
Иако је каналска мрежа у шидској општини дуга 1.100 километара, ипак је недовољна не само по својој укупној дужини, већ и по систему њеног постављања да би служила сврси са три црпне станице постављене у сливовима река Саве, Босута и Ступе. Представници месних управа изнели су своје мишљење у вези канализационе мреже и истакли да су канали запуштени и немају одговарајуће спојеве да би примили воду из поменутих река, када је висок водостај у њима. Како је висок водостај у рекама, обично долази и до појаве подземних вода, а није никакво чудо што је јужни део шидске општине на удару поплава. У таквим приликама пољопривреда шидске општине је била у губицима.
Тешко је бити мудар у празној кући, а тако је и у шидској општини која не ужива благодети природних богатстава - рекао је председник општине Шид Мита Аврамов. - Зашто у том случају ова сиромашна општина не би тражила и добила од државе паре да плати ЈП „Воде Војводине” Нови Сад за извршене услуге. Само у 2006. години овом предузећу треба платити 35 милиона динара. шиђани су платили 21 милион и немају ни паре више. Остало је 14 милиона дуга, а накупило се тога још из претходних година. ЈП „Војводинаводе” има разумевања према шидској општини и, без обзира на то, наставиће са великим радовима у овој години. Ове радове на подручју опшптине Шид изводи шидско водопривредно предузеће „Шидина” .
Аврамов је истакао потребу разумевања ове сиромашне општине и захвалност на израженим хтењима ЈП „Воде Војводине”, што ће у шидској општини обавити значајне послове. Навео је пример да ЈП „Водовод” из шида има слабу наплату воде, па и употребе канализационе мреже. У прошлој години ово предузеће је наплатило свега 3,5 милиона динара, што је мало. Зато Аврамов каже да ће се без уплива покрајине и државе тешко доћи до каналске мреже, која је тако потребна пољопривердницима ове општине, ради високих водостаја река, а све у циљу заштите летине.
- шидска општина дугује овом предузећу 35 милиона динара. Зато је за очекивати што већу уплату дуга, јер од ње зависи колико ће бити радова - каже шеф сектора мелиоризације ЈП „Воде Војводине” Никола Бунчић.
На овом заједничком састанку закључено је да шидска општина са својом каналиском мрежом има свега пет одсто укупне каналске мреже на подручју Војводине. То је мало, па ће се локално Водопривредно предузеће „шидина” у овој години ангажовати на подручју ове општине да уради добар део каналске мреже. Радници овог предузећа радиће и на водопривредним објектима, како би у случају високог водостаја река штете у пољоприверди свели на минимум.
Сремскокарловацки одборници су, за сада, једини који су се изјаснили о овом пројекту. Наиме, на недавном општинском заседању у Сремским Карловцима није усвојен предлог тог споразума, а остало је да размотри хоце ли се ова општина прикљуцити новосадском или сремском региону. За сада, предлог споразума од Градске управе Новог Сада није стигао, а у карловацкој скупштини су се могла цути и мишљења да је лакше договорити се с општинама, које по велицини одговарају овој сремској вароши.
Студија о регионалним депонијама урадена је у Заводу за урбанизам Војводине, а у том документу су предложене и локације погодне за ту намену. Једна од њих, са највише изгледа да буде усвојена, јесте Марадик, место које се налази на територији индијске општине. Споразумом се планира оснивање заједницког предузеца које це се бавити изградњом регионалне депоније, издвајањем и сакупљањем отпада, прерадом и развојем секундарних сировина, као и система за рециклажу.
Основ за предлог овог споразума је Национална стратегија управљања отпадом, коју је усвојила Влада Србије, те је наложено свим јединицама локалне самоуправе да те споразуме морају закљуцити најкасније до поцетка наредне године. Уколико то не уцине до тог рока, казна им следи према важецим републицким прописима.
Такоде, према Националној стратегији, регионална депонија треба да обухвати подруцје с најмање 200.000 становника, да у оквиру тог региона постоје добре саобрацајнице, с обзиром да највеца дужина транспорта отпада не би требало да буде преко 80 километара. С обзиром на то да су се Сремски Карловци на ненки нацин вец изјаснили, преостаје да других седам сремских општина формирају радну групу која це утврдити финансијско уцешце локалних самоуправа у изградњи и одржавању будуце депоније.
Ово је установила општинска комисија за уређење, заштиту и коришћење пољопривредног земљишта, а њен извештај ускоро треба да се нађе пред одборницима СО Шид који би на наредном скупштинском заседању требало да буде усвојен у складу са Законом о коришћењу пољопривредног земљишта.Како је комисија установила на више од 700 хектара налазе се грађевински и други објекти, као бивше економије, магацини, складишта и гараже, тако да ће начин коришћења ових површина бити друкчији од оног на којима су гајене пољопривредне културе.
Иначе, ИМ Срем у шест катастарских општина (Шид, Беркасово, Гибарац, Илинци, Вашица, Батровци) користи више од 1.300 хектара државног земљишта, док Земљорадничка задруга Граничар у катастарским општинама Адашевци, Батровци, Вишњићево, Гибарац, Јамена и Моровић располаже са више од 1.250 хектара, а следе ПП Ердевик са близу 1.000 хектара, ЗЗ Ратар Шид са око 400 хектара, ЗЗ Дебрња у Јамени са 15 хектара државног земљишта.
Остатак од 500 хектара државног земљишта на подрупју шидске општине користи 18 месних управа, тако рећи све сем Месне управе Вишњићево.Пошто одборници локалне самоуправе потврде овај извештај, он ће бити достављен Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду.
Самодопринос који су Шиђани пре неколико година плаћали за изградњу фекалне канализације, у укупној дужини од 53 километра, и остале инфраструктуре града износио је три одсто, а за овај последњи, који истиче 31. децембра, два одсто.
То је недовољно за нарасле потребе града, па калкулације показују да је потребно издвајати четири одсто. - Недавно одржани састанак са представницима локалне самоуправе, којем је присуствовао и председник општине Мита Аврамов имао је за циљ да се образложи потреба увођења новог месног самодоприноса у висини од три одсто од 31. децембра ове године до краја 2013. године - каже референт за инвестиције и стручни надзор Нада Гачић.
Међутим, сматрамо да је висина од три одсто недовољна за потребе месне управе. Највећи проблем су отпадне воде, а да би га у целини решили потребно је на крају канализационе мреже изградити пречистач отпадних вода. Питање је само да ли је најбоље решење правити лагуну, природни пречистач отпадних вода или, једноставно, увести механички. Други предлог тражи изградњу фабрике за пречишћавање отпадних вода и скупљи је.
Изградња фабрике за прераду отпадних вода био би крупан залогај који месна управа својим самодоприносом не би могла изфинансирати. У том случају би се тражила помоћ од Фонда за развој Војводине. Уједно би Месна управа морали радити и друге послове, као што је реконструкција постојећих или изградња нових пешачких стаза у Карађорђевој улици. За атмосферску одводњу од новог самодоприноса користило би се 60 одсто, а за изградњу инфраструктуре града 0,10 одсто.
У граду постоји 15 хектара паркова, а месна управа све их одржава. У парковима на аутобуској станици, код русинског гробља, Словачком и „7. јули” морамо довести питку воду и поставити клупе. У зеленом појасу у западном делу града потребно је изградити и трим-стазу, док је парк у центру недавно реновиран. Постављене су нове пешачке стазе и саграђен велики плато на Тргу младенаца, а потребно је још изградити нову фонтану.
За дотације спортским клубовима и друштвима, којих је 15 у граду, као и школама од новог месног самодоприноса издвајало би се 20 одсто и један одсто за одржавање хигијене и инфраструктуре града, те јавне расвете. За рад органа месна самоуправе остало би 0,10 одсто.
Да би се ствар разјаснила до краја по питању овог самодоприноса, Месна управа Шид је одлучила да у четири реона овог града за становнике шида организује усмене новине. Тако би обавестила грађане о досадашњим резултатима рада, али и о потребама овог града, које би се решиле у наредних шест година увођењем новог месног самодоприноса у висини од четири посто.
Страна 222 од 231