
„Викторија гроуп” из Новог Сада уложила је око 20 милиона евра у изградњу Фабрике биодизела у Шиду.
Ова фабрика спада међу највеће на Балкану. Годишња производња биодизела кретаће се преко 100.000 тона квалитетног горива, којег ће производити немачке машине „лурги”. Квалитетан биодизел продаваће се на домаћем и страном тржишту, а сировине ће обезбеђивати уљара „Младост” у Шиду.
Незванично смо сазнали да је инострани купац заинтересован за укупну годишњу производњу фабрике биодизела у Шиду. Ако се томе додају и потребе домаћег тржишта, ова фабрика имаће пуне руке посла. Оправданост уложеног новца у изградњу фабрике, судећи према показаном интересу купаца, има своје економско оправдање.
Намера инвеститора „Викторије груп” да сагради фабрику биодизела у кругу фабрике сировог уља „Младост” у Шиду, на површини нешто већој од 2,6 ара у току 2006. године и да је пусти у рад 15. маја 2007. године се обистинила. „Интер-коп” из шапца извео је земљане радове на предвиђеној површини, ударио темеље за фабрику, а после тога, једна за другом долазиле су домаће фирме и свака је одрадила свој део посла. „Вагамост” из Београда на правила је улазну и излазну вагу, „Реминг” из Новог Сада урадио је челичне резервоаре за потребе фабрике „Младост”, фабрике јестивог уља која је саграђена у склопу фабрике биодизела.
ГТМ ДОО, специјализована фирма за грађевинарство, монтажу и транспорт, урадила је све металне конструкције. Монтажу фабрике за јестиво уље и биодизела израдила је такође домаћа фирма, а електричне радове новосадски „Неимар”. Све је припремљено за тестирање новосаграђане фабрике биодизела и фабрике јестивог уља.
- Овог викенда машине фабрике биодизела у Шиду биће покренуте, ми то кажемо: радиће на хладно. После тога следе други тестови до употребне дозволе. Кад фабрика крене у пробну производњу, имаће шта да ради. Ми очекујемо да ће се то догодити око 15. маја ове године, баш како је и планирано. Фабрика уља „Младост” од почетка кампање прошле године, па до данас, произвела је 30.000 тона сировог дегумираног уља, које иде на прераду у фабрику јестивог уља.
Овакво уље, уз неке агенсе користиће фабрика биодизела за производњу погонског горива - биодизел. По окончању кампање у преради сунцокрета и соје, већ у јуну ове године стиже уљана репица, па се процес производње сировог уља наставља – каже шеф сектора логистике Предраг Дороњга.
Тако ће фабрика биодизела у шиду бити у потпуности снабдевена сировином за производњу погонског горива.
- Очекујемо почетак рада ове фабрике половином маја, радујући се успеху „Викторија гроуп”, а посебно чињеници што ова група, осим 100 радника, који ће се запослити у производњи биодизела, обезбеђује посао и паорима за производњу уљане репице, соје и сунцокрета. Не само у нашој општини, већ и у читавом Срему, Мачви, Банату и Бачкој - каже председник општине Шид Мита Аврамов.
После успешно оконачаног посла на разминиравању терена, који су обавили минери специјализоване фирме Стоп мајнс из Републике Српске, између села Јамене код Шида и Рачиноваца у Хрватској, из ова два суседна места кренула је иницијатива за отварање малограничног прелаза.

Председник месне управе у Јамени Петар Јанковић изјавио је да ће ових дана покренути иницијативу у самом месту и у надлежним општинским службама да се сачини документација која би била упућена у надлежна државна тела и органе од којих се очекује позитиван одговор.
Засад, мада се налази на тромеђи између Србије, БИХ и Хрватске, Јамена има само један гранични прелаз преко Саве са суседним Црњеловом у Републици Српској. Раније планирани гранични прелаз између Јамене и Строшинаца у Хрватској још није у функцији, јер је остао део терена који није разминиран, а потребно је обавити и додатне радове на путној мрежи, тако да је сада реалнија опција да се отвори гранични прелаз према Рачиновцима.
И у Рачиновцима је кренула иницијатива према надлежним органима у Хрватској да се отвори малогранични прелаз између ова два места која су удаљена само неколико километара једно од другог. Тиме ће се истовремено створити услови да и путници који користе правац Шид - Јамена - Рачиновци иду најкраћим путем који повезује западни Срем, источну Славонију и Семберију, јер се код села Гуње, удаљеног 20 километара од Јамене, налази гранични прелаз према Дистрикту Брчко.
Већ дуже од годину дана се говори о потреби ове реконструкције, а након укидања месних заједница и увођења месних управа о томе се још више разговарало. Тада је донета одлука да свака месна управа плаћа утрошену електричну енергију за уличну расвету. Ова ставка постала је изузетно велико оптерећење месних управа, па се тражио излаз.

Јавно предузеће за стамбене услуге и грађевинско земљиште за потребе 50.000 становника, смештених у 19 насељених места, на подручју општине Шид обратило се једином произвођачу светиљки–штедиша у земљи земунском „Минел–шредеру”. Од њих је добијено стручно мишљење које је прихватљиво за све, почев од месних управа, електродистрибуције у Сремској Митровици, али и одборника СО Шид.
Да би се овај посао обавио у 19 насељених места шидске општине потребно је кредитом обезбедити 20 милиона динара. Укупан број сијалица у свим насељеним местима који се користе за уличну расвету износи 2423. За овај број сијалица потребна је годишња потрошња електричне енергије од 1.652.323 киловат сати, па су тако све месне управе плаћале годишње укупно 6.278.827 динара, или 78.485 евра. Годишњи трошкови замене извора светла износили су 2.008.245 динара, или 25.103 евра. Ова енергетска и економска анализа реконструкције и допуне јавног осветљења општине Шид има показатеље и за ново решење.
Тако би се на целој територији општине у свих 19 насељених места број инсталираних светиљки био 2.600 комада. Њихова годишња потрошња електричне енергије износила би 1.022.154 киловат-часова. Укупна уштеда електричне енергије, у односу на старе светиљке, износила би 630.168 киловат часова на годишњем нивоу, а новчани годишњи износ за плаћање уличне расвете био би 3.884.188 или 48.552 евра.Укупни трошкови замене извора светла рад и материјал износио би 908.935 динара или 11.361 евра. Смањени трошкови за електричну енергију износили би за годину 2.394.639 динара или 29.932 евра. Трошкови инвестиција за материјал и радове износили би 20.747.916 динара или 250.348 евра.
Из „Минел шредера” тврде да укупна уштеда отвара могућност да се у року од шест година кроз те уштеде отплати укупна инвестиција. То је био разлог да су одборници општине Шид прихватили ово образложење и дали Јавном пердузећу за стамбене услуге и грађевинско земљиште општине Шид сагласност за реконструкцију јавне расвете на подручју свих насељених места.
Погранична полицја ухапсила је у општини Шид Горана С. из Вишњићева и Мирјану С. Х. из Илинаца, осумњичене да су учествовали у кријумчарењу људи, саопштено је у среду из Полицијске управе у Сремској Митровици.

Полиција је у уторак у викендици Мирјане С.Х. у викенд насељу Градина код шида, пронашла девет турских држављана, које је током ноћи требало пребацити на територију Хрватске.
Хапшењем те две особе полиција је прекинула још један организовани канал кријумчарења људи, који из Турске, преко Србије и Хрватске води у земље западне Европе, наводи се у саопштењу полиције.
Против Горана С.(24) и Мирјане С.Х.(23), којима је одредјен притвор од 48 сати, биће поднета кривична пријава истражном судији Општинског суда у Шиду.
Страна 219 од 231