- Детаљи
- Аутор: Ј. Зурковић
Радницима Општинске управе у Шиду који су добили отказ забрањен повратак на посао упркос решењу инспекције о одлагању извршења
За девет радника Општинске управе у Шиду, који су пре четири месеца добили отказе, упркос решењу управног инспектора Министарства за државну управу и локалну самоуправу о одлагању решења начелника Општинске управе Милета Којића, протеклих дана није био могућ повратак на посао.
Наиме, Којић и председник општине Мита Аврамов, према сведочењу отпуштених радника, нису дозволили да се врате на своја радна места и наложили су редарској служби да их удаљи из градске куће.
Градоначелник је уз то изјавио да не признаје решења инспектора "пискарала" и да сви одмах напусте зграду општине. Инспектор републичког Министартсва Мирослав Јеловац је у два наврата током септембра и октобра обавио ванредни инспекцијски надзор у Општинској управи и донео решење којим се одлаже извршење раније донетог решења о отказу за девет запослених, а евентуална жалба СО Шид не одлаже извршење решења о повратку радника на посао.
Незадовољни оваквим "пријемом" радници су помоћ потражили у полицији и од начелника Зорана Смајића затражили да им обезбеди одлазак на посао. "Интервенција" начелника полиције да се спор реши мирним путем није уродила плодом, па је деветоро отпуштених радника издало саопштење за јавност у којем наводе да би током овог месеца суд требало да донесе одлуку, јер су уверени да је и право и правда на њиховој страни.
Миле Којић тврди да ништа није погрешно урађено и да је отпуштање у складу са потребом за смањењем броја запослених у Општинској управи и рационализацијом на основу препоруке Владе Србије. Према његовим речима, у поступку је поштован закон и отпуштени радници неће моћи да се врате на ранија радна места, нити ће бити распоређени на нека нова. У прилог тих тврдњи он наводи податак да је донета одлука о одлагању извршења решења о отказима, али да је решење извршено још пре три месеца и да је за њега ствар завршена.
- Детаљи
- Аутор: Блиц
Прелази без воде, струје, телефона...
У објекту на прелазу Шид на граници са Хрватском нема струје, воде, телефонских линија и тоалета. Компјутер на овом граничном прелазу, који је алтернатива прелазу Батровци, смештен је у контејнеру и ради уз помоћ агрегата. За агрегат се, како тврди Срећко Мрганић, саветник управника царинарнице у Новом Саду, издваја месечно 150.000 динара за набавку нафте.
У сличном стању налази се 56 граничних прелаза на граници са бившим републикама СФРЈ, и то баш у време када Србија претендује да се нађе не белој шенгенској листи како би њени грађани без виза путовали у земље Европске уније. Намеће се питање да ли компјутер који ради уз помоћ агрегата задовољава потребе земаља ЕУ чији су рачунари умрежени у јединствен систем?
Контејнери на граничним прелазима Љуба, Влајска и Нештин налазе се у истим условима, каже за „Блиц“ Мрганић. Припадници пограничне полиције МУП и Управе царина зими се греју ложећи дрва у „смедеревцу“, док су им предности тоалета само пусти снови. Своје колеге са хрватске стране могу само да посматрају и завиде им јер струја и вода и у 21. веку нису доступни свакоме.
Прелаз Сот, каже Мрганић, предњачи јер је привремени објекат снабдевен струјом, док је прелаз Сремска Рача такође контејнерског типа, али запослени бар не оскудевају у струји и води. Како каже, грађани на Сави у БиХ улазе скелом и овај прелаз ради само док раде скеле. Такође, привремени објекти немају воду, струју, телефонске линије и тоалет. Он наглашава да се запослени у Управи царине труде колико је могуће да свој посао што боље обављају у таквим условима.
- Иако су ови прелази мање фреквентни, они, осим што служе за пролаз робе, служе и за путнички промет. Сви путници који улазе у Србију тада наилазе на ручну рампу, пар контејнера без расвете и нашу заставу - каже Мрганић.
То свакако није похвална слика за први утисак о једној земљи која је започела преговоре са ЕУ о споразуму о стабилизацији и придруживању. Ипак, гранични прелази према Мађарској, Румунији и Бугарској су у бољем стању.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Иако очекујемо да ће вирус птичијег грипа мимоићи нашу земљу, доза опреза никад није на одмет. Упућени тврде да нема разлога за страх, бар када је месо перади у питању. Свако месо када се испече на температури од најмање 70 степени Целзијуса, може да се употреби. Пошто ловци најчешће долазе у контакт са дивљим птицама, најновијом одлуком, забрањен је лов птица, па се могу ловити само фазани, зечеви, дивље свиње, а патке ће морати бити поштеђене.
Уколико на подручју општине ловци открију било шта сумњиво, а они то први виде, јер су увек на терену, сасвим је сигурно да ће надлежни о томе на време бити обавештени. Ипак, судећи по свему, нема разлога за страх и панику.
У шидској општини је забележено да су још пре годину дана угибала јата врана. Иако о томе нема никаквог званичног саопштења, чини се да болест птица која је довела до те појаве, није опасна за људе, па панике није ни било. Сада, кад се толико говори о птичијем грипу, ником не би било све једно да се то понови. Ипак, мртвих врана сада нема, па сви могу да остану мирни.
Начелник Народне апотеке у шиду Анђелка Трифковић је рекла да се идуће недеље очекује редовна вакцинација становништва од грипа, јер тада треба да стигну вакцине из Београда. што се тиче осталих лекова везаних за грип уопште, сваки становник ове општине може наручити лек „тамифлу”. Једна кутија овог лека има 10 капсула, а цена је 2.500 динара. Капсуле утичу на вирус и не дозвољавају његово размножавање. У још три приватне апотеке у шиду стање је исто.
- Нисмо предузели ништа ново, само уобичајене поступке у очекивању кризне ситуације, а у складу са упутством Ветеринарске инспекције. Ми не очекујемо појаву птичјег грипа, али смо спремни да прихватимо изазов - каже директорка Ветеринарске станице у шиду Јелица Брдар.
- Пустили смо у ловиште 200 одраслих фазана и испланирали да 16. овог месеца отворимо ловну сезону, с намером да између осталог, одстрелимо 900 патака. Тада нам је стигао допис о превентивним мерама везаним за птичји грип и забрани лова на 12 врста птица, у које спадају дивље гуске, патке и шљуке. Ловци на подручју шидске општине ће се тога и придржавати - каже Секретар Ловачког друштва Шид Милан Димитријевић. - Прошле године смо открили да вране летећи, падају мртве на земљу. Обавестили смо сремску телевизију која је то снимила, али никад нисмо сазнали шта је био узрок смрти ових птица. Видећемо шта ће сада бити.
Ускоро предстоји сеоба птица. Осим рода и ласта, на дуги пут у топлије крајеве крећу дивље гуске и патке. Оне се одмарају на потесу „Белес”, који се простире на 10 квадратних километара, а смештен је у атару Републике Хрватске, десет километара од шида. То је подручје Бапске, Мохова, Опатовца, Ловаса и Товарника. Да би стигле тамо, птице морају да прелете терен општине Шид. Иако је лов забрањен, никад се не зна, може неко да одстрели можда и заражену патку, која, опет, ако падне на терен наше земље, може да донесе заразу. Ако се тако нешто деси, одмах ћемо алармирати надлежне.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Након распада бивше Југославије, шидска општина добила је посебан статус пограничне општине, који за сада постоји само на папиру, а у пракси то ништа не значи. О овом граду и општини, стиче се утисак, држава не брине
Када се покрене питање изградње обилазнице око шида и два надвожњака, један у шиду, а други у Кузмину, посао се одгоди за догледно време, без објашњења. Рента за експлоатацију шума, засађених на 22.000 хектара ове општине и давање државног земљишта у закуп, само су капи воде које би се евентуално слиле у општинску касу, а све остало одлази негде другде.
Зна се да локална самоуправа треба да финансира развој општине, а како то да чини када је општина неразвијена.
Шид је и село и град, а цела општина је претежно аграрна. Пољопривреда је основно занимање становништва, док је индустрија, такође базирана на пољопривреди, недовољно развијена и још увек у транзицији, па се на бироу рада налази преко 5.000 незапослених.
Ипак, што се политичке ситуације тиче, шиђани не заостају за осталим деловима наше земље. У шиду има онолико општинских одбора, колико је политичких странака у нашој држави. Да ли политичка различитост странака може да утиче на спорији или бржи развој општине, питали смо суграђане.
Потпредседник СО и председник СПО Живан Илић каже да се у ову општину могу упутити донатори и страни инвеститори да граде индустрију, јер Шид има идеалан географски, културни и саобраћајни положај, који одговара Европи.
- Све странке у шиду требало би да имају своје пројекте и да их предлажу локалној самоуправи, уз финансијску подршку. Ако сви мисле добро овом граду и народу који нас је изабрао, онда ће такво понашање довести до просперитета - каже Илић.
– У Шиду постоји велики број општинских одбора, али од њих нема велике користи - сматра грађевински предузетник Љубо Божић. - Нико не помаже да се смањи велики број незапослених на Бироу рада у шиду. Кроз овај град улазе странци из Европе, а какав утисак стекну о њему, такав ће имати и о целој држави. Држава треба да буде свесна те чињенице и да уложи у развој наше општине.
Новинар Лазар Павковић истиче да је општинско руководство са својим политичким партнерима, укључујући и новоформиране месне управе, урадило онолико колико је било пара. Обновљена је Предшколска установа „Јелица Станивуковић Шиља” у шиду и подручна школа у Батровцима, у вредности од 1,5 милиона динара.
Адаптира се и Основна школа у Моловину, где вредност радова износи око 800.000 динара. Улепшава се центар града, уређују зграде ЈП „Стандард” и месне управе, а решава се и проблем паркинга у шиду. Месна управа Шид поставља фекалну канализацију и решава питање одвода атмосферских вода. У Адашевцима је новоископани бунар, који се спаја са постојећим, како би се обезбедиле довољне количине питке воде.
- Више никог није брига ко је у којој странци и ко је на власти, већ народ води рачуна о томе шта је ко урадио за њега. Странака је у овој општини много, а о народу, изгледа, нико не води рачуна. По мом мишљењу ко заборави народ, не може од њега ништа ни очекивати - каже аутоелектричар из Илинаца Павао Улемек.
Још чланака …
Страна 229 од 231