Миливој Мауковић (1851-1881)
Илустратор, Књижар, Сликар
Потекао је из сиромашне породице, а већ око 1870. радио је у Бечу као трговачки помоћник. У слободно време је бележио скице из илустрованих часописа. Током 1879. и 1880. године, живео је у Новом Саду бавећи се илустрацијама. Годину дана провео је на сликарској академији у Минхену (1880) као Матични стипендиста из Задужбине Јована и Марије Трандафил. Како му је ускраћена стипендија, вратио се у Шид (1881), отворио своју књижару и штампарију и издавао илустровани шаљиви лист "Ђаволан". Успео је да изда само два броја, мада пуна његових илустрација. Убрзо после изласка другог броја Мауковић је умро.
Као сликар, најчешће се огледао у композицији романтичарске поетике, као што су "Дед и унук" и "Бранко и вила". Својој добротворки Марији Трандафил урадио је и поклонио велико платно Јован Крститељ. Сачуван је и његов нацрт за иконостас цркве у Моровићу из 1877. Иако кратког века, за собом је оставио велики број објављених карикатура и цртежа, илустрација и нацрта за заглавља и корице разних публикација у часопису "Жижан" (1876), "Радован" (1876), "Илустрована ратна хроника" (1877), "Завичај" (1877), "Орао" (1878), "Абаказемов шаљиви календар" (1878), "Царић" (1878), "Шаљиви астроном" (1879-1880), Стармали (1879), "Српске илустроване новине" (1881), "Ђаволан" (1881), "Јавор", "Српска зора" и др. У илустрацијама, под критиком његовог пера, нашло се низ мотива и друштвеног, малограђанског живота. Бавио се политичком карикатуром и друштвеном сатиром.
Илустровао је и песме за децу. Највише је сарађивао са Јованом Јовановићем Змајем и илустратор је познатих Змајевих дечијих песма "Материна маза", "Доручак", "Ево нам рода долеће", "Добро јутро сека Пело" и др. Аутор је прве илустрације као силуете у Србији, илустроване за Змајеву песму "Јоја и гуска", објављене у дечјем листу "Радован".