- Детаљи
- Аутор: Дневник
Италијански Карго центар све ближе Шиду
Одборници шидског парламента су на седници Скупштине општине једногласно усвојили иницијативу о формирању интермодуларног и индустријског центра у Шиду.
Општинско руководство ће се заложити да се и држава укључи у италијанску инвестицију, како би била још чвршћа гаранција код инвеститора из Италије. Председник општине Шид Никола Васић каже да је ово велика ствар за једну сиромашну, али природним ресурсима ипак богату општину и истиче да је дато зелено светло за формирање Карго ценра.
Делегација шидске општине коју су поред председника чинили и председник СО Бранислав Мауковић и заменик председника општине Срђан Малешевић, боравила је у Италији, у Милану где су се сусрели с представницима ЦГЕ “Инжињеринга”.
-Разговарали смо с генералним директором др. Вилијамом Милованом, техничким директором доц.инг. Дантеом Салимберијем и шефом пројекта доц. инг. Ричардом Салимберијем. Видели смо интермодуларни агроцентар СОГЕ, сазнали да оператери Милана имају интерес за деловање на планираној платформи агропрехрамбрених производа, а по пројекту који се односи на Шид - каже Васић и додаје да су чули све позитивно о изградњи Карго центра у Шиду.
На питање шта Србија добија отварањем једног оваквог центра, Васић каже да је наша држава једна од земаља са ниским степеном развоја логистичког интермодуларног и индустријског центра за властиту робу, па тако и за државе у окружењу. Роба која је у транзиту нема одговарајуће стовариште ни опремљена складишта, нема паркинга за велика транспортна возила као ни радионица за њихово сервисирање.
Васић је подсетио да би се будући Карго центар налазио готово на самој граници са Хрватском, односно Европском унијом, лежао би на саобраћајним артеријама - коридорима повезаним са Паризом, Берлином, Франкфуртом, Грацом, Лондоном, Болоњом, Пармом, Трстом.
Локација за изградњу Карго центра или интермодуларног и индустријског центра налази се с десне стране аутопута када се прође наплатна рампа Адашевци у правцу Београда и површине је 120 хектара. Вредност инвестиције износи 120 милиона евра. Друга инвестиција се односи на изградњу банака, мењачница, ваге за мерење камиона с теретом, шпедиција, царине, ресторана...
Како каже Васић, ово би био велики добитак за шидску општину јер би се запослило око 100 шофера и још радника у објектима Карго центра, а индиректно би посао нашло 300-400 радника. По његовим речима, обавеза општине је да обезбеди инфраструктуру, а за то ће користити средства европских фондова и затражиће помоћ Републичке дирекције за путеве. Но најпре треба да се уради студија изводљивости.
Опширније о пројекту можете погледати на њиховом сајту
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Црква Светог кнеза Лазара у Шиду, која је у изградњи, била је за време обележавања храмовске славе Видовдана препуна народа. Литургију је служио протојереј Сретен Лукић у саслужењу протонамесника Душана Чавке и јереја Бојана Цветковића
Домаћин цркве Св.кнеза Лазара је јереј Ђорђе Марић. На цркви су постављене челичне скеле, јер је у току завршетак изградње крова.
- Захваљујемо се председнику општине Шид Николи Васићу који је обезбедио део средстава за наставак радова на цркви. Овог лета излили смо стубове на звонику, а после овог празника излићемо стубове за куполу. Ако Бог да до краја године црква ће добити кров над главом - рекао је Марић.
Током литургије са балкона цркве чуло се изванредно певање црквеног хора, у којем су осим Шиђана, певали и Бечејци који су дошли у госте да допринесу обелжавању храмовне славе. Ова два хора су одлично функционисала заједно и одушевили су све присутне. По завршетку свечане литургије одржана је литија. Судећи по броју верника може се закључити да их је у односу на прошлу годину било дупло више.
- После свечаног ручка у ресторану „Гурман” у порти цркве одржана је Видовданска свечаност. У програму су учествовали шидски драмски дебитанти под стручним руководством режисера Цветина Аничића и Мире Продић. Затим Анип „Ђидо” Бечеј, ФА „Бранко Радичевић” Сремска Митровица, СКУД „Свети Сава” Шид и Тамбурашки оркестар „Танке жице” из Шида - рекао је Марић.
По завршетку програма преко 100 учесника у народним ношњама продефиловало је Карађорђевом улицом до цркве св. Николаја, која је данас Саборна црква у Шиду. У њој су мошти кнеза Лазара, које ће бити пренете у истоимену цркву када се заврши на Врачару. Из црвек Св. оца Николаја дефиле се вратио до КОЦ-a где је приказан занимљив једночасовни програм. Јереј Ђорђе Марић похвалио је све учеснике програма и све културне установе које су помогле да се све ово организује.
- Свети Лазар нас је учио честитошћу, вери, побожности и храбрости држања, али и љубави према ближњима, а сви су нам ближњи. У овом храму на Врачару изречена је благослов целом граду, општини, Епископији сремској и свим људима у нашој држави. Овај храм је западна капија православља. Капија није затворена. Отворена је за све људе добре воље, који у доброти кроз њу могу ући - завршио је јереј Ђорђе Марић.
- Детаљи
- Аутор: Општина Шид
У сали СО Шид, у четвртак 20. 06. 2013. године, приређен је пријем за најбоље ученике завршних разреда основних и средњих школа. У препуној скупштинској сали, у присуству наставника и директора школа, у пријатном дужењу, председник општине Никола Васић и члан Општинског већа Бојана Лепињица, уручили су награде ученицима генерације у школској 2012/2013. години као и најбољим ученицима ове генерације.
Први је, поклон-књигу као награду за остварен успех и резултате примио Иван Савић ученик генерације Техничке школе „Никола Тесла“ у Шиду. Као најбољи ученици ове школе, награђени су и Силвија Сокол, Милан Маринковић, Ивана Радоњић, Штефан Марчок и Предраг Ђошић. У Гимназији „Сава Шумановић“ ученик генерације је Александра Матић а награђени су и Давид Ромић, Теодора Мердановић, Стефан Стојаковић и Бојана Петровић. Поклон књигу за успешно завршено основно образовање и васпитање добили су ученици ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Шиду, Ивана Авакумовић, Стефан Кириенко, Миленко Николић и Вељко Стојановић, као и ученици Основне школе „Вук Караџић“ Адашевци, Николина Каштеровић ученик генерације и Радослав Радмановић. Награђени ученици основне школе „Филип Вишњић“ из Моровића, са подручним одељењима у Јамени и Вишњићеву, су Милица Николић – ученик генерације, Катарина Ћускић, Биљана Илић (подручно одељење Вишњићево) и Слободан Пантић ученик завршног разреда подручног одељења у Јамени.
Ученик генерације Основне школе „Бранко Радичевић“ у Шиду је Горан Бозало а поклон-књигама награђени су и ученици ове школе: Срђан Јездимировић, Јован Тимарац, Јована Богуновић, Слободан Кривошија и Милица Грубач. Лазар Ћалић је награђен као ученик генерације основне школе „Сава Шумановић“ Ердевик а поклон књигом награђена су још два ученика ове школе: Дарко Корда и Срђан Вукадиновић. Анамарија Божиновски је ученик генерације Основне школе „Сремски фронт“ у Шиду а као најбољи ученици ове школе награђени су и Игор Xнатко, Милица Спасојевић, Јована Мичиновић и Јелена Дудић.
На самом крају, награду (поклон-књигу) председник општине је уручио Петру Ђиласу, ученику Основне музичке школе „Филип Вишњић“ у Шиду, који је након што је примио награду показао своје умеће на хармоници. У пријатном и веселом друштву, време је напросто пролетело а као успомена на ово дружење ученицима ће остати књиге и наравно заједничке фотографије.
- Детаљи
- Аутор: Политика
На десетогодишњицу смрти свог сина, мајка славног сликара поклонила је граду породичну кућу, седам јутара винограда и 417 слика за оснивање Галерије „Сава Шумановић”
Ове године, тачније 18. јуна, навршава се 45 година од смрти Персиде Шумановић, мајке академског сликара Саве Шумановића.
Персида Шумановић (Шид, 1875 – Шид, 1968) потиче из старе трговачке породице Тубић. Добила је одлично школовање у бечким и печујским лицејима. Као девојчица, Персида је једном посетила шидског столара: „Као шипарица видела сам кревете код мајстора док су се правили. Биле су ту и две ’праве' девојке које су се гласно питале ко ли ће бити газдарица тих дивних кревета, наравно, и жена угледног младожење који их је поручио. На мене тада 'балавицу' нико није био ни обраћао пажњу”. Године 1894. Персида Тубић је постала жена Милутина Шумановића, угледног младожење који је поручио те кревете.
Милутин и Персида Шумановић су имали сина јединца Саву, рођеног у Винковцима 1896. године, у време када је Милутин био управник винковачке шумарије. Када се Милутин превремено пензионисао породица се вратила у Шид 1900. године. У Шиду се Милутин посветио вођењу великог поседа, а у кући је отворио уговорну пошту коју је водила његова супруга. На тај начин, госпођа Персида се сврстала у ретке жене које су на самом почетку 20. века водиле сопствени посао.
Породица Шумановић је припадала вишем друштвеном слоју. Породични углед и финансијско преимућство омогућавали су породици квалитетан и лагодан живот. Тај статус је пружао велике бенефиције, али и захтевао придржавање строгим правилима високог друштва. Морала се поштовати породична хијерархија. Тако је Милутин као представник ове, по угледу и капиталу најјаче гране шидских Шумановића, пожртвовано приступио вођењу породичног имања. Нажалост разболео се као аустро-угарски таоц у Првом светском рату, због чега је бригу око имања препустио својој супрузи. Као и много пута раније, тако и у том моменту, Персида је исказала женску мудрост и способност Тубићевих. Без проблема је водила целокупно имање и управљала породичним капиталом. Поред тога, од првог дана је била највећа подршка сину Сави у остваривању његове жеље да постане сликар. Свакако не треба занемарити Милутинову моралну и материјалну подршку. Као глава породице сложио се са Персидиним предлогом да Сава упише Привремену вишу школу за умјетност и умјетнички обрт у Загребу. Родитељска подршка наставила се и касније у току Савиног боравка у Паризу. Због тога је Сава осећао велику захвалност и, као савесна и карактерна особа, трудио се да оправда родитељско поверење.
Строгост и правичност Персиде Шумановић огледа се и у њеном односу са помоћницом Маријом Демшар, која је 1941. интернирана из Словеније у Шид. У моменту њеног довођења у Шумановићеву кућу, Персида је одбила да је као странкињу прими. У наредним годинама, однос газдарице и помоћнице прешао је све националне и религиозне препреке, и развио се у однос мајке и кћерке. Персида је 1945. испратила Марију као своју кћерку. Поред писмене препоруке, новца и хране, Персида јој је поклонила и једну столицу како не би стајала у возу на путу до куће. Марија је ту столицу чувала све до своје смрти, да би је њена кћерка 2011. године поклонила шидској Галерији.
Од предратне госпође, велепоседнице, супруге и мајке, Персида је након рата била кулакиња, удовица и неутешна мајка. Рат је госпођи Персиди узео највредније у животу – сина јединца. Сава Шумановић је стрељан у току усташке рације августа 1942. године у Сремској Митровици. Његово тело никад није идентификовано, остало је у масовним гробницама у Сремској Митровици. Персида никад није добила прилику да сахрани свог јединца. Уместо тога, живот јој је дао прилику да сачува синовљеве слике, да оствари његову жељу да његова уметност буде сачувана у његовом Шиду. На десетогодишњицу смрти свог сина, Персида Шумановић је поклонила граду породичну кућу и 417 слика за оснивање галерије. На тај начин се сврстала у ред највећих дародаваца у српском народу: „Сматрајући животну жељу свог сина својом материнском и људском обавезом, остварујем је данас као наш заједнички циљ поклањајући Савино животно дело родном месту које је он овековечио кроз своју љубав, учинио познатим и славним својим сликама. После несрећне и нагле смрти мога сина као аманет сам задржала толико пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем родном крају“.
Госпођа Персида је свом родног граду и граду свог сина, даровала сву своју мајчинску љубав. Омогућила је свом сину да вечно живи кроз његову галерију у Шиду. Коначну сатисфакцију и најбољу потврду сопственог труда и залагања добила је посетом председника СФРЈ Јосипа Броза Тита 1965. године. У оно време привилегија малобројних да их лично посети Тито, потврдила је историјску улогу Персиде Шумановић у очувању наше уметничке баштине и националног блага. Госпођа Персида Шумановић је умрла 18. јуна 1968. године 94-ој години живота.
Радован Сремац
(археолог-кустос у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид)
Још чланака …
Страна 90 од 231