- Детаљи
- Аутор: Вечерње новости
Деветочлана породица Симановић, из Привине Главе код Шида, живи у кући без струје и воде и бори се са болестима. Живе од плате оца Драгутина од 20.000 динара и зараде у надници. Најстарије ћерке имају епилепсију
Деветочлана породица Симановић, из Привине Главе код Шида, живи у нехигијенским условима, без воде, струје и у немаштини. Седморо деце из ове породице: Драгана (18), Јелена (17), Данијела (16), Милош (14), Тамара (13), Марина (11) и Лидија (6) спавају у једној соби, на два кревета.
Водом се снабдевају са извора удаљеног око сто метара, јер је бунар у дворишту загађен. Струју у кући имају, али им је искључена због дуга од 14.000 динара. Породица каже да би била захвална кад би им неко помогао у снабдевању лековима, нарочито деци, јер су им преко потребни.
Глава куће Драгутин Симановић запослен је у ЈКП "Стандард" на одвожењу смећа, али његова плата од 20.000 динара није довољна да обезбеди оно што је потребно за ову вишечлану породицу. Кућном буџету, колико год може, привременим пословима доприноси и његова супруга Сања Јурек, а са мајком у надницу готово свакодневно иду и две најстарије ћерке, Драгана и Јелена. Откако се Драгутин запослио, више немају право на дечји додатак ни на социјалну помоћ, па месечна примања нису довољна како би подмирили свакодневне потребе.
Да једна невоља никада не иде сама, потврђује и чињеница да ову породицу ни здравље не служи баш најбоље. Сања је недавно оперисала гласне жице, а две старије ћерке имају епилепсију.
- Син Милош рођен је са кривом ногом коју је оперисао одмах по рођењу, а након тога су му установили да има урођено слепило. Треба да носи наочаре, али немамо пара да их купимо. Оне коштају око 12.000, а то је више од пола плате мог супруга - са тугом прича Сања, додајући да Милош има још и шум срца и говорну ману.
Његова млађа сестра Тамара завршила је седми разред ОШ "Сремски фронт" у Шиду и каже да никоме из разреда никада не прича о томе у каквим условима живе. То зна само њена најбоља другарица Бранкица и нико више, јер се плаши да би јој се другари ругали. Исти страх због којег крије где и како живи има и њена старија сестра Јелена, која би волела више од свега да има купатило.
Драгана је најстарија, ускоро ће напунити 18 година. Напустила је средњу школу, јер са мајком мора да иде у надницу, како би прехранили породицу. Ништа јој није тешко - бере брескве, сади и окопава баште... јер другог избора нема.
- Кућу у којој сада живимо, то нам је купио Црвени крст, а ми треба месечно да отплаћујемо по 25 евра, међутим, нисмо то у стању, тако да не знам ни шта ће бити у будућности и да ли ћемо можда изгубити кров над главом. Тога се највише плашим - говори Сања, мајка седморо деце из Привине Главе.
Ипак, каже да је оптимиста, да се и поред свега нада некој бољој будућности и да се не предаје. У тренуцима када клоне духом највећу подршку јој дају управо њена деца, која је увек храбре и подстичу да се и даље бори.
ПОМОЋ ПРЕКО ЦРВЕНОГ КРСТА
Уколико би неко желео да помогне овој деци, а њима би свака помоћ добродошла, може то да учини преко Црвеног крста у Шиду. Добро би им дошла храна, гардероба, лекови...
С. КОСТИЋ
- Детаљи
- Аутор: Вечерње новости
ЈКП "Стандард" судским путем покушава да наплати услуге сахрањивања од једног броја суграђана, који су се оглушили да плате трошкове
По речима Виолете Цолнер, руководиоца РЈ "Гробље" није прецизирала о којем броју тужби се ради, али наводи има доста случајева да грађани нису искористили могућност плаћања на рате или било ког договора, па су тужбе биле неминовне.
- Ова потраживања, која очекујемо да наплатимо преко извршитеља, неће застарети, јер је рок 10 година, колико и траје закуп гробних места - упозорава Цолнерова.
У Шиду је завршено ограђивање једног дела новог гробља, чија је укупна површина око четири хектара.
По речима Виолете Цолнер, гробље ће бити комплетно ограђено у више фаза. Предстоји изградња пешачких стаза на простору гробних парцела 1 и 2, чиме ће бити испуњени сви услови за нове сахране у наредних 15 година.
Влада Ђитко
- Детаљи
- Аутор: Дневник
У индустријској зони Шида, на подручју катастарске општине Адашевци, нису имали среће с инвеститорима. Пре десетак година није било тешко по багателној цени купити земљиште за отварање погона.
Сваки потенцијални инвеститор дочекиван је овде раширених руку, у нади да ће покренути неку производњу и запослити становнике из овог и других места шидске општине.
Још пре 2000. године прва се појавила „Гиалт Хуисман”, холандска компанија за прераду дрвета и трговину, чији је заступник био Перица Мијатовић из Шида. Њихов први долазак је био 24. децембра 1998. године. Тад су сачинили купопродајни уговор и отишли, да би се вратили 18. маја 2004. године и приложили анекс претходном уговору на основу кога су за три хектара 53 ара 11 квадратних метара уплатили динарску противредност 37.000 тадашњих немачких марака и на то 100.000 динара додатних трошкова.
- Од тада до данас прошло је 11 година, а поменута фирма није покренула посао. Да ли је у реду да се три хектара земљишта у индустријској зони издају у закуп пољопривредницима, за 200 евра годишње по јутру? – пита председник Савета Месне заједнице Адашевци Илија Мирковић.
После њега дошао је и други инвеститор, Урош Шумер из Словеније. Он је купио две парцеле у индустријској зони смештеној на крају Адашеваца са леве стране поред магистраланог пута који од Шида излази на ауто-пут. На првој Шумеровој парцели било је игралиште сеоског клуба ФК „Граничар” са свим пратећим објектима укључујући и трибине.
- Укупна површина игралишта и те парцеле износила је пет хектара, 27 ари и 0,7 метара. Шумер је за то све платио 66.000 евра са правом коришћења 99 година. Клуб „Граничар” остао је без игралишта и једним анексом уговора „Шумер” ДОО се обавезао да ће финансирати изградњу новог игралишта на Тополику, простору у близини сеоске православне цркве. Тад се Шумер двоумио и одустао је од тога, да би се новим анексом уговора од 19. маја 2007. године обавезао да ће бити спонзор ФК „Граничар” Адашевци – прича Мирковић. Главна обавеза била је да „Шумер” запосли у погону до 100 радника, а запослио је 20. ФК „Граничар” добио је ново игралиште, али не од Шумера већ од средстава Општине Шид, Месне заједнице и Покрајине.
- Шумер је саградио своје објекте на купљеном земљишту, а од свлачионице ФК „Граничар” са свим пратећим просторијама, направио је управну зграду. Око фирме су ограде и капије, а инвеститор је за нас потпуно недоступан, нити имамо икаквог увида у то шта се у погону производи – истиче Мирковић.
У тајновитост ове фирме уверио се и новинар „Дневника”, који није успео да уђе, али је добио обећање да ће уследити писмени одговор на његова питања. Међутим, до договореног рока од пет дана, одговор није стигао.
- Такви инвеститору нису корисни ни селу, ни општини, ни народу. Запосели су земљиште, обавезе не измирују, а нама не преостаје друго него да обавестимо општинску правну службу о овим случајевима – закључује Илија Мирковић.
Д. Савичин
- Детаљи
- Аутор: Дневник
Када је пре скоро једне деценије обустављен саобраћај на прузи Шид-Бијељина, разочарало се становништво с обе стране границе, међусобно повезано свим могућим везама и потребама. „Дневник” је тему ревитализације железничког саобраћаја на овом правцу, актуелизовао у више наврата. Претпрошле године забележен је покушај председника општине Шид Николе Васића и првог човека Бијељине Миће Мићића, да се отворе разговори о могућностима да се пруга ревитализује, али у том тренутку није било ни новца ни других услова да се уђе у такав пројекат. Недавно, приликом новог сусрета представника две локалне самоуправе, овај пут у Бијељини, тема је отворена у разговору са извршним директором „Железница Србије” Миланом Кецманом.
На састанку је закључено да постоје економски показатељи који иду у прилог оправданости ревитализације пруге. Констатовано је да за ревитализацију пруге Шид - Бијељина постоји неопходна политичка воља и економска оправданост за путнички и теретни саобраћај две државе. Република Српска имала би отворен пут преко „Железница Србије” на друга тржишта, а Република Србија би повољније пласирала своје производе не само у Републику Српску већ у целу Босну и Херцеговину.
- Споразум о ревитализацији пруге није потписан, јер локалне самоуправе нису надлежне за то. Споразум ће потписати представници Дирекције за имовину и „Железница Србије”. Очекујем да ће до ревитализације пруге доћи врло брзо, јер нема препрека да се тај споразум потпише. За шидску општину то значи да ће почети да користи своју позицију на Коридору 10. Ту нам је индустријска зона, имамо и индустријске колосеке за потребе фирми које би ту радиле – рекао је за „Дневник” председник општине Шид Никола Васић.
У оквиру овог пројекта, по речима председника општине Бијељина Миће Мићића, у Бјељини ће се измештати железничка станица, док је у Шиду предвиђено уређење инфраструктуре на Коридору 10 у катастарској општини Адашевци.
Од 1948. године овде је саобраћао „ћира” којим су до ђаци и студенти свакодневно путовали на наставу, док су пољопривредници из околних села своје производе носили на пијаце у Шид и Бијељину. У међувремену сви су се моторизовали, а друмски гранични прелази су закрчени возилима и камионима. У разговорима о ревитализацији пруге управо се највише истиче потреба за теретним саобраћајем, превозом робе железницом. Од тога би привреда с обе стране границе имала вишеструке користи.
Добро позициониране на битним саобраћајним правцима, сремске општине доживљавају процват – Сремска Митровица, Рума, Пећинци, дочекују нове инвеститоре, подижу се погони и складишта, отварају нова радна места. Шид, упркос одличној позицији и залагању локалне самоуправе, још увек не успева у томе, међутим, рачуна се да би обновом пруге, уз близину главног друмског правца, и то могло да се промени.
Д. Савичин
Још чланака …
Страна 51 од 231