Детаљи

Аутор: Д. Савичин

Д. Савичин

19 Март 2007

По некадашњој категоризацији сада међународни пут Осијек – Вуковар – Товарник – Шид – Адашевци – аутопут сврстан је у регионалну категорију

Међутим, судећи по фреквенцији возила, без обзира у којој се категорији овај пут налази, преоптерећен је. Ако се томе додају сеоски трактори са сетвоспремачима или култиваторима, те комбајни, јасно је колико је овај пут пун опасности. Житељи Адашеваца настоје да повећају безбедност на путу који пролази кроз њихово село, а и полиција има пуне руке посла.

Имајући све те чињенице на уму, Месна управа Адашевци, да би растеретила овај међународни пут, а тракторе усмерила на кружни пут око села, поднела је захтев Републичком националном инвестиционом фонду за развој да одобри средства којим би изградила 11 километара кружног пута око Адашеваца.

С обзиром на поднете доказне чињенице, средства су одобрена и република је на расписаном тендеру изабрала извођача „Хидронику” из шида. Извођач је, са својим кооперантима, почео да довлачи материјал на ово велико градилиште - каже нам председник Месне управе Предраг Симић.

Кружни пут око села полази од Гробљанске улице поред силоса, а одатле поред пруге Шид – Бијељина, ка југу, па се спаја са међународним путем и прелази на другу страну села, да би тако обухватио комплетне Адашевце.
Тако ће се саобраћај, након завршетка градње овог пута, у Адашевцима моћи одвијати на три паралелна пута, а то значи да у Адашевцима застоја у саобраћају неће бити, а смањиће се опасност од саобраћајних несрећа. Међународни пут биће безбедан и на њему неће више бити трактора у време пољопривредних радова - рекао је Симић.

Акција коју води Месна управа почиње на први дан пролећа, а завршиће се за 90 дана. Када се заврши кружни пут око села паорима ће се омогућити излаз на њега из свих улица, а он ће бити повезан, не само са свим улицама, него и са међународним путем.
Ови путеви су у неким ленијама изузетно добро направљени док још увек има оних које треба дорадити. Изградња кружног пута око села даће прилику да се тај исти пут повеже и са једним недавно направљеним путем који спаја ово село на мотелом „Адашевци” на аутопуту.

Детаљи

Аутор: Драгорад Драгичевић

Драгорад Драгичевић

15 Март 2007

Син Илије Башичевића Босиља, најоригиналнијег наивног сликара 20. века, мења очеву жељу и тако је – испуњава

Окружни суд у Сремској Митровици требало би да у другостепеном поступку потврди или поништи одлуку Општинског суда у Сремској Митровици, која налаже Општини Шид и Музеју наивне уметности „Илијанум” да слике Илије Башичевића Босиља, најоригиналнијег наивног сликара 20. века, предају његовом сину др Војину Башичевићу.

Општина и „Илијанум” покушавају да оспоре првостепену пресуду и да докажу да су испунили оно што др Војин Башичевић тврди да нису, да докажу да је задужбина и по статусу, и по стању слика, и по активности баш како је Илија желео.

Ова неславна прича о славној задужбини почела је кад су Илијини синови, сликар др Димитрије Башичевић и лекар др Војин Башичевић, нашли да општина не испуњава своје обавезе у статусу, презентацији и чувању задужбине. Неке од њихових примедби су делимично уважене, нарочито у погледу чувања задужбине и поправљања оштећених слика, а неке су наишле на неразумевање. Општина је своју бригу о задужбини пренела финансијски зависној и немоћној Галерији „Сава шумановић”, одлажући да се „Илијанум” региструје као посебна установа.

Тако је све било и испуњено, и није. „Илијинум” је постојао, али нерегистрован и без свог новца, слике су излагане, али за Башичевиће недовољно, чуване су али су оболевале од влаге. У спору пред Општинским судом у Сремској Митровици вештачио је Биолошки институт из Београда и на 17 од узетих 18 брисева са слика нашао више врста гљивица опасних по дрво, папир и платно. То је у спору и превагнуло у „корист” др Башичевића.

шидски земљорадник Илија Башичевић почео је напречац да слика у својој 62. години, у животном добу неуобичајеном за уметнички почетак. Уместо да описује сеоске догађаје, послове, обичаје и идиличну природу, Башичевић слика митолошке, епске и сасвим измаштане призоре. Фигуре и призоре слика на „дечји начин” – у две димензије, не чинећи ни најмањи помер ка илузији дубине простора на слици. На упадљивом месту у композицији потписује се са „Илија”, дајући и потпису исту улогу као и људским креатурама, змијама и двоглавим птицама. Све сами смртни грехови према „канонима” наивног сликарства!

Илија Босиљ поживео је 77 година, а сликао је само 15 година! Од изненадног узимања у руке кичице и боје па до смрти није губио време: муњевито је сазрео као уметник и потом створио дело несумњиве вредности. Овај феномен био би, можда, лакше објашњив да су, евентуално, откривена било каква „уметничка упоришта” у Илијином неуметничком животу до јављања сликара у њему, 1957. године.

Муњевито прослављени сликар Илија Башичевић Босиљ 3. новембра 1970. године написао је писмо Скупштини општине Шид. „Богат годинама, а сиромах здрављем, у доброј намери и жељи да својим скромним прилогом допринесем култури свог родног места, решио сам да 300 слика предам мојој општини, у нади да ове слике за Шид и његову културу, било сада, било за будућа поколења, имају неку вредност. Верујем да ће овај мој скромни допринос помоћи млађима, а можда и оним будућим да имају нешто више од онога што је мени лично недостајало, а то је култура. Надам се да ће се људи осећати лепше међу мојим сликама, као и ја што сам се осећао међу сликама мог школског друга Саве шумановића, чији је пример, мада са великим закашњењем, деловао на мене.”

Већ 14. јануара 1971. Илија Башичевић Босиљ и председник Скупштине општине Шид Бранко Цветановић потписују уговор о оснивању Музеја, а неколико дана касније Илија записнички предаје општини 300 својих, и 25 слика других наиваца. Скупштина општине 31. маја 1971. године доноси одлуку о оснивању Музеја наивне уметности „Илијанум”. Владали су полет и одушевљење зато што Шид, поред пребогате збирке великог модерног сликара Саве шумановића, добија и збирку, у свету прослављеног, наивног сликара Илије Башичевића Босиља.

Међутим, почетни успеси и одушевљење остали су без веће подршке општине и покрајине, а ни република није исказала интерес за финансирање „Илијанума”. Илија није доживео ово „хлађење” око „Илијанума”, ипак регистрованог три деценије касније. Умро је 1972. године, убеђен да Шид воли њега колико он воли Шид. Шид је, међутим, дозволио да своју љубав према уметнику на суду доказује и да уметников син очеву жељу спроводи, болно је мењајући уз помоћ суда.

Драгорад Драгичевић
Светски класик
Како су јуче пренели медији, Илија Башичевић Босиљ нашао се на списку од 50 светских „највећих уметника класика модерне уметности”, који је у најновијем броју објавио магазин „Ро вижн”. Ово је часопис који излази квартално, и једини је у свету који прати „уметност аутсајдера, ар брут, и савремену народну уметност”.

Детаљи

Аутор: Д. Савичин

Д. Савичин

14 Март 2007

За шест година, колико постоји, Сремска телевизија у шиду прешла је дуг пут од локалне општинске, до регионалне сремске. Власник Сремске телевизије Милан Винчић, започео је програм 15 запослених радника.

Информације су у почетку биле углавном из шидске општине, али је директор СТВ Александар Винчић тражио излаз у Срем. Већ наредне 2002. године, Министарство за телекомуникације Војводине условило је власнику Милану Винчићу изградњу репетитора властитим средствима, како би програм могао да се гледа у целом Срему. Винчић је прихватио понуду и изградио репетитор у Бешеновском Прњавору.

У протекле четири године Милан Винчић изградио је још два репетитора, један у Батајници, а други на Принциповцу. Изградњом четири репетитора, телевизијски таласи Сремске телевизије простиру се на десет хиљада квадратних километара, а то значи да покривају простор од Фрушке горе, до Бијељине, Брчког, Лознице и шапца, а гледаност је одлична и у Винковцима и Осијеку. Упоредо са изградњом репетитора, изграђени су и студији у Руми, Сремској Митровици и Инђији, а повећао се и број запослених, па их данас Сремска телевизија има 60. Новинари, камермани, монтажери и продуценти морали су на једногодишњу едукацију у органиазцији „Ирекса Ви–Би–Си” и сви су успешно завршили ову школу.

Тако је Сремска телевизија квалитетно променила програмску структуру. Вести се емитују два пута дневно, емисију о политичком животу државе, под називом „Очи у очи”, води Катарина Мудрић. „Срем на длану” је једночасовна емисија о свим значајнијим догађајима у општини. Ову емисију за Шид четири пута месечно успешно води Сузана Дарабашић, водитељ из Руме је Златко Маркодиновић, из Инђије Силвија Пршут, из Сремске Митровице Светлана Радивојевић и из Старе Пазове Ана Петровић.

Оно што Сремску телевизију чини чврстом је, свакако, документарна емисија Сање Аћимовић под називом „Сремске приче”. Анђелко Бијелић зналачки води спортску рубрику, док је најзанимљивија „Пољоберза” коју води Савета Ковачевић и забавна емисија „Без тамбуре нема песме” истог водитеља. Мега шоу Мирка Пучијашевића плени најмлађе гледаоце, а пре почетка сваког програма, Ђорђе Марковић исприча виц.

Детаљи

Аутор: Д. Савичин

Д. Савичин

14 Март 2007

Без обзира на време и политичке ветрове, изгледа да постоји веза у понашању људи на власти. Бар се тако чини кад је Шид у питању

Становници шидске општине још се добро сећају да је Јосип Броз пролазио кроз овај град скоро сваког петка и викенд проводио у својој вили на Бајзашу у Бапској, удаљеној 10 километара од Шида.

Једног петка 1952. године падала је киша. Пут од шида до Бапске био је онај летњи, како Сремци кажу, без камена, па се добро ишло до Вирјаче, где се налази узвишење на које се аутомобил мора попети, да би се стигло у Бапску. Титов ауто је стао, јер се даље није могло због блата. Сељаци су одмах прискочили у помоћ, дотерали запрежне коње и аутомобиле извукли на равницу. Тито је тада наредио да се овде изгради макадамски пут. Тако је било. Није прошло ни пет дана, почела је изградња макадамског пута и за месец дана он је био завршен.Чини се да ни данас није много другачије, јер док се лично не увере у оправданост неког захтева, они који су на власти, неће да се потруде да народу олакшају живот.

Председник општине Шид Мита Аврамов, још у време изградње граничних прелаза Батровци – Бајаково и Шид – Товарник, послао је Министарству за капиталне инвестиције допис у којем тражи да се око шида изгради обилазница. Разлог за овај захтев је што преко овог прелаза годишње пређе 190.000 путничких возила и 100.000 аутобуса који тутње центром шида у правцу аутопута. Тај допис је очигледно негде затурен и са свом пројектном документацијом, остао је ван домашаја министра Веље Илића.

Међутим, у време предизборне кампање, Илић је обишао и шидску општину. Прво је 8. децембра прошле године обишао Вишњићево, да би тамо на лицу места чуо с каквим се проблемима носи ово село. Вишњичани су му објаснили да их највише муче путеви и потребан им је шири мост на шаркудину, па им је Веља обећао до Нове године изградњу три километра асфалтног пута.

Међутим, после избора све је остало само на обећањима. Код шида је, пак, наишао на рампу железничке пруге Београд – Загреб, која је, на рате, свакодневно спуштена и по 18 сати. Начекао се Веља толико да су му грашке зноја лиле са чела, па је рекао својим сарадницима: „Е моји људи, шиду је неопходна обилазница. Сељаци из 18 насељених места у овој општини не могу да дођу у свој град када хоће, већ када их пусте на овој рампи, као и нас”.

Није прошло ни месец дана, а председнику општине Мити Аврамову стигла је депеша из Министарства за капиталне инвестиције, коју је потписао др Бранимир Ујдур. Он је обавестио Аврамова да је Министарство за капиталне инвестиције замолило ЈП „Путеви Србије” да хитно обаве свој део посла, како би се изградња обилазнице код шида ставила у програм за 2007. годину.

Ако је Тито одржао реч, у шидској општини се надају да ће је одржати и Веља. Шиђани очекују да ће обилазницу добити још ове године.