Криста Ђорђевић (1892 - 1981)

Колекционарка уметничких дела, Мецена, добротворка

Потиче из угледне шидске породице чији је члан био и сликар Сава Шумановић. Њен отац Светислав Шумановић био је доктор правних наука, адвокат и политичар, руководилац Унутрашњег одјела Земаљске владе, подбан и посланик. Школовала се у аустријским интернатима и студирала језике у Бечу. Удала се за др Ђурицу Ђорђевића, цењеног лекара и једног од оснивача и првих професора Медицинског факултета у Београду. Пре него што су се настанили у Београду супругу је, обилазећи многа места у Србији, помагала у пружању помоћи болеснима, унесрећенима у жељи да српском сељаку "бар нечим врати дуг за оно што је поднео у ратовима 1912-1918."

У свом стану у Београду окупљали су водеће ликовне и музичке уметнике, којима су били мецене. Криста Ђорђевић је учествовала у оснивању делатности Друштва пријатеља уметности "Цвијета Зузоровић" и подизању истоименог уметничког павиљона на Малом калемегдану. После супругове смрти посветила се борби за боље услове студирања медицине и раду у Црвеном крсту, који није напустила до краја живота. Преко Иве Лоле Рибара, сина своје пријатељице Тонице, пружила је уточиште руководиоцима КПЈ, међу којима је био и Јосип Броз Тито. По завршетку Другог светског рата радила је у Одељењу за културне везе са иностранством при Министарству за науку и културу. Тада је примљена у КПЈ.

Била је један од оснивача (1960) и први председник Друштва пријатеља Народног музеја. Овом музеју даровала је 1940. слику Саве Шумановића (Бела ваза, 1962) и завештала 1973. четрнаест слика (уља, темпере, акварели) и скулптура, прикупљених поклонима самих аутора (Мила Милуновића, Сретена Стојановића, Пеђе Милосављевића, Марка Челебоновића, Ивана Табаковића, Миће Поповића) и у име мајке Саве Шумановића.

Међу многим признањима добила је и Орден републике са златним венцем.