
После великих припрема данас су синхронизовано почели радови на постављању гасоводне мреже у самом Шиду. Као инвеститор гасоводне мреже у 19 насељених места шидске општине „Србијагас” ће уложити 12 милиона евра.

Најтежи део посла извођаче радова чека у самом Шиду. Зато је председник ове општине Никола Васић на иницијативу „Србијагаса” одржао превентивни састанак са представницима Јавног предузећа за стамбену изградњу и грађевинско земљиште, „Водовода”, „Телекома Србије”, „Електровојводине”, те представницима инвеститора и извођача радова. Извођач радова не жели копањем земље у граду да оштети водоводне и канализационе цеви, оптичке каблове, струјне каблове и друго. Договор је постигнут. По један представник сваког заинтересованог предузећа биће присутан, на лицу места, приликом извођења радова у Шиду.
- Овакве превентивне састанке смо имали у свим градовима где смо обављали тај део посла. Циљ нам је да избегнемо нежељене хаварије приликом копања. Раскопаћемо улице Шида. Молимо грађане да ускладе своје свакодневне послове са приликама на улицама - рекао је Мирослав Лекић, директор сектора за инвестиције „Србијагаса”.
Дистрибутивни гасовод са полиетиленским гасом у Шиду дуг је 80 км. Само 5,5 км биће гасовод јачине средњег притиска, зато ће Шид добити две мерне регулационе станице, а једна од њих биће главна. Стратешки партнер општине Шид и „Србијагаса” Италијан Емилио Милан каже да ће након овог постигнутог договора са јавним предузећима, гасоводна мрежа у граду бити завршена до краја године.
Представник извођача радова Илија Вуков из Новог Сада очекује синхронизовану сарадњу са локалним предузећима и несметан рад по граду који ће се завршити за пет месеци. Директор „ЈП за стамбену изградњу и грађевинско земљиште” Зоран Семеновић каже да ће гасификација 19 насељених места бити завршена идуће године, међутим, шидска општина ће добити гас тек онда када се заврши магистрална мрежа од Сремске Митровице до Кукујеваца. Секундарни изводи за прикључак домаћинстава не стављају се одмах, већ ће се то чинити накнадно, што значи и ново копање по Шиду.
Стручњаци Покрајинског завода за заштиту природе - ПЖП су, након недавне посете општине Шид, реке Босут и њене притоке Студве, одлучили да израде пројекат којим би ове две реке стекле право до добију статус специјалног резервата природе.

- Посетила нас је директорица Покрајинског завода за заштиту природе др Биљана Пањковић с којој смо договарали, да по завршетку пројекта, наш покрет добије право на управљање тим природним резерватима - каже председник Покрета за заштиту реке Босут Дејан Булатовић. - Она је истакла да је то најбоље решење, с обзиром да имамо 3.000 чланова и чуварску службу од 11 чланова која патролира реком у свако доба дана и ноћи. Командир овог одељења је Зоран Милановић и он одлично сарађује са полицијом.
- Било је претњи и уцена, али одељење полиције је, уз моралну подршку наших чланова било доследно. Данас стижу похвале нашем покрету од становника шидске општине. Они траже од применимо све мере како би заштитили матични фонд риба реке Босут и Студве. Наглашавам и да смо очистили обале Босута од велике количине пласитчних флаша, стиропора и другог отпада - каже Булатовић.
Како сазнајемо, за порибљавање ових река задужен је Риболовачки савез Војводине, међутим, због недостатка новца они то не чине. Поред тога, у самој реци постоји велики непријатељ риба, а то је врста траве -сочивица. Наш саговорник истиче да сочивица прекрива површину реке као густ тепих и за десет дана долази до помора рибе. Машину за уклањање ове траве нема ни наша земља, ни Хрватска, те је договорено да се заједнички конкурише код ИПА фондова ЕУ, па ако пројекат прође биће купљена машина за резање сочивице.
Између села Вашице и Батроваца асфалтни пут пресеца реку Босут, а са леве стране Босута је историјско налазиште Градина, а на супротној страни је обала са истим називом Градина. Ту се налази купалиште, паркиралиште за аутомобиле, а вредне руке Покрета за заштиту реке Босут поравнале су све површине које су биле усечене од точкова кола, покосили су траву, насули шљунком и песком површну од 7.500 квадратних метара и тако направили игралиште за фудбал и одбојку.
Обалу Босута су насули шљунком и песком, као и сам улазак у Босут, па су за сезону купања припремили Градину да буде у пуном сјају, као што је била некада. - Крајем септембра ове године треба да реализујемо пројекат на основу кога смо са “Засавицом” добили од ЕУ 70.000 евра. Формираћемо радионице у Шиду, а они у Сремској Митровици. Циљ нам је да едукујемо грађане и ученике у смислу очувања резервата у Засавици, али и реке Босут и Студве. Ученици седмог и осмог разреда биће обучени да се групом стручњака праве еколошке канте за смеће од дрвених трупаца. Ове канте ће се постављати по парковима, а ми ћемо их поставити на обале Босута на Градини.

- Ребаланс буџета општине може се радити и више пута годишње. Данас је тешко доћи до кредита, што не значи да смо у таквом проблему да не можемо функционисати без задуживања. Ми нисмо планирали смањење пореза за 10 одсто, док су проблеми у шидској средини достигли тачку кључања и захтевају решење по хитном поступку. Одлучили смо сада да се задужимо са 30 милиона динара, јер кредит можемо вратити, а проблеме не можемо даље одгађати.
Околне општине такође су се задужиле, и то далеко већим износима. Пећинци ће за инвестициона улагања дићи 360 милиона динара кредита на шест година, а Рума 200 милиона. Скромно шидско задужење неће се, по речима Васића, одмах у потпуности потрошити, али су неки трошкови већ испланирани.
- Морамо из буџета покрити трошкове избора у свим месним заједницама. ЈКП „Водовод” има велика задужења које сам не може покрити. Имамо обавезе према предузећу „Воде Војводине” које потражује 21 милион, а уплатили смо осам милиона динара. Село Адешевци може остати без воде јер је један од два бунара пресушио. Треба платити не само бушење већ и прикључење воде из те бушотине на водоводну мрежу. Село Љуба нема водовод. То финансира Фонд за капитална улагања, а општина Шид ради пројектну документацију.
ЈП За стамбене услуге и грађевинско земљиште има задатак да санира проблеме из ранијих година, који се сада појављују. Осим ударних рупа на готово свим општинским комуникацијама, у фрушкогорским селима вода са планине доноси на асфалт муљ и поплаву, па тако разара путеве, што се хитно мора санирати, а чак четири милиона општина је дужна Фудбалском клубу „Раднички” – рекао је набрајајући приоритете председник Васић.
Дванаестогодишњој Анити Балаж, којој је од првих дана живота потребно ново срце, сада су озбиљно оболела и плућа, због чега јој је постала неопходна трансплатација и тог органа. Вишегодишње погрешно лечења, недостатак новчаних средстава и препуштеност њене породице себи, довели су до тога да се број клиника које би могле да јој помогну сузио, док она има све мање времена за чекање.

Анитини родитељи кажу да су до сад контактирали више од 40 клиника у Европи и Америци, од којих их је већина одбила јер немају здравствено осигурање или новац којим би покрили трошкове лечења. Последњих месеци су највише наде полагали у Дечију клинику „Беатрикс“ у Холандији, али су јуче и из ње стигле лоше вести.
„Након медицинског разматрања Анитиног случаја, из холандске клинике смо добили одговор да је њено лечење код њих могуће, али се чекао одговор од управе болнице, од које смо сад одбијени“, каже Ксенија Балаж, Анитина мајка и додаје да су разлози за одбијање у главном економске природе.
Клиника у Хјустону, у којој би требало да буде оперисана Тијана Огнановић, која као и Анита болује од рестриктивне кардиомиопатије, одбила је да размотри Анитин случај без увида у одређену своту новца на рачуну. Поред тога, политика ове клинике је да у току године примају само једног страног држављана на лечење, што је ове године мала Тијана.
„Кад смо лекару код ког се Анита до скоро лечила поменули чекање до следеће године на трансплатацију, он је на то рекао: „За Аниту је следећа година исто што и никад“, каже Миодраг Бајац, Анитин очух.
Анита Балаж је од трећег месеца живота погрешно лечена од астме, да би лекари тек у априлу прошле године утврдили како је узрок свих њених проблема с дисањем у ствари срчана слабост. Резултати катетеризација урађене крајем маја ове године показали су да Анита, као последицу срчаног обољења, има поодмаклу плућну хипертензију, због чега јој је неопходна и трансплатација и овог органа.
„Нико од лекара не даје тачне прогнозе, али су нам сви рекли да су трансплатације хитне. Резултати последњих анализа нису добри, притисак у плућима јој је све већи“, каже забринута Ксенија.
У току је припрема Анитине документације за слање Општој болници у Бечу и Немачком центару за болести срца у Берлину. Ова девојчица и њена породица се надају да ће бар једна од ове две болница прихватити њен случај на разматрање, али и овог пута постоји опасност да се испречи исти порблем, недостатак унапред припремљеног новца за лечење.
Од априла до данас је путем хуманитарних акција за Аниту прикупљено 28.000 евра, за шта се процењује да није ни десетина новца који ће бити потребан за њено лечење у иностранству. Пошто је тачна сума потребна за Анитино лечење непозната, њени родитељи кажу да у случају да се сакупи више новца него што буде било потребно, тај део ће бити пребачен на рачун оног коме помоћ буде била најпотребнија.
Сви који желе да помогну Анити да добије ново срца и плућа, могу то да ураде:
Страна 88 од 231