

- Као последица болести, Бранислави се јавило зујање у глави и она од тада више не чује. Потребни су јој посебни слушни апарати у оба уха који коштају 270.500 динара, а ја од пензије и трошкова за лечење то не могу да платим. А када би јој се вратио слух, лакше би могла да поднесе прикованост за колица - наводи мајка Славица.
Она хронолошки набраја да је њена ћерка 1983. године оболела од јувенилног реуматоидног артритиса (системски, најтежи облик), 1994. је оболела од дијабетеса и сваког дана јој се одређује потребна доза инсулина. Несрећа се ту није зауставила, те је Бранислави 1997. откривен и проблем са радом срца, такозвани АСД, а операција није могућа јер не би могла да издржи тоталну анестезију. Од 2005. је захватила остеопороза. Пре три године је добила хипертензијски шок очију и имала је три ласерске операције.
- Браниславу морам да храним и негујем и непрекидно бдим уз њу. Било би нам лакше када би макар чула и могла са мном и са другима да комуницира. Свакодневно плаћамо разне лекове, а локална самоуправа нам већ неколико година помаже и за ову намену уплаћује 8.000 динара. Поред свих недаћа, Бранислава је успела „он лајн“ да заврши општи менаџмент и била је стипендиста „Бизнис академије“ из Земуна - прича мајка Славица.
ЉУДИ добре воље, који желе да помогну како би Бранислава добила потребне слушне апарате, могу своје прилоге да уплате на рачун број: 3208699693 код Ерсте банке - Нови Сад, Филијала Шид, на име Браниславе Петровић.
Од како је најављено доношење закона о приватизацији свих медијских кућа чији су оснивач локалне самоуправе и држава, у Радио Шиду су истицали одређене специфичности због којих би продаја ове куће била нерационална и неприхватљива за Општину, грађане и наравно, запослене.

Радио Шид се финансира средствима локалне самоуправе, имовина коју користи је власништво Општине, опрема је купована из општинског буџета, а програм се емитује на три језика – српском, словачком и русинском. У скупштинској расправи посебно је указано на проблем који би приватизацијом Радија могао настати код информисања националних мањина.
Одборници су исказали противљење приватизацији Радио Шида и затражили да се нађе правна солуција на добробит свих грађана Шида и околине, који се информишу путем овог медија. Закључено је да се од Покрајине, Републике и Агренције за приватизацију тражи измена прописа, утолико што би се из обавезне приватизације изузели медији који емитују програм намењен националним мањинама.
- Добили смо службене дописе од организација националних мањина које траже да се супротставимо приватизацији, јер нови власник неће имати обавезу да емитује програм на језицима мањина – рекао је председник општине Никола Васић. - Нико не мисли да је законски предлог лош, већ сматрамо да у вишенационалним срединама треба оставити радио станице да раде на досадашњи начин.
Директор Радио Шида Никола Видић указао је да ова кућа има велику имовину и солидне капацитете, кабловску телевизију која доноси доста новца, те да Општина не би требало да се одрекне свог власништва. Приватизацијом се отвара и питање статуса 22 запослена у Радио Шиду, подсетио је Видић.

Овај препознатљив сувомеснати деликатес већ је имао заштићено географско порекло, регистровано од стране индустрије меса „Шид“ 1992. године, али је оно било прилагођено само индустријској производњи.
- Посебно смо се ангажовали на смањењу процедуре и технолошких услова за производњу. Министарство пољопривреде, према тренутним прописима, не препознаје малог произвођача и захтева од њега услове као што има индустријска производња. Према информацијама које смо добили из ресорног министарства, уредба о малим произвођачима ће бити предмет разматрања у наредном периоду и надамо се поједностављивању услова производње - каже за наш лист потпредседник Удружења Марко Цвијановић.
Удружење призвођача „Сремски кулен“ је основано у априлу 2012. године у Сремској Митровици. Чланови су постигли неопходно јединство и усагласили рецептуру, тако да су лане предали елаборат надлежном министарству. Тамо је, сазнајемо, прихваћен са препоруком да се одобри право коришћења бренда, а сва докуменација је предата Заводу за интелектуалну својину, где је у току даља процедура.
- На Скупштини Удружења крајем децембра чланство је обавештено о активностима које су урађене око брендирања, регистрације, опремања простора и плановима за наредну годину. Захвалили бисмо се свим институцијама које су подржале наш рад, како кроз техничко оперативне послове, тако и кроз донације - истиче потпредседник Цвијановић.
Како су показала истраживања, потражња на тржишту за сремским куленом постоји, а Удружењу се надају да ће успети да адекватно одговоре својом понудом. После добијања решења за право коришћења следи сертификација производње са једном од девет овлашћених кућа. Када се све то уради добија се маркица од Завода за интелектуалну својину која се ставља на производ. Маркица је гарант да је сремски кулен заштићеног географског порекла и да је направљен по елаборату у складу са свим здравственим, санитарним и безбедносним стандардима.
Председник општине Шид Никола Васић и Општинско веће у складу са социјалним програмом помогли су са 85.000 динара двадесетједногодишег Карла и осамнаестогодишњу Ивану Мишкалцин, да преведу власништво над очевом кућом на Карла, да плате дугове за струју, уведу воду, како би могли да брину о свом тек рођеном сину.
- Већи део свог живота провео сам у дому за незбринуту децу, као и моја супруга. Мајка је Украјинка, отац Шиђанин. Била је тешко болесна, отишла је у Украјину са мном и тамо је умрла. После њене смрти отац ме је из Украјине довео у Шид. Када није могао да ме издржава ја сам завршио у хранитељској породици, а из ње у сомборском дому где сам завршио и занат. Прошле године ми је умро отац, решио сам да дођем кући у Шид у улицу Васе Стајића бр. 9. Те године сам стекао пунолетство и нисам имао куд. У међувремену „Електровојводина” ми је отсекла струју на кући, јер нису били измирени рачуни. – прича Мишкалцин.
Данас са супругом и дететом живи од социјалне помоћи, јер нема посао. Представник локалне самуправе и члан Општинског већа Дејан Лугарушић да су руководиоци ЈКП „Водовод” показали разумевање за ову ситуацију, отписали дугове и прикључили воду за породицу Мишкалцин. Помогли су и у шидском катастру да се што брже реши питање преноса власништва над кућом на Карла, али у шидској „Електровојводини” Мишкалцини и представници општине, нису наишли на разумевање.
- „Електровојводина” не признаје, нити има неки социјални програм који би заштитио сиромахе. Као да су без срца, без осећаја, крути, нису хтели са мном ни да разговарају, већ траже да се дуг плати да би струја била укључена – каже члан Општинског већа Дејан Лугарушић. - Тај дуг је некад износио 2.000 динара, а они су тужили мртвог човека, Карловог оца и направили судске трошкове. Када се томе додају разноразне таксе укупан дуг за струју износи 20.000 динара. И то није крај муке. Да би Карлу прикључили струју мора платити 60.000 динара по неком новом пропису.
Вујадин Васић, представник локалне самоуправе и члан Општинског већа сматра да је пример породице Мишкулцин јединствен.
- Покрили смо трошкове које тражи „Електровојводина” и донели смо пакет за бебу. Покренућемо и акцију да их снабдемо одећом, зато позивамо све људе добре воље да овим младим људима помогну како ко може, јер они то заслужују. Настојаћемо и да Карлу пронађемо посао – рекао је Васић.
И након измиреног рачуна представницима Општине речено је да ће Карло добити струју за месец и по дана - а зашто не може одмах? Одговор је гласио да морају доћи људи из Сомбора да би направили прикључак.
- То би значило и додатне трошкове. Судећи по свему, Електродистрибуција у Шиду и тако и у Сремској Митровици нема мере, ни обзира. Ми знамо да се овај случај могао решити и на други начин, али изгледа да они који туже људе који више нису живи, могу свашта, а њима у не може нико ништа – огорчен је Дејан Лугарушић.
Страна 79 од 231