Јелена Станивуковић Шиља 1921-1944
Јелена Станивуковић – Шиља, рођена је у Шиду 1921. године, као шесто дете мајке Сате и оца Илије, ваљаних и имућних родитеља. Учешће породице Станивуковић у радничком покрету у народној револуцији је немерљив. Станивуковићи су имали велики салаш у Шидском атару, Бановину, које је било сигурно уточиште за илегалце КПЈ.
До рата, Шиља је расла уз браћу - вредно је читала забрањене књиге које су они доносили из Загреба кући и помагала им у револуционарном раду. Завршила је грађанску школу у Шиду, а затим кројачки занат, јер су родитељи сматрали да не треба ићи даље од куће и да је ово знање довољно сутра за њу и њену породицу. По снају Веди, била је велика штета што није наставила школовање, јер је била веома бистра и надарена.
Окупација 1941. године, затекла је сву деци Илије Станивуковића код куће, осим синова Јована и Милана, који су пали под ропство. У тешким данима за породицу Станивуковић, Шиља је спасавала другове, смело одлазила до Шидског затвора и односила храну и пореобуку да бежи ко може.
Због компромитоване куће, још пре рата и активног учешћа од 1941. године као скојевка, Шиља се повукла у илегалност у пролеће 1942. Организује жене, омладину, крстари шидом и општином, по свим селима. Често се пресвлачи у разне народне ношње да завара непријатеља.
Крајем августа 1942., ухапшено је 8.000 људи, од од тога преко 200 Шиђана и сви су побијени у Сремској Митровици. У овом незапамћеном покољу, Шиља је изгубила два брата. У истој несрећној групи, убијен је и сремски сликар, Шумановић Сава.
За Шиљу није било речи не могу. "Све се може, кад се хоће", говорила је. Јелица Станивуковић Шиља је пала за слободу, а о њеној борби, остале су живе легенде. Претпоставља се да је своје илегално име Шиља, узела у спомен на срећу брата Теодора и жене му, Веде.