски базен.
Вишак воде из језера Брује преливајући се одлази у канал, а добар део ове воде који дотиче из Римске бање остаје у језеру, па је цело језеро лековито. Вода која извире у римском изворишту успешно лечи екцеме, разне кожне болести, зацељује ране од огреботина, или убода, лечи болести бешике - каже председник Месне управе Милутин Зец. Месна пурава је уредила плажу на језеру Брује. Само у насипање шљунка уложено је око пола милиона динара. Са 400 кубика овог материјала насута је плажа, очишћено је језеро и римско извориште. У овој радној акцији велику учествовали су и грађани, а радове је изводило хидрограђевинско предузеће из Сремске Митровице. Плажа је летос примала преко 1.000 људи дневно, а и олимпијски базен је био веома посећен.
Летос су на ова језера били купци из шведске и Русије, узели узорке воде и начинили анализе, које су очигледно дале добре резултате, јер су Руси заказали заједнички састанак на којем ће се донети значајне одлуке. Председник општине Шид Мита Аврамов каже да је очекивао долазак Руса, а од њих се очекује да купе земљиште око језера и на том месту изграде хотел, што ће допринети развоју туризма на овим просторима Фрушке горе.
- Детаљи
- Аутор: Данас
Пропала шидска Индустрија меса добија новог газду
Шидски кланичари уискоро би требало да добију новог газду. Одбор поверилаца Месне индустрије "Срем" дао је сагласност стечајном управнику да прихвати продајну цену и услове продаје за понуду коју је доставила Компанија "Биг бул" из Бачинаца - саопштено је у Трговинском суду у Сремској Митровици.
"Биг бул" је понудио 878 милиона динара за целокупну имовину "Срема" и пре три дана извршио уплату депозита од десет одсто од понуђене цене и обезбедио банкарску гаранцију да ће уплата бити извршена.
Према речима портпаролке Трговинског суда у Сремској Митровици Драгице Гачић-Петковић закључење купопродајног уговора предвиђено је за 16. октобар, а исплата купопродајне цене мора се обавити у периоду од првог до 16. децембра ове године. Према условима продаје, купац нема право на повраћај уплаћеног депозита у случају да у уговореном року не исплати уговорену купопродајну цену.Огромна имовина
Шидски "Срем" је имао и 820 хектара земљишта од чега 700 хектара пољопривредног, 71 хектар воћњака и десетине хектара грађевинског земљишта. Имовину је чинило 1.329 хектара земљишта са правом коришћења (у државном власништву). Од индустријских капацитета, ту су нова и стара кланица, хладњача од 10.000 тона, силос од 25.000 тона са фабриком сточне хране капацитета 30.000 тона, три економије, две фарме свиња, фарма за тов јунади, пољопривредна механизација, пословни и складишни простори у шиду, Београду, Чачку, Нишу, Подгорици и Никшићу.
Иначе, ИМ "Срем" је био један од гиганата у преради меса у бившој држави, а када је 1988. године отворена нова кланица капацитета прераде 18.000 тона свињског и 2.700 тона јунећег меса, била је то најмодернија кланица у бившој Југославији и окружењу.
Стечај у овом предузећу је на предлог повериоца, ДДОР Нови Сад, отворен 21. јула прошле године, крајем августа је формиран одбор поверилаца, а крајем октобра стечајни судија је донео одлуку о банкротству, односно закључак о уновчавању целокупне имовине стечајног дужника, јер за три месеца није поднет ниједан план реорганизације предузећа.
У овом случају купац је купио чисту имовину без икаквих обавеза према повериоцима и запосленима и у томе је разлика од приватизације где купац купује фирму са свим њеним радницима и обавезама. Према незваничним сазнањима у трци за куповину имовине "Срема" биле су заинтересоване компаније, не само из Србије, већ и из Литваније, Аустрије, швајцарске, Италије, Словеније, Хрватске, па чак и из Мексика.
У моменту покретања стечаја у ИМ "Срем" био је запослен 251 радник. Од новца из продаје прво ће се исплатити сви трошкови стечајног поступка, потом нето минималне зараде запослених за последњих годину дана пре покретања стечаја и неисплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање за последње две године пре стечаја, јавни приходи и тек на крају потраживања осталих поверилаца.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Вишак прихода над расходима – буџетска резерва
Тридесет прва седница СО Шид одржана је у два пута због недостатка кворума. У првом зааседању усвојен је извештај о шестомесечном пословању са вишком прихода на расходима од 5.836.972,31 динара, што би представљало буџетску резерву.
Иако је планирана реализација буџета у првих шест месеци предвиђала остварење прихода од 240.120.000 динара буџетских средстава у њега се до 30. јуна 2006. године слило 200.989.013,71 динара или 41,26 посто. од планираног укупног прихода.
Укупно извршени расходи до 30. јуна ове године износе 195.152.041,40 динара, а вишак прихода над расходима је 5.836.972,31 динара, што представља буџетску резерву са неутрошеним делом средстава из ове суме. Гледајући структуру планираног прихода учеће од 55,92 посто забележено је код остварења пореза на зараде са наплећеним износима од 52.175.969,08 динара.
Тако је наплата овог пореза остварена са 38,98 посто. На име самодоприноса уплаћено је 19.926,477,28 динара или 32,09 посто од укупно планираног износа., док је 97,46 овог прихода наплаћено из самодоприноса обрачунатог на зараде запослених.
Текући трансфери од других нивоа власти општинама су 48,67 посто од планираних.Ненаменски тарнсфери од републике у корист општине износе 57 387.218,00 динара а текући трансфер од АП Војводине у корист оштине Шид износио је 667.746,40 динара док је од пореза на имовину, наслеђе и поклоне наплаћено 24.379.387,34 динара са све укупних остварењем прихода са 46,35 посто.Реад МореНајвеће учешће од 28,39 посто има трансфер од других нивоа власти затим следи порез на зараде са 25,95 посто по учешћу структуре и самодопринос са 9,9 посто, таксе у корист нивоа општине са 6,92 посто, порез на капиталне трансакције је 6,29 посто, порез на друге приходе од имовине је 4,02 псото итд. Накнада за коришћење природних добара је планирана са 500.000 динара, али је остала ненаплаћена због недостатка прописа о наплати.
Наплата за коришћење шумског и пољопривредног земљишта очекује се крајем године. Накнада за коришћење простора и грађевинског земљишта је наплаћена у износу од 240.208,39 динара то је комунална такса у износу од 197.747,00 динара те мање комуналне таксе за заузеће јавне површине у износу од 42.461,00 динара.
Такса у корист општине износи 13.916.170,33 динара а остале 39,24 посто. То су општинске административне таксе и накнаде за урешење грађевинског земљишта. Накнада за коришћење добара од општег интереса износи 298.212,80 динара, боравишна такса је износила 206.280,00 динара са извршењем 54,57 посто. Непланирани приходи су 718.907,85 динара. То је порез на фонд зарада.
Укупни расходи у првих шест месеци износе 195.152.041.00 динара или 40,06 посто. Извршење сивх расхода креће се до највећег процента извршења од 60,43 посто а то су трошкови поправака и одржавања путева и улица на територији целе општине, односно свих буџетских корисника међу којима се ове године сврставају и месне управе 19 насељених места са средствима месног самодоприноса.
У ове послове спада и третирање комараца, дератизација и услуге из областе здравства – примарна здравствена заштита општине Шид која се састоји од финансирања одласка лекара на село доласка специјалиста у Дом здравља Шид и делом одржавање Дома здравља Шид и амбуланти по селима. Сви остали расходи посматрани по економској фалсификацији извршили су сразмерно остварењу прихода са процентом од 50 посто.
Великих инвестиционих улагања нема.Ова улагања која су евидентна у области културе са износом од 62,59 посто. У току је заправо изградња нове зграде Градске библиотеке „Симеун Пишчевић” у шиду и средстава Националног иневстиционог плана која су добијена на конкурсу 2006. године. Укупна иневстиција износи 10.567.000,00. Учешће општине је 2,5 милиона динара.
У току су радови на уређењу летње позорнице у дворишном делу културно образовног центра чија је предрачунска вредност пет милиона динара. Ове паре инвестира општина Шид из буџета. Превоз ученика основних и средњих школа студентске стипендије са исплатом од 10 месеци у континитету , награде за ученике за постигнуте резултате у току школовања извршено је за 61,24 посто.
Развој заједнице је извршен са 50 посто и обухвата средства јавног предузећа за стамбене услуге и грађевинско земљиште општине Шид, за редовну делатност и одржавање локалне путне мреже као и асфалта у улицама града и објеката у граду и у 18 других насељених места из области образовања и културе.
Ту су и јавне здравстевне установе које су знатно веће од плана у износу од 120,98 посто. У моменту доношења плоана буџет аније се знало са којим се расходима морају покрити потребе у здравству па ће се до краја године утрошити још 6.800.000 динара из буџетске резерве.
Финансирање нерентабилних аутобуских линија неколико година уназад је непходно за становнике 18 насељених места па то извршење износи 71,05 посто са децембром 2006. године.Ту су и накнаде за одборнике Скупштине, чланове Већа Општинске комисије, трошкови информисања сремске регионалне телевизије,дотације политичким странкама , објављивање општинских одлука и трошкови путовања запослених у СО Шид.
Још чланака …
Страна 215 од 231