
Одборници Скупштине општине Шид дали су сагласност да се угаси Јавно предузеће Спортски центар у Шиду. Наиме, по налазу државног ревизора Спортски центар, основан 2001. године као јавно предузеће, више не може функционисати у том статусу. Да би остао у надлежности Општине, Спортски центар се мора пререгистровати у статус јавне установе, а претходно се мора угасити, односно ликвидирати као предузеће.

- Са радницима Спортског центра смо разговарали о овом поступку и наишли на разумевање, баш због тога што нам је такав процес наложила Државна ревизорска комисија. То не значи да ћемо дати ово предузеће у приватизацију, него оно треба да се пререгиструје – рекао је за „Дневник” председник општине Никола Васић. - Спортско друштво „Партизан” ће преузети спортску халу. Ово друштво ради на сличан начин као и спортска хала и отворено је за децу школског узраста, па ће тако практично проширити своју делатност.
- Молбе за приватизацију Радио Шида разматраћемо кроз акт о процени фер вредности имовине, обавеза Радио Шида, његовог капитала као јавног предузећа за радио дифузну, новинску и издавачку делатност и донети решење о давању сагласности за продају Радио Шида. Ми одређујемо и модел приватизације јавног предузећа за радио дифузну и новинску издавачку делатност – појашњава Никола Васић. – Радио Шид је понуђен за 1,9 милиона динара. Ово предузеће има месечни прилив од три милиона динара кроз услуге кабловског дистрибутера, што је годишње 36 милиона динара. То практично значи да је наша медијска кућа понуђена по ниској цени, али ми не знамо колико ће учесници понудити.
Д. Савичин
Локална самоуправа Шида суочава се са статусним проблемима неких својих установа. Наиме, спортска хала законски не може бити предузеће већ установа, па се, по речима председника општине Николе Васића, прво мора покренути поступак ликвидације, да би се припојила спортској установи „Партизан” и тако остала под окриљем Општине. Сличан случај и са Туристичком организацијом Шида. У кратком року мора се решити и питање вишка запослених у овим установама. Посебна прича је приватизација Радио Шида у оквиру којег је и кабловска телевизија.
- До 1. јула мора се приватизовати та медијска кућа, а одређена јој је цена од 1,9 милиона динара. Међутим, Радио Шид поседује комплетну мрежу кабловске телевизије, за коју шидски потрошачи месечно плаћају преко хиљаду динара по прикључку, што доноси три милиона динара сваког месеца. Тако за само један месец доноси приход већи од цене по којој се нуди ова медијска кућа – указује на нелогичност ове приватизације Никола Васић.
Д. Савичин
Празник Месне заједнице Шид је 22. мај. - Свети Никола, а признање Месне заједнице Шид је "Светоникољско признање", које се додељује установама, предузећима, удружењима и појединцима који су својим дугогодишњим радом дали изузетан допринос развоју града или појединих области друштвеног живота у граду.
Савет месне заједнице Шид разматрајући приспеле предлоге, а руководећи се укупним доприносом и заслугама које су предложени остварили у свом раду, донео је одлуку о додели овогодишњих добитника овог значајног признања.

Њихов рад није ограничен само на школу , него учествују и на многим манифестацијама и конкурсима окружног и републичког нивоа, где такође постижу запажене резултате.Својим тимским радом постигли су пласман у финале Републичког фестивала "Ризница талената" у Нишу. За фестивал је пристигло више од 3000 радова из целе Србије, а школа је квалитетом својих радова заслужила улазак међу седам најбољих и представиће се на финалном такмичењу 23. и 24.маја у Нишу.
Ове године као и претходних година у којима је било значајних резултата било је и запажених појединачних успеха , навешћемо само највеће; Радослава Ђорђевић-Републичка књижевна олимпијада, Матић Снежана и Наташа Миљановић-Окружна смотра драмског стваралаштва и Змајеве дечије игре,Сања Продановић - Републичка ликовна колонија у Тршићу.
Из свега горе наведеног, за постигнуте успехе и резултате, Савет месне заједнице оправдано је донео одлуку као у диспозитиву.
- Људи су јако разочарани. Њима је драго што ће добити бољу мрежу али имају проблем што су толико дуго без електричне енергије. Готово читав дан немамо струје а народ има малу децу, стоку, њиве на којима би требало радити. Да нема струје од 7 па до 14, 15 часова то је у реду, ми бисмо разумели, али нам је дуго да је нема до 19 часова. Често се дешава да не укључе у 19 него то буде и чак дуже. Електровојводина је најавила кад почињу радови али нико није причао са Месном заједницом и мештанима, колико времена ће бити без струје. То је узео приватник да одради и самим тим гледа свој интерес - каже Марко Крамар, председник Месне заједнице Бингула.

- На њивама није било ништа у марту или фебруару месецу. Сад кад је жито велико, сад га газе а нама причају да је све рађено у циљу мање штете. Газе нам репу, кукуруз, а док није било посејано нису ништа радили. Кажу да је неко други крив а испаштамо ми. Пошто су радили и целу зиму, искључивали су нас и у јануару, по осам или девет сати. Ово је село, није град да можеш негде изаћи. Цео дан смо у кући. Нека се они организују мало боље. Више их не ради него што ради. Нама је доста шест или седам сати искључења у току дана. Ово је претерано да по 11 сати немамо струју. Већ смо ми овог пролећа били месец дана без струје из истих разлога. Могли би да дођу и дају људима објашњење - изјавио је први човек овог села.
- Ово је временски превише. Малој деци треба млеко, које ускисне у фрижидеру као и остала храна, све се поквари и можемо бацити. Немам шпорет на плин или дрва, тако да зависимо од њих - прича Госпојинка Тешић. Исто мишљење дели и Ђорђе Миланковић који тврди да не зна ко је одговоран за то, али је незадовољан. Каже да су требали да нађу алтернативу и да је много велики распон од кад остају без електричне енергије.
- Људима се кваре фрижидери, замрзивачи. Њих то не интересује. Имам малу децу и ништа не можемо урадити. Ни да подгрејемо ни да скувамо. Ово је средњи век. Безобразлук. Кад пада киша, они не раде, седе по камионима а струју искључују. Раде само шездесет бандера и никако да заврше. Одговорне баш брига. Обавештење до кад ће радови трајати су залепили на продавницу, па ко види - видео је - рекао је за М НОВИНЕ мештанин овог села, Бојан Кања.
Овако изгледа живот мештана села Бингула. Без струје али и без икаквог обавештења и без могућности да се коме жале на овакво стање. Стрпљења више немају. Ако сте се икада питали како је изгледао живот пре него што смо имали електричну енергију и да ли је могуће да још неко без ње живи у 21. веку, одговор можете потражити у Бингули.
Сања Станетић
Страна 53 од 231