- Детаљи
- Аутор: Љубица Јелисавац
Музеј „Илијанум“ уместо да служи на част, доспео на суд
„Богат годинама, а сиромах здрављем, у доброј намери и жељи да својим скромним прилогом допринесем колико-толико култури свог родног места, решио сам да један део резултата мог сликарског рада - 300 слика, предам мојој општини у нади да ове слике за Шид, његову културу, било сада било за поколења, имају неку вредност...
Верујем да ће овај мој скромни допринос помоћи млађима, а можда и оним будућим да имају нешто више од онога што је мени лично много недостајало, а то је култура“, речи су Илије Башичевића Босиља, једног од највећих југословенских самоуких сликара, забележене 3. новембра 1970. године у шиду. Босиљеве слике у свету постају све цењеније, а у земљи се спор око Музеја „Илијанум“ наставља, иако је, јануара 2006, суд донео одлуку у корист тужиоца др Војина Башичевића, којом би се већи део, мада из неразумљивих разлога не и сва дела која је велики уметник завештао општини, вратила породици.
Поклањајући своје слике као и слике других аутора, што домаћих што страних, Илија је пред општину која прима поклон поставио одређене захтеве: да даропримац донесе акт о оснивању музеја наивне уметности у шиду под називом „Илијанум“, са свим атрибутима, статутарним и самоуправним; да чува радове из поклоњеног фундуса; да стално излаже фундус; да повремено излаже музејски материјал у сродним институцијама изван шида; као и да стручно обрађује фундус. На самом крају даровног уговора из 1971. године, Илија јасно напомиње да уколико музеј „престане да постоји из било којих разлога, или измени своју физиономију ван оквира одређених овим уговором, уговор се исто тако аутоматски раскида и поклон се враћа“.
„Како је Илија своје синове Димитрија и Војина у уговору именовао и обавезао за своје наследнике у бризи око предмета овог уговора, синови су се током 30 година постојања ‘Илијанума’ много пута жалили органима управе Музеја, као и општини Шид, јер се испоставило да она није испунила основне обавезе из тог уговора. У Музеју не постоје адекватне просторије за чување слика, нема кустоса - историчара уметности, скоро никакве излагачке активности... Слике су држане у влажним просторијама, те су неке напале гљивице, а неких и нема“, сведочи за „Блиц“ Ивана Башичевић, унука Илије Босиља, која се бави заоставштином свог деде.
- Увидевши да није остало других метода да се измени стање у „Илијануму“, др Башичевић је поднео тужбу и започео судски процес који траје већ десет година. Општина је очито процес одуговлачила и избегла доношење одлуке, а истовремено стање у музеју се није мењало - тврди Башичевићева. У јануару 2006. године, суд је донео одлуку да се већи део, мада не и сва дела, врате породици. Др Војин је већ припремио простор са регулисаном влагом, температуром, као и професионално изграђеним депоом у Новом Саду, у којем би се слике сачувале. Међутим, општина се жалила на одлуку суда...
Директорка Галерије „Сава шумановић“ у шиду, сасвим другачије оцењује стање Босиљевих слика.
„Жао ми је што др Војин Башићевић сада, када су се испунили сви услови из уговора, тражи слике назад. До сада је шидска општина два пута улагала средства да се изложбени простор за „Илијанум“ адаптира, слике су дакле у добрим условима. Изложбе се организују према могућностима, исто као и у Галерији „Сава шумановић“. Обе установе су практично под истим кровом, па све послове заједнички делимо. Шид је мало место, и издваја онолико колико може за културу. Не треба носити слике из шида. И Галерија „Сава шумановић“ је отворена 1952. године, а у судски регистар уведена после 20 година. Савина жеља је била да у шиду буде отворена његова галерија. Ту жељу је испоштовала његова мајка, радили што смо најбоље знали, са пуно поштовања и поносни смо што у шиду имамо две овакве установе. Доћи ће боља времена, треба бити стрпљив - поручује Љубица Јукић.
- Детаљи
- Аутор: Д. Савичин
Фабрика сировог уља „Младост” Шид постала је право градилиште
Иако је у току прерада сунцокрета и соје у сирово уље, очекује се завршетак ових радова 15. јула ове године. Тада наступа друга фаза рада, замена преосталих руских машина „Круповим” из Немачке. Крајем прошле године производња сировог уља порасла је на 350 тона за 24 сата. Када се замене и преостале руске машине немачким, фабрика сировог уља „Младост” Шид произвешће преко 650 тона сировог уља за 24 сата.
Ово је врло значајна ставка производње везана за прву фабрику биодизела на Балкану -каже руководилац финансијског сектора у уљари „Младост” Предраг Дороњга. Уз саму фабрику сировог уља на земљишту које је у склопу ове фабрике почели су земљани радови за будућу фабрику биодизела на површини од 2.616 ари. По речима Дороњге, у току је изолација због подземних вода. Скида се хумусни слој земљишта све до здравице и насипа шљунком, а потом поново земљом, како налаже пројектна документација.
Таква подлога са одговарајућим армираним бетонским стопама биће сасвим довољан ослонац за будуће темеље фабрике биодизела. У оквиру ове фабрике градиће се Рафинерија уља. У овој рафинерији производиће се од сунцокрета, соје и уљане репице јестиво флаширано уље. Њега ће бити у већој количини него што је потребно за флаширање, па је оно заправо права сировина са додатком одговарајћуих адитива за производњу биодизела. „Сојапротеин” из Бечеј а и Уљара „Младост” у шиду, обезбедили су довољно сировина за почетак рада ове фабрике са земљишних површина Срема, Мачве, Бачке и Баната.
Годишња производња будуће фабрике биодизела износиће 100.000 тона драгоцене течности, а вредност ове фабрике кретаће се између 15 до 20 милиона евра.Носилац пројекта фабрике биодизела је „Соја протеин” АД из Бечеја и Фабрика уља „Младост” из шида, док земљане радове изводи „Интеркоп” шабац, а машине за ову фабирку биодизела биће из немачке фирме „Лорги”.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
У кругу фабрике уља "Младост" у шиду ускоро ће почети изградња погона за највећу фабрику биодизела на Балкану
Како су на промоцији овог пројекта изјавили представници фирме "Викторија груп" из Новог Сада, која је инвеститор овог пројекта, вредног преко 15 милиона евра, фабрика се гради по немачкој технологији, а завршетак се очекује у пролеће идуће године.
Капацитет производње биодизела биће преко 100.000 тона, а осим низа предности у односу на друга горива, знатно се смањује загађење животне средине, што је велики допринос екологији. С обзиром на то да се у производњи биодизела највише користи уљана репица, за почетак рада фабрике посебно су заинтересовани пољопривредници из Срема.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Многи политичари на власти мисле ако се на подручју шидске општине изграде гранични прелази по европским стандардима, надвожњаци, обећана обилазница око града и две бензинске пумпе које су почеле да се граде у непосредној близини историјског споменика Сремки фронт, те обећано етно село, да су решена сва горућа питања шидске опшптине. Да је тврдња тачна, сведоче и честе изјаве на телевизији. Међутим, прича председника Општине Шид Мите Аврамова има сасвим други смисао.
- Шид је девастирани град о коме осим локалне самоуправе бригу треба да поведе и држава у оном тренутку када локална самоуправа није у могућности да сама реши животне проблеме становника овог најзападнијег града државе Србије и Црне Горе. Неразвијености шида допринели су и бивши директори радних организација, као и бивше руководство Општине Шид.
Готово сва шидска индустрија била је везана за пољопривреду чији су производи били сировина те индустрије. Фирме су под ударом закона пропадале, а са њима и радничка класа која данас има једино обезбеђено радно место на националној евиденцији незапослених. Након приватизације мало се радника вратило на своја радна места, а преко 5.000 људи чека посао - предочава Аврамов.
Помоћ стажистима
Велики број факултетски образованих младића и девојака су без посла. Национална служба тржишта рада Сремске Митровице им помаже са 6.000 динара месечно да би одстажирали део својих обавеза од годину дана, положили испит и онда остали без посла.
Према његовим речима у граду још није решена фекална канализација, потребан је централни колектор који је доста скуп, што месна самоуправа властитим средствима неће моћи исфинансирати, али је решавано питање одвода атмосверских вода и изградња пешачких стаза у улицама. У граду постоји и проблем пешачких стаза које су грађене пре десет и двадесет година које су оронуле, па је изграђено око 250 метара нових пешачких стаза у Карађорђевој улици.
Још чланака …
Страна 226 од 231