Детаљи

Аутор: РТВ

РТВ

11 Фебруар 2016

Једна по једна, нижу се афере на државним њивама, а најсвежији пример је у Шиду, где ће се за два дана отварати понуде за закуп земљишта које је доскора било под капом предузећа "Ратарство Товарник". Како преноси портал Агросмарт, ако се ништа не подузме око 50 хектара ораница ће у земљу пропасти, а неко ће се на њима добрано овајдити.

Припрема се, наиме, лицитација пољопривредног земљишта чији је носилац права коришћења "Ратарство Товарник", друштвено предузеће у стечају. Неуобичајено у досадашњој пракси издавања државних ораница у закуп, ова лицитација и цео поступак одвија се под палицом Агенције за лиценцирање стечајних управника. Укупна површина која је требало да иде у аренду је 305 хектара. Толико је (још увек друштвених) њива за које је одбор поверилаца "Ратарства Товарник" стечајном управнику дало сагласност за издавање у закуп. Међутим, из непознатих разлога, уопште нису оглашена 52 хектара, као да не постоје.

Зашто није раписан конкурс за свих 305 хектара и где је папиролошки нестало тих педесетак хектара – није објашњено ни одбору поверилаца "Ратарства Товарник", нити нашој редакцији, мада смо одговор тражили у Агенцији за лиценцирање у Београду. Њиве су, наравно ту где јесу, обрађују се и зна се ко их тренутно користи, указује овај портал.

Реч је о парцелама у Адашевцима (око 11,5 хектара) и у катастарској општини Шид (остале парцеле). Цена с којом би лицитација требало да крене је 300 евра по хектару, што значи да би неко у џеп могао ставити најмање 15.600 евра јер та 52 хектара, све су прилике, неће ни ићи на надметање.

Одбор поверилаца шиђанског предузећа почетком фебруара поднео је Привредном суду у Сремској Митровици примедбе на рад стечајног управника и предложио да се ван снаге стави оглас о издавању земљишта у закуп или да се допуни парцелама које се нигде не наводе. Препоручио је и да се њиве "Ратарства Товарник" издају онима који су их претходних година узимали у закуп. Међутим, ништа од тога није прихваћено па је ситуација и даље онаква каква је била када је лицитација расписана.

Портал подсећа да је предузеће "Ратарство Товарник" једно је од оних која су газде чекала у последњем кругу приватизације фирми у реструктурирању и једно са списка 188 предузећа у којима је Агенција за приватизацију лане покренула стечај. Агенција се определила да ова предузећа пошаље у стечај јер, како је објашњено, није постојала заинтересованост за њихову приватизацију. Речено је било да ће у стечајном поступку имовина таквих фирми бити понуђена на продају, а да ће радници остати без посла, то јесте да ће их следовати отпремнине.

Шиђанско предузеће, међутим, и по томе је специфично. Када је гурнуто у стечај пословало је успешно, а тако је било откако је основано.

Агросмарт напомиње да није јасно због чега је то предузеће доживело судбину фирми које су имале лоше пословне показатеље и које нико није хтео, те зашто држава није, као што је рекла, и ту имовину дала на продају. На њивама овог предузећа зарадила би најмање два милиона евра, а овако је дозволила да се појединци овајде на малим лицитацијама.

Агросмарт

Детаљи

Аутор: Данас

Данас

26 Јануар 2016

Представљањем нове сталне поставке у делимично измењеном и реновираном простору Галерије слика "Сава Шумановић" у Шиду, обележено је 120 година од рођења великог уметника

Осим промовисања поставке, на свечаности су додељене и захвалнице пријатељима, институцијама, установама и појединцима који су у претходном периоду помогли и подржали програме те галерије. Покрајински секретар за културу и јавно информисање, Славиша Грујић примио је захвалницу у име ресорног секретаријата, који годинама помаже рад ове институције културе од националног значаја. Како кроз подршку у промоцији рада Галерије, тако и у подршци за сређивање и адаптацију простора Галерије.

- Обавеза је Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање да у складу са нашим могућностима помогнемо рад и развој Галерије слика "Сава Шумановић", јер је он један од наших највећих сликара и део је наше уметничке историје - рекао је Грујић и додао да је све то довољан разлог да данас можемо да видимо триптих берачица, као и целу композицију слика купачица у сада реновираном простору.

- Искрено се надам да ћемо и у наредним годинама наставити са досадашњом праксом подршке и помоћи оваквим институцијама културе, јер то није само на корист ове галерије и града Шида, већ и целе регије, а то је уједно и промоција наше културе - закључио је Славиша Грујић.

Директорка Галерије слика "Сава Шумановић", Весна Буројевић захвалила се на великој подршци и Министарству за културу и информисање, чијој представници је уручена захвалница, као и Галерији "Матице српске", "Покрајинском заводу за заштиту споменика културе", листу "Лепота и здравље" и многим другим институцијама које снажно подржавају рад и активности Галерије, подсетивши овом приликом на бројне изложбе и догађаје, које су промовисале дело и рад великог Саве Шумановића.

Данас, нагласила је Буројевић, у простору поред могућности одвојених тематских прича, добијено је и значајно повећање изложбеног простора, те је у новој сталној поставци изложено 116 дела. Поставка започиње делима насталим у Паризу 1929, даље прати рад уметника од почетака у Шиду, све до последње слике коју је завршио два дана пред хапшење. На посебно атрактиван начин приказан је циклус "Шидијанке" ("Купачице") целом дужином изложбеног простора, значи у дужини од 31 метра. Највећи број дела Саве Шумановића чува се у Галерији слика "Сава Шумановић" у Шиду - више од 400, од којих је 350 уља на платну.

Детаљи

Аутор: ТАЊУГ

ТАЊУГ

09 Децембар 2015

Заштиник грађана Саша Јанковић и његова хрватска колегиница Лора Видовић обишли су данас гранични прелаз код Шида, односно Товарника где избеглице из Србије прелазе у Хрватску како би се на лицу места уверили у услове њиховог збрињавања.

Јанковић је новинарима рекао да су услови збрињавања избеглица у Прихватном центру у Шиду испод сваког минимума и да ће ускоро упутити предлоге како да се то питање што боље реши.

"Врло брзо ће из моје Канцеларије ( Заштитника грађана) доћи примедбе, али и предлози како да се боље реши збрињавање избеглица, а организоваћемо и састанак са представницима Комесаријата за избеглице и здравствених организација", рекао је Јанковић.

Јанковић је приметио да избеглице с једне стране имају бесплатан интернет, што је примерено 21 веку, а да су с друге стране у Прихватном центру тоалети "као у 12 или 15 веку".

" Ни у једном моменту кривицу за овако лоше услове не сносе људи који овде раде, јер их је премало - пет, шест на 3.000 до 5.000 избеглица који дневно долазе. Они не могу ништа да ураде и Србија ће морати много брже да се посвети збрињавању избеглица", рекао је Јанковић.

Како је додао, избеглице су му у разговору рекле да их на територији Србије нико није ни малтретирао, нити им тражио новац и да се због тога у Србији "можемо погледати у очи".

Јанковић је казао да је у Центру у Шиду много деце и да би требало организовати прихват тако да, иако су услови смештаја изузетно лоши, онај нешто бољи добијају управо деца.

Указујући да је сарадња српских полицајаца са колегама из Хрватске који у Шиду помажу приликом укрцавања избеглица на воз за Славонски Брод изузетно добра, Јанковић сматра да би иста таква сарадња требала да буде и између цивилних институција Србије и Хрватске.

"Ако ишта захтева прекограничну сарадњу онда су то ови послови", казао је он, додајући да ће заједно са колегиницом Видовић покренути иницијативу да се као пратња воза уведу и здравствене службе Србије и Хрватске које ће посебно пратити избеглице којима је здравствено збрињавање неопходно", рекао је Јанковић.

Он је подсетио да је пре два дана обишао македонско- српску границу и да је, нажалост, тамо видео такође лошу ситуацију.

Хрватска Заштитница грађана Лора Видовић је рекла да ће поред Центра за прихват избеглица у Шиду са српским колегом обићи и сличан такав центар у Славонском Броду и на лицу места се уверити у ситуацију са збринајвањем избеглица.

"Људска права су универзална категорија и не могу бити одговорност једне државе. Подизање жица и ограда сигурно није решење већ сарадња држава на помоћи овим људима", рекла је она.

Новинари су Јанковића и Видовић упитали да прокоментаришу изјаве појединих избеглица смештених у Центру у Шиду "да су заточени у кампу и да им је онемогућен даљи одлазак ка ЕУ јер не долазе из Сирије, Авганистана и Ирака" , а као пример навели су изјаву једног Нигеријца који је рекао да у његовој земљи терористичка организација Боко Харам прави злочине и да је он избегао бежећи од њих.

" Не сумњиво је да и ја и колегиница Видовић сматрамо да, нажалост, наше земље крше Повељу о људским правима тиме што априопри одбијају захтеве за прелазак преко границе избеглица који нису држављани ове три земље", одговорио је Јанковић.

Он је подсетио да Повеља о људским правима каже да свако има право да затражи азил и да се сваки захтев мора посебно размотрити и на њега у адекватном року одговорити, а не да се априори одбацује.

Јанковић и Видовић су овом приликом са жележничке станице у Шиду испратили један воз са избеглицама ка Славонском Броду, а затим ће и обићи Центар за прихват изб еглица у том месту.

Током јучерашњег дана из Шида ка Славонском Броду је превезено око 4.200 избеглица, речено је Тањугу на жележничкој станици у Шиду.

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

08 Децембар 2015

Полагањем венаца на спомен-обележја палим борцима и жртвама усташког терора на православном гробљу у Шиду и свим селима ове општине обележен је 6. децембар, Дан ослобођења у Другом светском рату, који се обележава као Дан општине Шид. Венце су положиле делегације СУБНОР-а, локалне самоуправе и политичких организација у знак сећања на погинуле борце и страдало цивилно становништво.

Свечана академија и седница Скупштине општине Шид одржане су у сали КОЦ-а уз присуство многобројне публике. Председник општине Шид Никола Васић обратио се суграђанима цитирајући између осталог шидског хроничара Симу Томовића:

- Никада Шид и његово становништво у својој историји нису доживели таква страдања, зверска мучења као за време усташке власти. Слобода која је стигла почетком децембра 1944. године скупо је плаћена. Страдало је на хиљаде Срба, Јевреја и Рома. Поколења која долазе после нас неће моћи да верују да су људи могли бити тако окрутни и сурови, без срца и душе и да су тако садистички поступали према недужним цивилима.

Изведен је сценски приказ у режији Цветина Аничића „Колико до слободе” с којим је недавно овдашња група аматера гостовала у Русији. Сам Аничић добитник је шестодецембарског признања. Општинске захвалнице добили су Оливера Убовић, Гојко Грчић, Радован Сремац, Планинарско смучарско друштво „Железничар”, Веселин Вељко Вучковић и Цветин Аничић. Децембарска награда општине Шид припала је Удружењу српско-руског пријатељства.

У оквиру прославе Дана Шида, у суботу је под покровитељством Општине организован у клубу „Једнота” шаховски турнир који је окупио учеснике из Панчева, Сремске Митровице, Бачке Паланке и Шида. Интернационални мајстор Јован Радловачки из Панчева, тријумфовао је са освојених 12 поена. Друго место освојио је Бранислав Рошка из Шида а треће Стеван Багић из Сремске Митровице.

Празник Шида увеличало је својим суботњим концертом СКУД „Свети Сава”, које је разгалило публику врхунским извођењем песама, игара и обичаја на сцени КОЦ-а. У Народној библиотеци „Симеон Пишчевић приређена је изложба радова ликовних стваралаца шидске општине.

Д. Савичин