- Детаљи
- Аутор: Политика
Обновљене су музејска поставка и капела, отворена је продавница сувенира у споменичком делу који је подигнут у знак сећања на 13.000 бораца који су оставили живот у сремској равници.
Спомен-обележје „Сремски фронт“ у Адашевцима дочекаће у новом руху 12. априла ретке преживеле учеснике завршне битке за ослобођење земље 1945. године. Обновљене су музејска поставка и капела, отворена је продавница сувенира у споменичком делу који је подигнут у знак сећања на 13.000 погинулих бораца који су оставили живот у сремској равници.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
У Батровцима крај Шида, у склопу ЛУ „Срем” Шид успешно егзистира ловна секција „Јелен”. Председник ове секције Којо Бјелић позвао је недавно чланове матичног удружења, као и госте из Мачве и Републике Српске на зајднички лов на шакале, а одазвали су се ловци из Градишке, Републике Српске, Беочина, Велике Плане, Кузмина, Љубе, Кукујеваца и Шапца. Дошло их је 70.
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Млади иконописац Горан Симић учио је занат у Грчкој, а кад се вратио у Шид, уз благослов владике сремског Василија поверен му је живопис цркве Светог Николаја у Шиду
Радна површина износила је 1.500 квадрата. У њој је сликана орнаментика и имитација мрамора рађена у барокном стилу, што није било за Горана никакво изненађење, већ прави изазова кога је успешно решио за пуних шест месеци рада.
Владика сремски Василије, у знак признања Горану за стручно изведен посао и велики труд, уручио је високо црквено признање „Грамата”. Задовољни Владика је предложио и старешини манстира у Привиној глави игуману Гаврилу да дозволи Симићу осликавање цркава „Воздвижденија часног крста” на брду, у склопу манастирског комплекса Св. Архангела Михајла и Гаврила, као и на цркви Светог Луке у Београду. Применом нових технологија, Горан Симић обавио је посао на обе цркве. Рађен је и иконостас у византијском стилу и тако је Горан потврдио мишљење Владике сремског да је његов рад квалитетан и надахнут .
Питали смо Горана Симића где је изучио занат иконописца?
- У 21 години отишао сам у Грчку, у околину Солуна. Тамо сам срео госпођу Росо Стефанупулос која је имала своју радионицу икона. Имао сам ту срећу да ме прими и прихвати да радим код ње. У овој радионици су ми помогли да кренем. Тамо сам стицао теоретска и практична искуства, годину дана. Пут је ме даље водио код познатог Грчког иконописца Сотириса Панаилидиса. Он је занат четири године учио од монаха на Светој гори. Његово знање и решавања различитих проблема и загонетки при изади икона за мене је било врло значајно. Само за годину дана рада код њега научио сам изворне идеје са Свете Горе с којима је баратао Сотирис.
Његов рад у Грчкој је врло цењен, радио сам даноноћно само да ништа не пропустим. Фреске и иконе за зидове цркве радили смо у радионици. После тога, специјалном методом смо их лепили на зидове да су се она практично стопиле са зидом и ето, то је новина за наше иконописце, јер су све те иконе много лепше, јасније, детаљније него оне које се раде директно на зиду. После годину дана рада код Сотириса остао сам још једну годину у Грчкој да самостално радим. Потом, када сам напунио 24 године, вратио сам се у моју Србију.
Које су то новине и различитости у раду Грчких и наших иконописаца?
-Реч је о технологији рада - каже Горан. - Када је у питању примена јајчане темпере, то је рад на иконостасту и он остаје традиционално такав и код нас и код Грка. Прва новина о којој ја говорим је осликавање платна у радионици, да би га касније лепили на зид, а слика са емулзијом да постане саставни део зида и да има дуг век трајања. Та новина полако улази у српско фрескописање - прича Горан. Појава плесни и влаге или салитре на зиду није нерешиво. Горан то успешно скида, како би фреске биле дуготрајне.
Постоји ли разлика у ликовима грчких и српских светаца?
- Постоји, али је, у крају у ком сам ја боравио, прихваћен такозвани „солунски стил“. Све то зависи од средне где се налазите у Грчкој. У овом раду постоје и одређене слободе. Иконописац може дати нешто икони, али не сме тај детаљ угрозити канонски захтев. У сваку икону иконописац удахне живот, али строго мора водити рачуна да то не буде његово „ја“, ако то учини његово дело више није икона, тада то постаје слика и она нема везе са иконописањем већ са уметношћу која одлази у сликарство. Све мора бити по правилима и каонским захтевима.
Радите нове и реновирате старе фреске, како решавате оне које се једва виде на зиду?
- Преносим их на платно специјалном методом која је врло дуга и мукотрпна, а када санирам фреску поново је враћам на зид.
У току зимског периода чему посвећујете велику пажњу?
- Радим иконе у радионици у две технике. Интересна је ова у дуборезу. Уз благослов београдске патријаршије ове иконе носим у Београд. У њиховој згради се иконе излажу, а вредност је сразмерна њеном формату. Ове иконе излажем и у галерији „Бели анђео”. Иконе купује цркве и великодостојници - беседи Горан.
Када прође зима има барокних цркава које треба санирати. На пример, у Илинцима црква Светог Илије чији зидови имајму површину од 300 квадратних метара. Горан Симић, иконописац из Шида, имаће пуне руке посла. Он каже да живи у свету икона које прави и све више у њих улаже себе и своје знање, па стиче утисак да се достојанствано приближава богу и види његове жеље и захтеве кроз приписане каноне, византијске али и барокне. Његовим стручним радом задовољни су сви, јер поштује правла свештенства и у оквиру њих беспрекорно производи иконе највећег квалитета.
- Детаљи
- Аутор: Политика
На Фрушкој гори угнездило се село Моловин, некад чувено по добром вину, а за време Краљевине Југославије по ромским тамбурашким оркестрима из породице Фамилић. Усташе су 1942. године 89 чланова Фамилића, уз песму „Циганска је туга преголема” пешке дотерале на железничку станицу у Шид и отпремиле у Јасеновац, одакле се нико није вратио.
Још чланака …
Страна 168 од 231