- Детаљи
- Аутор: Курир
Шидска општина је једина у Србији у којој су после завршетка ратних дејстава деведесетих година остала бројна минска поља. Највише их је у шумама и на њивама између Јамене и Строшинаца на хрватској страни, где се планира малогранични прелаз. На основу протокола о разминирању од мина је очишћен велики део терена.
Остало је да до краја ове године фирме из Србије, Хрватске и иностранства специјализоване за овај посао очисте преостала минска поља, чиме ће бити омогућено да становници ових села могу безбедно да обављају свакодневне послове, не страхујући од несреће којих је ранијих година било.
- Детаљи
- Аутор: Д. Савичин
Од 182,5 километара путне мреже у шидској општини, нешто више од 63 километра отпада на локалне путеве
Класификација путне мреже у шидској општини извршена је још половином прошлог века. По овој класификацији, о локалним путевима бригу води општина, преко ЈКП за путеве и грађевинско земљиште. Регионалних путева има око 70 километара, магистралних близу 30 километара, док кроз ову општину пролази 20 километара аутопута до границе са Републиком Хрватском.
Након распада бивше Југославије, сви шидски путеви добијају сасвим други значај. Путеви који пролазе преко граничних прелаза добијају међудржавни карактер, а путеви који су некад били локални, постају државни. Спорни су путеви Шид - Вашица - Батровци - ауто-пут и пут Моровић - Јамена. Ови путеви не могу више бити локалног карактера, јер њима пролазе теретњаци од ауто-пута до шидског терминала, где су смештена и складишта - царине.
За време рата 90-их година тенкови су буквално искидали те путеве. Пошто су повлачењем државне границе према Хрватској, они постали од државног значаја, о њима би финансијску бригу требало да води држава, као и о путу Шид - Адашевци - Моровић - Јамена до граничног прелаза са Републиком Српском. Други крак овог пута је Моровић - Вишњичево - Босут - Рача, опет ка граничном прелазу са Републиком Српском. Када би тако било, општини Шид би остало мало путева локалног значаја, па би она могла о њима без тешкоћа да водити бригу - каже председник Општине Мита Аврамов.
За крпљење ударних рупа ми смо издвојили преко ЈКП за путеве и грађевинско земљиште 11 милиона динара. С овим новцем ћемо морати пресвући и неке улице у шиду. Нисмо задовољни системом рада Дирекције за путеве, која новац намењен за регионалне и магистралне путеве, шаље путарима на жиро рачун, а судећи по свему, они мало воде бригу о ударним рупама. Зато предлажемо да се новац намењен за ударне рупе и пресвлачење регионалних и магистралних путева, убудуће шаље општинама директно у фондове чија је намена поправка путева.
- Детаљи
- Аутор: Д. Савичин
Одлуку о изградњи прве и највеће фабрике био-дизела на Балкану, управо у шиду, како се показало, "Викторија груп", донела је у право време и на правом месту
Срем је погодан за фабрику био-дизела, јер су Сремци специјализовали производњу уљане репице, соје и сунцокрета, а то је управо и основна сировина будуће фабрике. Фабрика се гради на преко 2.000 ари, уз сам извор сировина и уљару „Младост”, чији је власник и носилац градње фабрике био-дизела „Сојапротин”. Инвестиција је вредна 15 милиона евра, а темељи нове фабрике ударени су ових дана.
Отварање нове фабрике био-дизела користиће шиђанима, јер ће око стотину радника добити посао. Будућа фабрика ће производити 100.000 тона био-дизела на годину, а очекује се да ће бити завршена до краја 2007. године. Немци ће монтирати своје високо квалитетне машине, а инвеститор „Викторија груп” већ је продала целогодишњу производњу дизела Немцима. У нашој општини имамо још само једну успешну фирму. То је словеначка „Тим изолирка”, која је још у априлу продала целогодишњу производњу термо и хидро изолације. Било би добро да је више тако успешних предузећа- каже председник општине Шид Мита Аврамов.
На градилишту фабрике био-дизела затекли смо шефа градилишта Горана Чеку.
По пројектној документацију коју је израдио Инжењеринг „Серво Михаљ” у Зрењанину, наша фирма „Инжењеринг кооп” врло успешно изводи земљане радове. Скидамо велики слој земље, насипамо га шљунком и изливамо темеље. До сада смо ископали 20.000 кубика земље, насули 30.000 кубика шљунка и израдили саобраћајнице будуће фабрике у њеном кругу у дужини од 700 метара.
Прва фаза ове саобраћајнице је завршена, а другу, асфалтирање и оивичавање, ћемо завршити када фабрика буде готова. На површини од 465 квадратних метара излили смо темеље и у њих улили 100 кубика бетона, са осам тона арматуре - каже Горан Чеко. -Нова фабрика био-дизела везана је за фабрику уља „Младост Шид”, јер њена производња, преточена у естерификацију уља, чини темељ и основну сировину, у коју се додају одговарајући адитиви и тако се добија био-дизел гориво.
- Детаљи
- Аутор: Д. Савичин
Делегација шидске општине вратила се из шведског града Омола
Ово је прва посета шиђана шведској, док су швеђани, захваљујући Бошку и Нади Цвијановић, нашим суграђанима који живе у Омолу више од 40 година, као његови донатори до сада пет пута посетили Шид.
Омол је град на Венернском језеру, које је треће по величини у Европи и у њега стижу прекоокеански бродови, па тако повезују шведску са светом - каже председник Општине Мита Аврамов, који је предводио шидску делегацију.
У овом граду живи 14.000 становника, а ми смо били гости њихове Скупштине, која броји 33 одборника. Председник Скупштине Омола Ханс Плате, шеф развоја града Омола и представник у Европској унији Јан Ерик Лундин и начелник за безбедност омолске општине Бу Андерсон били су домаћини нашој делегацији.
У разговору с њима стекли смо утисак да они желе да помогну Шиду, да посете наше суграђане и виде како они живе, шта производе и нешто од њих и науче. Заузврат траже да и шиђани посете шведску и упознају ову дивну земљу и људе.
Швеђани су рекли да ће Шид бити у шведској, а Омол у Србији. У том смислу они већ сада организују два аутобуса којима ће њихови становници ускоро стићи у Шид. За становнике Омола и околине невероватан је податак да шидска општина и њени становници имају пуно обрадиве земље. шведска је, поред осталог, богата шумама и пашњацима, док обрадиве земље имају врло мало. Аврамов истиче да имају и добар сточни фонд, чија исхрана се заснива углавном на испаши.
Швеђани су нас повели на једну фарму крава, где једна породица држи 130 крава музара. У штали је све компјутеризовано. Краве хране роботи, а њима управљају људи. Мужа крава се одвија електричним путем. Они истичу да једна крава годишње да 10.000 млека, а у штали овог домаћина произведе се 1,3 милиона литара млека годишње. Ово домаћинство има 250 хектара пашњака и 500 хектара шуме, али обрадиве земље имају врло мало. Све то сами раде муж и жена. Сами косе траву, балирају и сено доносе у сењаке, али њихови приходи нису занемарљиви. што се тиче радника запослених у омолских фирмама, њихов лични доходак се креће од 2.500 до 3.000 евра месечно - прича Аврамов.
Шидска делегација обишла је и један од три омолска дома за старе. Аврамов каже да је код њих развијена свест о помоћи старим особама. У великим домовима стари живе под стручним надзором лекара и медицинских сестара, док се за оне на селу брине лекарска екипа. За разлику од наших домова за старе, у овим домовима свака старија особа има своју собу, док су купатило и тоалети заједнички за пет соба.
Општи утисак делегација шидске општине јесте да народ Омола жели да помогне шиду. Када је у питању пољопривреда, за њих је оно што су видели код нас недостижно богатство, а посебно производња житарица и индустријског биља. Намера швеђана да упосле све фирме у шидској општини које не раде тиме што ће доста тога купити. Желе помоћи школама, здравственим установама, пензионерима, дакле шиду као граду. Зато су шиђани одавно на предлог швеђана израдили читаву лепезу малих и великих пројеката који се односе на развој овог града у запећку, на граници дугој 180 километара са Републиком Хрватском и Републиком Српском - прича Мита Аврамов.
Аврамов истиче да ће Јан Ерик искористити шансу у Европској унији и врло брзо добити велике донације на основу пројеката за развој шида. Посредник за реализацију ових пројеката је заправо шведска држава, која ће бити гарант шиду у Европској унији, па и евентуална блокада наше државе од Европске уније неће имати никаквог утицаја на донације које се за нас спремају. Ових дана сазнаће се исход захтева кога је поднео Јан Ерик, а то значи да ће се знати и висина донације. То ће бити разлог више да се одмах састану стручне комисије шида и Омола и да виде који су то пројекти приоритетни.
Презадовољан сам свим радњама и поступцима наших домаћина везаним за развој шида и очекујем велике донације за наш град. На томе смо захвални Омолу, као и представницима тога града и становништву - каже Аврамов.
У време боравка наше делегације у шведској, у знак поштовања према нашој држави швеђани су поред своје истакли и нашу заставу.
Страна 225 од 231