
Супростављање бившег директора ЈКП „Водовод” у Шиду Николе Васића намери владајућих радикала да се на граничном прелазу Батровци саграде две бензинске пумпе и грчки ресторан, због чега је и остао без функције, по његовим речима, нема политичку позадину.

Спекулације да Васић, бивши члан СРС, подржава став Демократске странке, када је изградња ових објеката у питању, немају основа, јер, како он каже, његов став се заснива искључиво на стручном мишљењу које говори да градњом бензинских пумпи може доћи до загађења осам бунара Шидског водовода.
Он јесте подржао предлог Демократске странке, заснован на снимљеном стању из 2004. године, по којем се на граничном прелазу Батровци не смеју градити бензинске пумпе, али само као стручно мишљење, а не као политику подршку странци.
Мој став нема никакве везе са политиком, нити са Демократском странком. Уважавам само Закон о водама, санитарне мере и казнени закон који обрађују ову материју. По Закону о водама, подручје са питком водом која се користи, мора бити заштићено и постоје мере заштите изворишта вода.
Казнени закон упућује на одговорност људи који знају за потребу примене заштитних мера, а то не чине и њима следује затвор до пет година. Према томе, Скупштина општине Шид мора да се бори да се здрава питка вода задржи таквом. Зато је и несхватљиво да је општина Шид донела простори план који предвиђа изградњу чак две бензинске пумпе на граничном прелазу и ресторана – каже Никола Васић.
Реад МореВасић истиче да је 2005. године НИС „Нафтагас промет” из Новог Сада одбијен када је хтео да гради бензинске пумпе на овом истом месту. Наредне године, једно физичко лице је поднело исти захтев, који је такође одбијен. Почетком ове године су одбијени Јавно предузеће за „Урбанизам” и два приватна лица.
Због свега тога, бивши директор Никола Васић није хтео да потпише сагласност која му је понуђена и на тај начин је покушао да онемогући градњу бензинских пумпи на том месту. Васић каже да би требало изградити елаборат, како би се знало докле се протеже заштитна зона изворишта питке воде. Уз помоћ науке утврдиће се где се могу копати артешки бунари и где се могу поставити бензинске пумпе и под којим условима.
Председник општине Шид Мита Аврамов је став Николе Васића оценио само као неостварену сарадњу бившег директора „ Водовода” са оснивачем, Скупштином општине.
Ако постоји опасност по здравље људи општине Шид, нико неће градити објекте за које нема и еколошког оправдања, али судећи по свему, Демократска странка је изнела неосновано мишљење и направила пометњу.
Бензинске пумпе и грчки ресторан ће бити саграђени на поменутој локацији, јер се већ сада знају резултати стручне експертизе. Интерес грађана општине Шид јесте заштита животне средине у првом реду, али и отварање нових радних места – категоричан је председник општине Шид Мита Аврамов.
Према подацима Националне службе запошљавања у региону Срема за првих седам месеци ове године евидентирано је 36.312 незапослених лица, што је у односу на исти период лане мање за око 23 одсто, када је на евиденцији Националне службе за запошљавање било 47.102 оних који траже посао.

Највећи број лица која су без посла је у сремскомитровачкој општини 9.983, затим следе општине Инђија 6.732, Рума 5.914, Стара Пазова 5.860 Шид 4.227, Пећинци 1.939 и општина Ириг са 1.657 незапослених. Када је реч о слободним радним местима на подручју Срема, од почетка године до сада било је укупно 13.865. На основу тих конкурса 4.773 лица засновало је радни однос на неодређено време, док се 8.691 налази у привременом радном односу.
Према речима Радмиле Јадрански, директорке Филијале за запошљавање Сремска Митровица, незапосленост је највише смањена у сремскомитровачкој општини, а затим и у општинама Инђија и Стара Пазова, а до смањења је довео, између осталог, и повећан број слободних радних места, којих је сада, у односу на првих седам месеци прошле године, више за око хиљаду.
- Како би се тренд запошљавања и даље наставио, ових дана актуелно је закључивање споразума о сарадњи с послодавцима из целог Срема. На тај начин, кроз размену информација о кретањима на тржишту рада, развојним потребама послодаваца и захтевима за радном снагом према знањима и вештинама, учинићемо бржим и квалитетнијим процес селекције кадрова - рекла је директорка Радмила Јадрански, напомињући да су до сада потписани уговори са 28 послодаваца у свих седам сремских општина.Реад МореПрема њеним речима, ради даљег развоја социјалног дијалога и решавања проблема незапослености, у наредном периоду очекују се разговори и са челним људима локалне самоуправе, као и с представницима Уније послодаваца.
У Националној служби за запошљавање тренутно је актуелна реализација пројекта под називом "Отпремнином до посла", чији је циљ да свим лицима која су у процесу приватизације као технолошки вишак остала без посла, омогући поновно запошљавање кроз продуктивно коришћење отпремнине.
- Постоје разни модалитети споразума које незапослено лице том приликом склапа са послодавцем. Тако се отпремнина може уложити, рецимо, у покривање доприноса за обавезно социјално осигурање, или у опремање радног места, као и у додатно образовање и обуку потребну за ново запослење, а из средстава пројекта постоји и финансијска подршка за социјално угрожене категорије вишка запослених. Предузећа која су заинтересована да учествују у овом пројекту морају бити у приватном власништву и морају да пруже доказ да ће вишкове запослених, које буду примили у радни однос кроз овај пројекат, ангажовати у циљу повећања укупне запослености у предузећу - објашњава услове овог пројекта директорка Јадрански.
Укључивањем у пројекат "Отпремнином до посла" послодавци на тај начин могу добити бројне предности. Једна од њих је та што ће запослити лице које већ има радно искуство, затим ту је и значајан финансијски подстицај, као и смањење трошкова приликом запошљавања новог радника. Све то ће знатно утицати на стварање могућности за проширење или побољшање обављања њихове основне делатности.
Недостатак кисеоника или нешто друго? Представници Републичког хидрометеоролошког завода узорковали су воду Босута на два места, а два узорка воде узета су и из канала Струга.

Ни после неколико дана још увек се не зна шта је заправо проузроковало помор рибе у реци Босут, све док не стигну анализе воде које се раде у Републичком хидрометеоролошком заводу у Београду.
За сада је једино искључена могућност да је загађење стигло из Хрватске или из шидске Фабрике уља. Републички водопривредни инспектор за Сремски округ Марија Новаковић каже да су угинула рибља млађ и десетине комада разних врста рибе -смуђа, штуке и других, пронађени на десној обали реке код улива отвореног мелиорационог канала Борис блато, познатијег као Струга у Босут. Угинула риба налазила се 300 метара узводно и 200 метара низводно од улива Струге у Босут, као и на неколико десетина метара канала пре улива у Босут.
Према речима Марије Новаковић на месту помора рибе нису уочене типичне отпадне воде Фабрике уља из шида која је потенцијални загађивач деонице водотока где је пронађена угинула риба.
Дужина каналске мреже од уљаре до улива у Босут је око девет километара и ту вода не тече па нема ни отпадних вода нити било које друге материје осим барског биља и растиња у кориту канала - каже Марија Новаковић и додаје да на делу реке Босут до границе са Хрватском није било угинуле рибе, нити трагова неког загађења у води, па отуда потенцијално загађење није ни могло стићи из суседне државе.
Представници Републичког хидрометеоролошког завода узорковали су воду Босута на два места, а два узорка воде узета су и из канала Струга.
Проблема с загађењем Босута било је и пре две недеље, када су прљава босутска вода и понеки примерак угинуле рибе стигли 23. јула и до градске плаже у Сремској Митровици. Како је тада установљено, на површини реке код црпне станице на ушћу Босута, појавила се велика количина "сочивице", која је воду прекрила као "тепих". Да би обезбедили добре услове за кајакашку регату у Вишњићеву, преко уставе вода Босута је 19. и 22. јула по два сата пуштана у Саву. Водопривредни инспектор је наредио Водама Војводине да очисти део тока Босута од "сочивице" па су за неколико дана радници Хидросрема из чамаца ручно уклонили "сочивицу".
На овом делу Босута, сматрају добри познаваоци реке, као могућност помора рибе помињу се неповољне хидролошке прилике са недостатком кисеоника, тако што недостајући проток воде претвара реку у бару. Дан пре појаве угинуле рибе забележено је осетно захлађење, па је топла вода с дна устајале реке на површину повукла веће количине муља насталог труљењем речног отпада, што је довело до помора. Стручњаци напомињу и да након овог догађаја није забележен нови талас загађења, па би сама природа требало да санира ситуацију.
Представнике фирме „Нова Италија” на челу са директором Марком Чардијем сувласницима Мауром Циараллием и Славком Родићем представио је представник агенције Фонда за подржавање страних инвестиција у Војводини Владимир Павлов.
Циљ фирме „Нова Италија” је да се смести у добру халу и запосли 150 радника који ће довршавати полупроизвод папирне галантерије за модне индустрије Италије и ЕУ. Недељно би се дорадило у „Новој Италији” два шлепера полупроизвода који би стизали овде из Италије. Председник општине Шид Мита Аврамов је разговарао са гостима и дао им до знања да на простору ове општине могу добити тражену халу и радну снагу.
Директор Марко Чарди је рекао да је у Шид дошао преко агенције Фонда за подршку страних инвестиција у Војводини.
Овде сам наишао на велико разумевање и љубазност председника општине, који нам је доказао, а ми се уверили, да Шид има одличан географски положај и саобраћајну повезаност са Италијом и Европом. Ако нам хала буде одговарала, од 1. септембра ове године почињемо производњу папирне галантерије. Наш земљак Славко Родић, који живи и ради у Риму и сувласник је „Нове Италије”, говорио је да ће данас, поред хале у шиду , разгледати још једну у Новом Саду.
Ми ћемо то све снимити и приказати нашем Управном одбору, па ћемо у року од осам дана обавестити вашег председника шта смо одлучили – рекао је Родић.
Мауро Циаралли задовољан је халом и добрим пријемом. По његовим речима, друга фаза рада почела би 2009. године, када би на овим просторима изградили нову халу, довезли своје машине из Италије и запослили више од 200 људи. Тада би њихова производња била заокружена на једном месту, а дистрибуција производа у ЕУ текла без застоја. Мита Аврамов каже да је њихова посета резултат презентације шидског простора и могућности развоја привреде на њему одржана у Италији у Кану и Монци.
Италијани су видели какве су наше могућности и зато очекујем и друге посете из Италије, јер репрезентација шидске општине је упечатљиво боља од презентација Румуна и Бугара. На Националној евиденцији посао тражи 5.400 људи, а у целој Војводини, како је Извршно веће Војводине обавестило војвођанску јавност, посао тражи 23.000 људи. Из овог податка се види да од тог броја незапослених, једна четвртина припада овој општини – каже Аврамов.
Страна 216 од 231