Миливој Мауковић (1851-1881)
Илустратор, Књижар, Сликар

Потекао је из сиромашне породице, а већ око 1870. радио је у Бечу као трговачки помоћник. У слободно време је бележио скице из илустрованих часописа. Током 1879. и 1880. године, живео је у Новом Саду бавећи се илустрацијама. Годину дана провео је на сликарској академији у Минхену (1880) као Матични стипендиста из Задужбине Јована и Марије Трандафил. Како му је ускраћена стипендија, вратио се у Шид (1881), отворио своју књижару и штампарију и издавао илустровани шаљиви лист "Ђаволан". Успео је да изда само два броја, мада пуна његових илустрација. Убрзо после изласка другог броја Мауковић је умро.

Литографија Миливоја Мауковића, Манастир Привина Глава

Као сликар, најчешће се огледао у композицији романтичарске поетике, као што су "Дед и унук" и "Бранко и вила". Својој добротворки Марији Трандафил урадио је и поклонио велико платно Јован Крститељ. Сачуван је и његов нацрт за иконостас цркве у Моровићу из 1877. Иако кратког века, за собом је оставио велики број објављених карикатура и цртежа, илустрација и нацрта за заглавља и корице разних публикација у часопису "Жижан" (1876), "Радован" (1876), "Илустрована ратна хроника" (1877), "Завичај" (1877), "Орао" (1878), "Абаказемов шаљиви календар" (1878), "Царић" (1878), "Шаљиви астроном" (1879-1880), Стармали (1879), "Српске илустроване новине" (1881), "Ђаволан" (1881), "Јавор", "Српска зора" и др. У илустрацијама, под критиком његовог пера, нашло се низ мотива и друштвеног, малограђанског живота. Бавио се политичком карикатуром и друштвеном сатиром.

Илустровао је и песме за децу. Највише је сарађивао са Јованом Јовановићем Змајем и илустратор је познатих Змајевих дечијих песма "Материна маза", "Доручак", "Ево нам рода долеће", "Добро јутро сека Пело" и др. Аутор је прве илустрације као силуете у Србији, илустроване за Змајеву песму "Јоја и гуска", објављене у дечјем листу "Радован".