Детаљи

Аутор: РТВ

РТВ

27 Јули 2013

Спомен кућа Саве Шумановића у Шиду током ове године добиће лепши изглед. Према речима директорке галерије слика, за ову годину планирана је реконструкција породичне куће овог великог уметника. ...

Средства би требало да обезбеди Министарство културе, по пројекту који је рађен у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

25 Јули 2013

Испуњен завет предака

У протекле две године становници Бачинаца, иако имају цркву у самом селу, уложили су доста рада и новца да би подигли нову цркву посвећену цару Константину и Јелени

Освештана црква светог цара Константина и царице Јелене 

Невелики храм, са торњем високим 14 метара, смештен је на обронак Фрушке горе, на месту где је некад било село, а сада су виногради и воћњаци. Од села је црква удаљена два километра, а поводом освећења овде се окупило неколико стотина мештана Бачинаца и верника из околних села. У присуству председника СО Шид др Бранислава Мауковића и других представника општине, архијерејску литургију служио је владика Василије.

Литија се задржала испод липе где је владика сремски на стаблу липе оставио вечни запис, за генерације које долазе. Обративши се окупљеном народу владика Василије је подсетио да су цар Константин и царица Јелена „уклесали у свест људи флуид слободе, да им срце и њихова свест одреди којој ће се вери приклонити”. У години када обележавамо 17 векова хришћанства, од Миланског едикта, овај храм, који је народ подигао, допунио је светиње на Фрушкој гори, а владика је у име епархије доделио три медаље светог владике Максима: председнику Црквеног одбора Слободану Лазарову, Здравку Милинковићу и МЗ Бачинци. Највеће признање за истрајност у раду и окупљање народа у изградњи цркве дато је јереју Александру Свитановићу, који је унапређен у протојереја.

- На овом месту било је велико село, а после невремена на дан светог Константина 1933. године народ је дао завет, не само да на тај дан неће радити, већ да овде неће ни живети. Спустили су се људи са Фрушке горе у долину, у данашње Бачинце, да би 2009. године, ми, њихови потомци, потврдили завет и одлучили да иза подигнутог крста ударимо темеље овој цркви. Давали смо за изградњу цркве прилоге и добровољни рад, да саградимо светињу за нас и наша поколења – рекао нам је Слободан Лазаров.

Протојереј Александар Цвитановић каже да ће се овде служити три свете литургије, прва за светог цара Константина, друга за Дан завета, који је посвећен у недељу после Петровдана, и трећа за светог Трифуна када се орезују виногради.

- Ово је значајан дан који се носи дубоко у душама људи. Верујем да су задовољне и душе људи који су раније на овим просторима живели. Ова црква велико је дело народа, поготово у јубиларној години светог Константина и Јелене – рекао је владика Василије и позвао све Србе из Срема да 22. септембра присуствују прослави Миланског едикта у Сремској Митровици.

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

25 Јули 2013

Од недеље, када су у Вашици, као и у осталих 18 месних заједница шидске општине одржани избори за локалне Савете, у овом селу нема мира. Представници Групе грађана која је учествовала на овим изборима организовано даноноћно негодују, непрекидно стојећи око месне канцеларије, са намером да спрече евентуалне преправке изборне документације.

Борис Младеновић из Вашице био је на листи за избор у Савет МЗ,  али није изабран. Он је члан Демократске странке, а на изборима је учествовао на листи Групе грађана. Младеновић је обавестио „Дневник” да је приликом избора у Савет МЗ у Вашици дошло до неправилности:

- Коалициони партнери, представници ДШ-СРС-СПС убацили су 90 листића потписавши људе који нису ни изашли на гласање, па  су ове три странке добиле пет места од седам у Савету МЗ, колико је бирано на овим изборима. Наше жалбе, због поменутог поступка Комисија није уважила – каже Младеновић.

Објашњавајући на који начин је дошао до сазнања о изборним неправилностима Младеновић каже:

- Ми смо од почетка избора изабрали 15 омладиница који су имали задатак да изврше попис свих грађана који су изашли на бирачка места да гласају. Они су стајали 30 метара даље од објекта где се гласало и записали су 619 имена, а приказано нам је да је на биралишта изашло 710 грађана. По нашим подацима ово би потпуно променило резултат избора, а наша ГГ би освојила шест од укупно седам места у Савету.

Председница изборне комисије Силвија Косанић негира да је било неправилности у раду овог тела:

- Изборна комисија добила је гласачке листиће и бирачке спискове по завршетку пребројавања на увид. Преконтролисали смо број гласачких листића и бирачки списак и све се слаже. На изборима је учествовало 710 становника Вашице, о чему смо, на основу података Бирачког одбора сачинили валидан записник који је потписан и на њега се нико није жалио. Мени је познат захтев Демократске странке. Од њих смо касније добили и жалбе, на које смо дали писмени одговор. Комисија је радила по закону. Овде је реч о људима који су прво „скинули кошуље” ДС, па се појавили као  Група грађана, а када су именовани бирачки одбори они нису пријавили свог члана да уђе у Бирачки одбор, тврди Силвија Косанић.       

Непријатна прозивка

- Узели су групу омладинаца да пишу имена и презимена људи који се враћају са гласања. Многи су одбили да им кажу своје име и презиме, јер никада се тако нешто није догодило уз гласачко место у Вашици. Они траже поништење избора, ново бројање листића. Колико ја знам на то ни један члан Бирачког одбора неће пристати – категорична је Косанић. – На крају, поставили су стражу и ставили изборну документацију под опсаду, а нама који смо поштено обавили свој посао, није нимало пријатно кад кренемо у дућан или код пријатеља и сусретнемо се са њима.

Детаљи

Аутор: Вечерње новости

Вечерње новости

23 Јули 2013

Галерија чува 417 Шумановићевих слика у неодговарајућем депоу. Академици Јефтић и Митровић недавно „премерили“ простор за нову галерију

ГАЛЕРИЈА „Сава Шумановић“ у Шиду годинама привлачи пажњу публике инвентивним поставкама дела једног од најзначајнијих српских сликара. Смештена у непосредној близини породичне куће трагично страдалог уметника, галерија је јединствено место где се, у невеликом простору може сагледати изузетно стваралаштво нашег чувеног Парижанина. Али, да ли је овај излагачки простор довољан и адекватан значају његовог дела?

Галерија чува 417 Шумановићевих слика у неодговарајућем депоу. Нови, чија је изградња започета пре четири године није завршен. Планове је пореметило и враћање црквене имовине предвиђене за овај споменички комплекс, па су сад нужне измене некад усвојеног плана. Поред депоа, ни постојећи галеријски изложбени простор од 600 квадратних метара не одговара савременим музеолошким условима: зими је проблем грејање, лети хлађење.

Академик композитор Иван Јефтић који је годинама опседнут идејом да се на бољи начин Шумановићево сликарство представи јавности, заједно са архитектом Браниславом Митровићем предлаже ново решење: градњу новог изложбеног простора.

- Постојећи повећи слободни део плаца који се налази уз нови депо, био би идеалан за изградњу новог здања, галерије, а постојећу би само требало осавременити - каже академик Јефтић за „Новости“. - У тај нови „комплекс“ би се улазило из бочне улице, скоро сасвим насупрот спомен-куће Саве Шумановића за чију реконструкцију и обнову је ове године одобрен новац.

У жељи да види нову галерију Јефтић је недавно са академиком Митровићем коме се идеја свидела, „премерио“ овај простор.

- За сада је све на нивоу идеје о новој галерији, али нећемо одустати од предузимања низа акција које би коначно довеле до пројектовања и реализације!

По речима директорке галерије Весне Буројевић, садашњих 600 квадратних метара изложбеног простора не само да није адекватно, већ није ни довољно за представљање Шумановићевих дела. Повећање изложбеног простора омогућило би савременију излагачку концепцију, где би, поред осталог, било места и за сталну поставку и тематске изложбе. Наиме, Шумановићево дело увек нуди нове начине читања, што је својом досадашњом активношћу потврдила галерија, као и њени гости, историчари уметности у које спада и Јерко Денегри са својим новим читањем „Шидијанки“.

Обнова и доградња, овог важног културног пункта Србије значиле би и већу доступност Шумановићевог дела најширој публици, што и јесте циљ галерије.