
Поводом обележавања 70. годишњице победе над фашизмом у селу Стара Бингула је одржана свечаност на којој су присуствовали и амбасадор Руске федерације Александар Чепурин и амбасадор Белорусије Владимир Чушев.

У присуству бројних мештана Старе Бингуле,Дивоша, Чалме,Лаћарка, и околиних места као и представника општина Сремска Митровица и Шид и представника борачких организација, амабасадор Русије у нашој земљи Александар Чепурин и остале делегације су положили венце и цвеће на обновљени споменик хероју Совјетског савеза МИХАИЛУ ЗАХАРОВИЧУ ГАЛАНОВУ који је погинуо у реону села Стара Бингула 1944. године у време ратних операција на Сремском фронту.
''И председник Србије Томислав Николић ће заједно са припадницима Војске Србије бити учесник те прославе и то је још један у низу доказа нераскидиве везе народа Русије и Србије која је посебно исказана у величанственој победи над највећим злом у историји људске цивилизације'' истакао је између осталог руски амбасасдор у нашој земљи Александар Чепурин.
Након тога ученици и наставници ОШ ''Трива Витасовић Лебарник'' у Лаћарку извели су пригодан културно уметнички програм. Организатор ове манифестације било је Друштво српско-руског пријатељства из Лаћарка и месна заједница Лаћарак.

Државну церемонију обележавања предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, најавило је то министарство. Након полагања венаца и одавања почасти, на церемонији ће уз Вулина говорити и амбасадор Русије Александар Чепурин, в.д. председника СУБНОР-а Душан Чукић и учесник у пробоју Сремског фронта пуковник Зденко Дупланчић.
Поред представника владе и Војске Србије, церемонији ће присуствовати учесници те велике битке, дипломатских представника земаља учесница у борбама на Сремском фронту и удружења грађана која негују традиције ослободилачких ратова.
Са обе стране учествовало је око 250.000 војника, а уз јединице Југословенске армије бориле су се и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и Бригада "Италија".
Соћани се тренутно са водом за пиће снабдевају из цистерне која је допремљена из Руме и мештанима је доступна свакодневно од раних јутарњих до вечерњих сати. Црвени крст Шид такође је помогао мештанима и у три наврата допремио флаширану воду, која је подељена становништву.

Према речима првог човека села Милисава Аришића, проблем са водоводом у том насељеном месту присутан је годинама, јер је Сот једно од пет места у шидској општини које још увек нема водовод тако да се становништво са пијаћом водом до сада снабдевало са изворишта, односно са четири бунара у селу.
- Нажалост резултати Завода за јавно здравље из Сремске Митровице су поражавајући, јер се у решењу наводи да су у води присутне фекалне бактерије, као и многе друге. По решењу које сам добио, вода нити је за пиће нити је за купање, јер је веома загађена. По доласку санитарне инспекторке, на свим бунарима постављене су ознаке да вода није за пиће и у селу се тренутно налази цистерна, одакле се мештани снабдевају водом. Међутим то није трајно решење. Један бунар ће се покушати оспособити, али и то је само привремено јер нама је преко потребан водовод који би нам свима пуно значио. Свесни смо да је новца све мање, али се надам да ће се пронаћи могућност да се дође до неких средстава како би коначно добили воду - каже Милисав Аришић.
Поводом новонасталог проблема у Соту, обратили смо се локалној самоуправи да би сазнали да ли ће се ускоро предузети одређене мере, како би Соћани пили бактериолошки исправну воду. Како нам је том приликом изјавио председник Општине Шид Никола Васић, водоснабдевање није проблем само у Соту, него и у Љуби, Моловину, Привиној Глави и Бикић Долу, где такође не постоји водоводна мрежа. У Соту постоје четири бунара, а још већи проблем ствара то што нема ни канализације, тако да се већи део те масе слива и повећава ниво подземних вода услед чега је и дошло до загађења.
- Ми смо пробали да санирамо постојеће бунаре у селу али је то било немогуће. На једном бунару ћемо покушати урадити „бајпас“ и пробати решити проблем, али то није дугорочно решење. Ти јавни бунари нису у надлежности ЈКП „Водовод“, али је наша обавеза као Општине да решимо тај проблем. Буџетом за 2014. али и 2015. годину, предвидели смо извесна средства за изградњу водовода у Соту. Међутим општина Шид нема довољно средстава за комплетну реализацију, јер изградња комплетног пројекта водовода износи око 40 милиона динара. Надам се да ћемо уз помоћ покрајинског секретаријата, али и републичког министарства успети да реализујемо тај пројекат. Оно што је извесно и што смо урадили јесте то, да смо по јавној набавци изабрали извођача радова и 14. априла почећемо са бушењем новог бунара у Соту који ће бити алтернативно решење за мештане, док се не изгради водовод - рекао је Никола Васић, наводећи да је проблем водоснабдевања како у Соту тако и у фрушкогорским селима присутан већ годинама и да ће се садашња власт потрудити да се проблеми са водом у тим местима што пре реше.
Реч је о оквирном документу којим ових пет локалниих самоуправа изражавају вољу да сарађују у сектору одрживог развоја и дефинисању заједничких стратешких основа и приоритета, те да наступају скупа према донаторима и европским фондовима ради привлачења пара неопходних за реализацију зацртаних планова и циљева развитка.

Овим је озваничена иницијатива за формирање Локалне акционе групе фрушкогорско-дунавског региона, од које се очекује да буде носилац регионалног развоја, при чему ће свака општина бити равноправна чланица. Иницијатива за формирање ЛАГ, као вида удруживања јавног, приватног и цивилног сектора потекла је у Сремским Карловцима пре две године да би временом са сазревањем идеје и потребе за сарадњом општина на Фрушкој гори, овај предлог прихватили Ириг, Бачка Паланка, Шид и Беочин. Стављањем потписа на протокол о међуопштинској сарадњи отпочела је јуче у Врднику дводневна ЛЕАДЕР 1 конференција Фрушкогорско-дунавског региона, која представља наставак процеса формирања ЛАГ-а Фрушкогорско дунавског региона. Тај процес формирања ЛАГ-а формално је започет прошле године и настављен кроз пет такозваних Инфо дана у прва два месеца ове године, на којима је учествовало 148 људи из тих општина.
Уме домаћина учеснике је поздравио председник општине Ириг Стеван Казимировић истичући потребу за сарадњом локалних самоуправа на Фрушкој гори , која је заједнички именитељ сваке од њих. Присутнима су се обратили и представници осталих општина, који су истакли потребу дефинисања стратегије развоја и заједничког наступа према европским фондовима.
Конференција представља наредни корак у шестомесечном процесу оснивања ЛАГ-а у складу са ЕУ Лидер програмом, који је ЕУ креирала управо за рурални развој. На њој учествује 60 преставника јавног, приватног и цивилног сектора из Сремских Карловаца, Беочина, Бачке Паланке, Ирига и Шида који у дводневној дискусији треба да изнесу своје ставове о томе шта уочавају као проблем, а како виде развој региона.
Првог дана конференције гости су били представници ЛАГ Барања, најближе Локалне акционе групе ЛАГ-у Фрушкогорско-дунавског региона који су говорили о својим искуствима, о томе како су они развијали своју групу, и какава је улога ЛАГ-а данас у развоју Барање. Јуче су се учесницима конференције обратили и представници Министарства пољопривреде из сектора руралног развоја говорећи о националном и програму подршке руралном развоју , који је одобрила Европска унија Србији, пошто су то извори финансирања руралног развоја, а један од задатака ЛАГ-а јесте управо обезбеђивање новца из тих фондова у складу са пропозицијама које они диктирају.
Текст и фото: З. Милосављевић
Страна 54 од 231