- Детаљи
- Аутор: Дневник
Још у децембру 2005. године шиђани су добили писмо намера од бечејске фирме
- За ова три месеца састали смо се онолико пута колико је било довољно да представницима „Сојепротеина”, као и сваком другом добронамерном купцу објективно представимо комплетну ситуацију наше фирме. Већински власник ове фирме су радници док држава има мањи део капитала - каже директор Индустрије меса „Срем- Шид” АД Звонимир Торма.
Све добијене информације од представника Индустрије меса „Сремшид” биле су довољне да стручњаци „Сојепротеина” утврде стање објеката и машина. Исту процедуру прошла је и Уљара „Младост”, пре него што је „Сојапротеин” одлучила да је купи. Елаборат који ће се написати условиће цену фирме, коју ће у догледно време „Сојапротеин” презенетовати акционарском друштву Индустрије меса „Срем Шид”.
Индустрија меса има стару и нову кланицу, а хладњача је капацитета 1.000 вагона различите робе. Та нова кланица саграђена је још 1987. године, чији је капацитет 250.000 свиња и 50.000 јунади годишње. Тако из ове фабрике у току године може изаћи 15.000 тона прерађевина. У саставу ове фабрике је остало 2.000 хектара обрадиве земље, јер је 800 хектара продато за отплату прве рате дуга и тај део посла обавља радна јединца „Ратарство”.
Саставни део фабрике је и фабрика сточне хране, која може произвести 3.600 вагона смесе за исхрану јунади, свиња и товних пилића. Товљенике, свиње и јунад фабрика је смештала у своје три фарме, капацитета 30.000 товљеника са сопственим репроматеријалом. Ту је и силос у који се може сместити 25.000 тона летине. Воћарска производња је на 162 хектара, а налази се на Брањевини. Поред производње воћа и воћних садница, овде се воће прерађује у ракију „виљемовку”.
- „Сремшид” је имао заокружену производњу од расплодног материјала до товљеника, како свиња тако и јунади и перади, до свежег меса и месних производа који су патентирани у Савезном заводу за патенте - каже Торма. - Међутим, фирма је била под стечајем, а њен први стечајни управник био је Иван Кривошија, а други Ненад Калуђеровић. Због рада овог другог радници су дигли барикаде у шиду и сменили га.
Потом су у Трговинском суду у Сремској Митровици затражили и добили излаз из стечаја, уз обавезу да све дугове врате у три рате. Прва рата дуга требало је да буде плаћена 1. априла 2004. године у износу од 125 милиона динара, а друга истог датума наредне године, док трећа рата треба да буде плаћена 1. октобра 2006. године. Прве две рате су једнаке а трећа износи 220 милиона динара. У то време укупна вредност ове фирме била је око милијарду динара, каква је данашња вредност рећи ће проценитељи.
Било је ту и купаца као што су: „Мидлант” мешовита енглеско-руска фирма која је купила „Карнекс”, затим „Подравка”, „Конлитус”, која држи фирму у Литванији, а из Ирске је, затим „Морион” из Аустрије, чији је власник Анте Буразин из Дарувара, а потом се појавио „Сојапротеин”. Бечејска фирма је позната шидској јавности као озбиљан и поштен купац, па је на њој да повуче последњи потез и акционарима предложи услове куповине.
- Детаљи
- Аутор: Политика
Сликар Илија Башичевић Босиљ је 300 својих 25 слика других наиваца оставио родном месту, али његов син је због несхватања вредности свега тога одлучио да поклон узме назад
Шиђани са неверицом ишчитавају пресуду Општинског суда у Сремској Митровици која налаже Општини Шид и Музеју наивне уметности „Илијанум” да слике Илије Башичевића Босиља, наивног сликара 20. века, предају његовом сину др Војину Башичевићу.
Покушаће да оспоре пресуду у другостепеном поступку пред Окружним судом у Сремској Митровици, да докажу да су испунили оно што др Војин Башичевић тврди да нису, да докажу да је задужбина и по статусу, и по активности баш како је Илија желео. Али, како год да се пресуди, остаће прича да је уметник волео свој Шид доказано, а Шид своју љубав према уметнику мора на суду да докаже.
Шумановићев друг
Ни „Илијанума”, ни суђења не би било да се муњевито прослављени наивни сликар Илија Башичевић Босиљ није повео за својим школским другом, једним од највећих српских сликара Савом шумановићем. Илија је 3. новембра 1970. године написао писмо Скупштини општине Шид. „Богат годинама, а сиромах здрављем, у доброј намери и жељи да својим скромним прилогом допринесем култури свог родног места, решио сам да 300 слика према мојој општини, у нади да ове слике за Шид и његову културу, било сада, било за будућа поколења, имају неку вредност”, писао је Илија. Додао је да поред својих слика поклања и слике које је добио од других угледних југословенских и светских наивних сликара, и нагласио да му је жеља да његов поклон буде основни фонд будућег музеја наивне уметности. Писмо Скупштини општине Илија је завршио речима:
„Верујем да ће овај мој скромни допринос помоћи млађима, а можда и оним будућим да имају нешто више од онога што је мени лично недостајало, а то је култура. Надам се да ће се људи осећати лепше међу мојим сликама, као и ја што сам се осећао међу сликама мог школског друга Саве шумановића, чији је пример, мада са великим закашњењем, деловао на мене.”
Од полета и одушевљења до...
Већ 14. јануара 1971. Илија Башичевић Босиљ и председник Скупштине општине Шид Бранко Цветановић потписују уговор о оснивању музеја, а неколико дана касније Илија записнички предаје општини 300 својих и 25 слика других наиваца. Скупштина општине 31. маја 1971. године доноси одлуку о оснивању Музеја наивне уметности „Илијанум”, који се свечано отвара 6. децембра исте године, на дан ослобођења града. Владали су полет и одушевљење што Шид, поред богате збирке великог модерног сликара Саве шумановића, добија и збирку у свету прослављеног наивног сликара Илије Башичевића Босиља.
Међутим, почетни успеси и одушевљење остали су без веће подршке општине и покрајине, а ни република није била заинтересована да финансира „Илијанум”. Илија није доживео ово „хлађење”. Умро је 1972. године, убеђен да Шид воли њега колико он воли Шид.
шидски земљорадник Илија Башичевић почео је напречац да слика, у животном добу неуобичајеном за уметнички почетак, у 62. години. Уместо да описује сеоске догађаје, послове, обичаје и природу, Илија слика митолошке, епске и измаштане призоре. Фигуре и призоре слика на „дечји начин” – у две димензије, не чинећи ни најмањи покушај ка илузији дубине простора. На упадљивом месту у композицији потписује се са „Илија”, дајући и потпису исту улогу као и људским креатурама, змијама и двоглавим птицама. Све сами смртни грехови према „канонима” наивног сликарства!
Илија Босиљ поживео је 77 година, а сликао је само 15 година! Од изненадног узимања у руке кичице и боје па до смрти није губио време: муњевито је сазрео као уметник и потом створио дело несумњиве вредности. Овај феномен био би, можда, лакше објашњив уз евентуално откривање било каквих „уметничких упоришта” у Илијином неуметничком животу до јављања сликара у њему 1957. године.
Културни радници шида су запрепашћени што најоригиналнија збирка у историји наиве вероватно одлази из шида. Један друкчији део шида још не зна шта губи, а још мање разуме 82-годишњег др Војина Башичевића који жури да очево чудесно дело смести тамо где ће бити истински вољено.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
У Шидској Уљари „Младост” ових дана се убрзано ради на доношењу идејног пројекта будуће фабрике биодизела, која ће се градити у Шиду
Шиђани ће, дакле, имати ту привилегију да први буду запослени у првој фабрици биодизел горива у нашој земљи, која ће, како се предвиђа, идуће године угледати светлост дана. Фабрика ће у своје хале одмах примити 100 нових радника и годишње произвести 100.000 тона биодизела.
Биодизел произведен у Шиду већ сада има уговорену продају на иностраном тржишту, а да ли ће и НИС откупљивати ово гориво, остаје да се види. Када буду готове грађевинске, еколошке и друге дозволе, одмах ће почети изградња фабрике.Фабрика за производњу биодизел горива везана је за Уљару „Младост”, па ће се њени темељи поставити у кругу ове фабрике.
У оквиру Холдинга „Викторија груп” у чијем је саставу бечејски „Сојапротеин”, биће и фабрика биодизела. Упућени у пројекат кажу да је већ сада потписан уговор са немачком фирмом око набавке машина.
Да је изградња фабрике за производњу биодизела озбиљан корак у будућност шидске општине, сведоче нова позитивна мишљења пољопривредних произвођача, који ће за ову фабрику производити сировину, сунцокрет и уљану репицу - рекао је финансијски директор Уљаре „Младост” Предраг Дороњга.
Да би се реализовао програм од 100.000 тона биодизел горива, фабрици ће бити потребно тростурко више сировине него сада за производњу уља у уљари „Младост”. Како се предвиђа, фабрика већ у фебруару идуће године избацити прве тоне биодизела.
Пољопривредници са подручја шида су већ схватили поруку да је будућој фабрици биодизела потребно много више сунцокрета и уљане репице, него што је то било прошлих година и већ планирају производњу. Прилика се пружа и пољопривредницима из других делова Србије и Црне Горе да учествују у производњи овог индустријског биља. Већ ове године они имају шансу да повећају свој кућни буџет повећањем површина под сунцокретом и уљаном репицом.
- Детаљи
- Аутор: Ј. Зурковић
Први краткометражни филм аутора Цветина Аничића, младог режисера и писца, о трговини људима завршен је недавно, а настао је као истраживање средине у којој аутор живи. 
Шид као прво гранично место често је био поприште трговине људима и на овим просторима полиција је приводила стране држављане који су покушали илегално да пређу границу, најчешће према Хрватској, а одатле према западној Европи, организаторе и помагаче. Основна тема филма је трговина људима, најгрубље кршење људских права на слободу и достојанство, односно највећи злочин савременог човека који је у сталном порасту. Процењује се да је око два милиона људи жртве ове пошасти у свету. "Жене и деца чине највећи постотак жртава у свим облицима трговине људима.
Потражња за јефтином радном снагом у земљама одредишта, доводи до тога, да мрежа организованог криминала преузима тржиште трговања људском бедом, ради високих зарада, ограниченог ризика и благих казни. Филм ‘шетај’ описује психичко стање једне од жртава трговине људима. Живот у земљи у којој она на силу упознаје њихов језик и културу, терају је да свет гледа кроз рентгенски снимак докле год је жива. На том путу она се сусреће с најгнуснијим понижавањима међу људима. шетња кроз Србију је скупа и у њу се креће крвавих стопала", наводи Аничић.
Тема је актуелна и увек присутна. Филм је окупио глумце позоришта "Бранислав Нушић" и Културно просветног друштва "Ђуро Киш" из шида, а реализовала га је шидска продукцијска кућа "Империум" и Културни центар, док се премијера очекује ускоро. У филму је ангажовано четрдесетак глумаца, а остварен је у сарадњи са београдском "Астром", чији је циљ борба против трговине људима. Насловну улогу игра млада глумица Сања Чавић, поред ње су Вукашин Марковић, Мирослав Цирба, Божана Лукић, Нада Хромиш, Татјана Зечевић и други.
Снимање и монтажу урадили су Дамир Дегенек и Миша Ждињак. Реализацију филма помогли су општина Шид, ОУП Шид, Општински суд, Дом здравља и Црвени крст, Железница Србије, као и крчма "Кућерак". Овај први филм у шидској продукцији сврстава град Шид у историју филмске уметности. Има назнака да ће овај шидски документарац бити коришћен у настави у школи за будуће полицајце.
Још чланака …
Страна 227 од 231