Детаљи

Аутор: Данас

Данас

09 Октобар 2006

У галерији "Сава Шумановић" у шиду, а поводом 110-годишњице од рођења познатог сликара чије име носи, биће отворена нова поставка Шумановићевих слика, уређена по хронолошком редослед, преноси Тањуг.

До краја октобра биће штампан нови каталог, а после многобројних изложби, одржаних током ове године широм Србије, у припреми су изложбе у Горњем Милановцу, која ће бити отворена током октобра, и у Кикинди почетком новембра, најавила је директорка галерије Љубица Јукић.

Новом поставком, шумановићево стваралаштво је приказано у три основне целине - слике настале у Паризу, слике настале у шиду, али по скицама из Париза, и слике настале после његовог повратка из Париза, од 1930. до 1942. године, када је његов живот трагично окончан јер су га убиле усташе.

Последњи каталог шумановићевих слика штампан још пре 15 година, тако да је неопходно штампати нови, с новим текстом, који ће публици на једноставан начин дати приказ његових дела.

Детаљи

Аутор: Данас

Данас

20 Септембар 2006

У атару села Јамена, у најзападнијој сремској општини, на српско-хрватској граници, у току је разминирање минских поља

И мада је септембарска звезда упекла најављујући михољско лето, око срца је хладно, а кожа се јежи. Закорачили смо у само минско поље! Наилази медицинар Мерсудин Хоџић, који брзо умирује новинаре. Каже да је та деоница разминирана, али да, ипак, морамо изаћи из обележене зоне, а он ће позвати шефа радилишта Сашу из Бањалуке и командира деминерског тима Зенуна Мехмедовића.

Захваљујући донацији немачке владе, деминери из "Стоп минеса" са Пала раде овај посао. Средином августа почели смо разминирање насипа на површини од 70.000 квадратних метара. Терен је изузетно тежак и неприступачан јер се у њега није могло ући пуних 15 година. Због густине и висине вегетације, убраја се у категорију најтежих терена - каже Саша, шеф радилишта који неће да открије презиме. Надовезује се командир Зенун, који потврђује да је реч о врло тешком терену. Он тврди да овај посао није ни издалека тако опасан као што мисле неупућени.

Наравно да се од деминера захтева изузетна психофизичка кондиција. При јутарњој смотри медицинар има право да искључи с посла оне који му се учине да нису способни за рад тога дана. Алкохол је најстроже забрањен - прича командир Зенун и додаје да о строгој селекцији можда најбоље сведочи податак да од стотину полазника курс за деминере прође њих пет до седам. Класично војничко устројство подразумева спартанску дисциплину, јутарње смотре психофизичког стања и опреме, контроле исправности детектора на метале, свакодневне сигурносне брифинге, као и појединачно издавање задатака за сваки дан. Потом се излази на терен и почиње мукотрпан посао проналажења мина и осталих неексплодираних убојних средстава. Сваки деминер испред себе обележи радну стазу широку метар и двадесет центиметара, визуелно је добро осмотри и потом у дужини од двадесет-тридесет центиметара ошиша сваку травку.

Детектором за метал испита цео тај део, или што је чешћи случај металном иглом мора да избоде сваки сантиметар терена. О великом напору ових момака сведочи податак да дневно може да се испита и обради 100 квадратних метара.

Када деминер нађе мину или експлозивну направу, одмах обавештава шефа радилишта, који доноси одлуку о томе шта даље. У интервалу док се мина не одложи на сигурно, сви остали радови се обустављају. Пола сата се ради, потом десет минута одмора, уз сат времена паузе за ручак.

ИМАЈУ ПРАВО НА ДВЕ ГРЕШКЕ

Момци који су се у четири сата вратили са терена и за које се каже да у животу само двапут имају право на грешку, први пут кад одаберу посао и други пут кад неопрезно крену с разминирањем, нису били расположени за разговор с новинарима. Од осам сати ујутро до четири по подне у комплетној опреми, с панцирним прслуком и неколико килограма тешким шлемом с визиром на глави на близу 30 степени Целзијуса провели су дан и није им замерити.

Детаљи

Аутор: Д. Савичин

Д. Савичин

07 Септембар 2006

Фабрика биодизела у шиду биће завршена у року, а изградњу финансира „Викторија груп” из Новог Сада. Капацитет ће јој бити 100.000 тона годишње, а у њој ће радити 100 радника на машинама немачке производње и то у вредности од 15 милиона евра. Када се ова прва фабрика биодизела на Балкану заврши задовољно ће трљати руке инвеститор, али и пољопривредници за које је инвеститор ове фабрике унапред обезбедио новац за откуп соје, сунцокрета и уљане репице. Фабрика расте на 2.000 ари, а радници из четири фирме имају пуне руке посла и раде у исто време.

Пројектну документацији је израдио инжењеринг зрењанинског „Серво Михаља”, а радници шабачког „Интеркопа” су први забили ашове у земљу на овом градилишту. Ова фирма је скинула 20.000 кубика земље из темеља фабрике и кружног пута око њега, а у откопе је сасула 30.000 кубика шљунка. У пут и темеље фабрике биодизела, али и у другу фабрику за естерификацију уља улила је 100 кубика бетона и 8.000 килограма арматуре. Део саобраћајнице, дуге 700 метара, већ је асфалтиран, а када се све заврши „Интеркооп” ће асфалтирати и кружни пут и свега осталог што је везано за земљане радове - каже руководилац овог градилишта Горан Чеко.

На градилишту раде и радници београдске фирме „Вагамонт”. Грађевински техничар ове фирме Слободан Млађеновић каже да су урађени сви бетонски радови и да су ових дана постављене две ваге и кућица за мерење и очитавање. Ове ваге имају носивост по 60 тона, а димензије су им 18 пута три метра.

Новосадски „Реминг” тренутно поставља 22 резервоара, од тога је пет великих димензија 12 пута 12,5 метара у висину, а остали резервари су нешто мањи.

Резервари које градимо користиће се за одлагање јестивог уља и адитива. Ти производи биће смештени у резервоаре од прохром челика, док ће у резервоаре од црног челика, дебљине и до једног сантиметар, бити одлаган биодизел. У све ове резервоаре уградиће се 500 тона челичних оплата различитих дебљина и врсте. Резервоари ће бити завршиће се крајем октобра - каже шеф градилишта инж. Драган Цветичанин.

На изградњи челичне конструкције фабрика биодизела и за прераду уља ангажована је компанија „ширбеговић” из Грачанице (БиХ), која има своје представништво у Београду. У фабрику биодизела они ће уградити 200 тона челика, а у фабрику за естерификацију ће уградити 500 тона челика - каже шеф градилишта Фахрудин Авдић. - Радови на обе фабрике завршиће се ових дана, а потом ће београдски „Термоелектро” убацити немачку опрему и прикључити цевоводе.

Како радови напредују, нема сумње да фабрика биодизела у шиду неће бити завршена на време.

Детаљи

Аутор: Тањуг

Тањуг

30 Август 2006

Традиционална манифестација, у част српског гуслара Филипа Вишњића, "Вишњићеви дани", ове године биће одржана крајем септембра или почетком октобра

У бројним културним активностима на овогодишњој манифестацији, осим шида и Вишњићева, учествоваће и семберске општине Угљевик и Бијељина, најавио је Срдјан Малешевић директор Културно-образовног центра "Шид".

"Намера нам је да Вишњићеви дани постану свесрпска манифестација, јер је Вишњић задужио све Србе, без обзира у којој држави и са које стране Саве живе", рекао је Малешевић који у организацији ове манифестације очекује подршку од надлежних републичких, покрајинских и општинских органа.