Детаљи

Аутор: М новине

М новине

07 Март 2015

ШТА ЈЕ ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ШИД НИКОЛА ВАСИЋ РЕКАО У ЕМИСИЈИ РАДИО ШИДА

Како је приликом гостовања у емисији Радио Шида „Ви питате, председник одговара“ која је емитована у петак 27. фебруара председник Општине Шид Никола Васић рекао, ових дана био је мета жестоких напада Регионалне Сремске телевизије како је истакао, ничим крив, ничим заслужан да буде изложен тим нападима:
– Прошле суботе ја сам добио информацију да ћу сваког дана у наставцима бити на Сремској телевизији у најгорем контексту, где ћу кроз анкете појединаца бити етикетиран као лопов, као и да сам упропастио ову општину заједно са актуелном влашћу.

Ја ћу бити отворен и конкретан и после предстојеће седнице Општинског већа заједно ћу са општинским јавним правобраниоцем на конференцији за новинаре дати информацију за јавност, а против главног и одговорног уредника и новинара Сремске телевизије поднећу тужбу због напада, притисака и клевета, па чак ћу тражити и од Радиодифузне агенције да због злоупотребе и неоснованих оптужби поднесе одређене казнене мерe.

Први прилог који је био емитован на Сремској телевизији тицао се индустријске зоне и речено је да смо ми једина општина која нема инвеститоре из разлога што наша општина има лошу власт. Следећи прилог је емитован 24. фебруара и као такав нема никаквог основа. Ради се о емитовању прилога о згради у Ердевику која је пала, где се такође говорило да смо ми кривци јер не водимо рачуна о томе. Мада власништво те зграде није наше.

Кључна ствар је била у трећем прилогу, где се желело рећи како ми не мислимо о сиротињи, а дајемо могућност богаташима да граде. А ево о чему се ради. Октобра 2013. године, Месна заједница Кукујевци добила је писмо о намерама Братислава Богатића, власника Агропапука, о изградњи три до четири рибњака са пратећом инфраструктуром. Ради се о парцелама које су власништво Републике Србије, а корисник је Месна заједница. Те парцеле нису биле обухваћене годишњим програмом уређења и коришћења пољопривредног земљишта које ми издајемо у закуп . Савет МЗ Кукујевци је на својој седници од 17. октобра, а затим и 6. новембра, донео одлуку да се предметно земљиште уступи потенцијалном инвеститору ради изградње рибњака.

Савет МЗ Кукујевци тражио је од Општинског већа само неко мишљење где смо ми јасно и прецизно у том закључку прихватили ту иницијативу само са једним аспектом, да се инвеститору уступи то земљиште. Дакле, уговор о закупу склопљен је од стране Месне заједнице и ДОО Агропапук Кукујевци, дана 11. априла 2014. године. Уговор је и оверен у Општинском суду у Шиду а потом је поднет и захтев за укњижбу уговора за катастар непокретности овде у Шиду.

Катастар за непокретности обратио се Управи за пољопривредно земљиште која је доставила свој одговор 20. маја 2014. године, у којем се наводи да се управа противи упису забележбе дугорочног закупа, јер месна заједница Кукујевци није овлашћена да закључује било какве врсте правних послова. Ти уговори представљају располагање државном имовином којом не може да располаже Месна заједница, него само Влада Републике Србије. Дакле, не постоји одговорност Општине Шид за склапање предметног уговора апсолутно, јер Општина није власник нити корисник спорних непокретности, а Општинско веће је дало само начелну сагласност о намери да се на тој парцели направи тај рибњак, уз пратећу документацију.

И 24. и 25. фебруара на Сремској телевизији се емитовао програм о тим рибњацима. Ево зашто се све то дешава, искрено ћу вам рећи. Ја сам прошле године пред усвајање општинског буџета за 2015. годину имао веома велики притисак од мојих коалиционих партнера, када се одређивао износ средстава за медије.

Сремска телевизија и њен власник инсистирали су да добију неких 10 до 15 милиона динара на годишњем нивоу, што је било сасвим неприхватљиво. Када сам ја добио ултиматум да се неће усвојити буџет и када сам се консултовао са мојим колегама који су на вишим нивоима власти, који су рекли „сада не може ни толико“, тада су се сви повукли.

У односу на прошлу годину измењен је систем конкурисања за медије. Електронским медијима је одређено два милиона динара, тако да је та медијска кућа због износа тих средстава кренула у телевизијске нападе на мене. Исти тај човек заједно са бившим начелником СУП-а, у октобру месецу прошле године је тражио моју оставку и да се направи нова коалиција. Два човека су креатори тих прича, злоупотребе медија чији власник креће у напад на мене лично и на моју странку. То је мука оних који би желели да управљају туђим средствима, а ја да одговарам. Зар они мисле да сам ја луд и блесав?

Одговорно тврдим да је све овако како сам рекао – изјавио је председник Општине Шид Никола Васић у емисији Радио Шида, под називом „Ви питате, председник одговара“.

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

06 Март 2015

За месец дана биће обележено седам деценија од пробоја Сремског фронта

За месец дана на Спомен обележју „ Сремски фронт” свечано ће бити обележена 70-годишњица пробоја на једном од највећих бојишта у завршници Другог светског рата, и одата пошта
великом броју палих припадника НОВ и Црвене армије. Тог дана, 12.априла, на месту које је данас зарасло у траву и које просто вапи за уређењем и сређивањем, окупиће се представници државе, бораца, потомака, али и стране дипломате и мисије. Све њих мало ће занимати у чијој је надлежности одржавање овог важног историјског обележја, ко би требало да се на другачији начин стара о њему и шта је то што треба учинити како се он не би уређивао само о великим датумима, а после био препуштен сам себи, провалама у музејски део и различитим облицима девастације.

Споменичка целина „Сремски фронт”, сагледана кроз визуру историје, урбанизма, природних богатстава, пејзажних и многих других карактеристика Срема, стављена је под бригу државе, која финансира одржавање комплекса, а само одржавање пребацила је на Општину Шид, а она је обавезу о текућем одржавању поверила Месној заједници Адашевци, док је Туристичка организација била је задужена за промоцију туризма.

Са друге стране, цео споменички комплекс је у надлежности Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица. Директор ове установе Љубиша Шулаја објашњава за „Дневник” да њихов посао није да се брину о текућем одржавању као што су чистоћа, кошење траве, обезбеђење, редарска и водичка служба, јер је то по слову закона у надлежности локалне самоуправе.

- Наш је задатак, као надлежне територијалне установе за заштиту, да пратимо стање споменичког комплекса, да у складу са тим предлажемо мере и радимо елаборате заштите и конзервације. Стручњаци Завода редовно обилазе „Сремски фронт” , као и друге споменике, посебно оне од изузетног значаја. Током прошле године наши стручњаци констатовали су да је ниво текућег одржавања незадовољавајући, што може да угрози споменик – истиче Шулаја.

Он каже да је Завод редовно обавештавао надлежно Министарство рада, запошљавања, борачка и социјална питања, о стању Спомен комплекса „Сремски фронт”, као и да су управо ти извештаји били разлог да се у јануару ове године одржи састанак у Београду.

- Састанак је одржан на иницијативу Министарства за рад и на њему су присуствовали и представници општине Шид. Јасно је да смо ми својеврстан сервис праћења стања и заштите, а да је локална самоуправа обевезна да брине о текућем одржавању. На том састанку закључено је да свака инстанца одради свој део посла до почетка априла – каже Шулаја.

Заменик председника општине Шид Срђан Малешевић не спори да има проблема око уређења и одржавања комплекса, али истиче да ће за 12. април све бити уређено и спремно за велику церемонију.

- Шид је као локална самоуправа добио у надлежност Спомен обележје, али због немогућности ангажовања четрдесетак радника који су раније радили на одређено време, ми више немамо новца за то. Послали смо допис Министарству рада у којем предлажемо да Република поново преузме на себе одржавање Спомен-обележја као што је то годинама и радила. Наиме, Република је увек на тендеру бирала оне који ће бити задужени за одржавање и за то имала новац, а од кад је то прешло у нашу надлежност нисмо добили ни динара – објашњава Малешевић.

Надлежни у општини свесни су да текуће одржавање, као што је редовно шишање траве, утиче на стање самог споменика, као и да је хортикултура састави део Спомен-обележја, али за стално ангажовање радника једноставно у општинској каси нема новца.

- Но, и поред свега урадићемо свој део посла. Не можемо да косимо као пре пет пута месечно, али то сада чинимо једном у месец или месец и по дана. Но, проблем постоји и то не само ове године, постојао је и ранијих и остаће тако ако се не нађе право решење за одржавање Спомен-комплекса „Сремски фронт”. Када смо преузимали надлежност над њим имали смо другачије планове и то оне који би донели бољитак и обележју и општини Шид. Наиме, предлагали смо да комплекс буде самоодржив , да од њега направимо садржај који би привукао људе да га обилазе. Овако има један или ниједан посетилац дневно. Но, наш предлог да се активира простор од око 30 хектара земљишта поред самог аутопута новим садржајима није прошао и зато је остало нерешено стање одржавања Спомен-комплекса – закључује Малешевић.

Да туристи сиђу с ауто-пута

Туристичка организација Шида имала је намеру да побољша туристичку понуду шидске општине преко Спомен обележја „Сремски фронт”. Поред обележја ауто-путем пролазе милиони туриста у транзиту, па би се број посетилаца додатним садржајима могао знатно повећати. Тако је било замишљено да се изграде угоститељски капацитети, два језера, шеталиште поред Босута…На Спомен-обележју користили би се соларни панели за производњу електричне енергије којом би се напајао комплетан комплекс у ноћним сатима. У идејном пројекту названом „Западна капија Србије”, била би заправо искоришћена природна богатства око комплекса и он би могао сам себе да издржава али и доноси добит општинском буyету. Ти велики планови, међутим, нису прошли.

Архитектонско-уметничко дело на 27 хектара

Спомен комплекс „Сремски фронт” простире се на 27 хектара, а отворен је 1988.године. Подигнут је на највећем европском острву између Саве, Дунава и Босута. Ту је музеј на преко 1.500 квадратних метара, који повезује историју овог простора од Келта, Римљана и Словена до данас, што показује историјско и археолошко богатство, а уједно повезује прелаз Фрушке горе у равницу. Аутор Спомен обележја је Мирослав Крстоношић, новосадски архитекта. Уз њега, као аутора, вајарске, бронзане и гипсане радове урадио је чувени Јован Солдатовић, а украсно зеленило професор Милан Сапунџија.

Детаљи

Аутор: Петар Вејновић

Петар Вејновић

28 Фебруар 2015

Уз присуство преживелих бораца НОР-а, представника републичког,покрајинског и општинског одбора СУБНОР-а,представника локалне самоуправе и бројних гостију, данас је у Адашевцима свечано обележена 73. годишњица Адашевачког устанка, једне од првих акција Народноослободилакчког покрета у западном Срему.

Свечаност је отпочела полагањем венаца палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора, након чега је свештенство СПЦ одржало пригодан молебан. Потом су чланови Књижевних клубова Филип Вишњић и Благоје Јастребић : Светислав Ненандовић, Ђорђе Јањатовић и Ђурица Еделински казивали стихове и пригодне беседе. Након тога свечаност је настављена у сали ОШ Вук Караџић у Адашевцима.

Присутне учеснике прославе су између осталих поздравили : председник ПО СУБНОР-а Војводине Светислав Атанацковић,председник СО Шид Бранислав Мауковић, председник Покрајинског одбора Скупштине АП Војводине за одбрану и безбедност Мирослав Шпановић, представници ОО СУБНОР-а Шид, Јошка Броз председник Комунистичке партије и унук Јосипа Броза Тита и други.
На крају свечаности ученици и наставници ОШ Вук Караџић из Адашевеца одржали пригодан културно-уметнички програм.

Детаљи

Аутор: Вечерње новости

Вечерње новости

26 Фебруар 2015

Не само да од "Војводинашума" добијамо мала средства, него нам се приде оштећују путеви и мостови каже Предраг Бекерек

Иако је са око 25.000 хектара шума најбогатија општина у Војводини овим природним добром, шидска општина у буџет инкасира мрвице. Ову тему начео је Срђан Малешевић, заменик председника општине, на седници СО, рекавши да локална самоуправа не добија одговарајућу накнаду за експлоатацију шума на свом подручју.

- Не само да од "Војводинашума" добијамо мала средства, него нам се приде оштећују путеви и мостови - додао је Предраг Бекерек, шеф одборничке групе ЛСВ у СО.

Поређења ради, локална самоуправа од закупа 3.500 хектара пољопривредног државног земљишта инкасира педесетак милиона динара. Према подацима из Одељења за буџет ОУ, у 2013. години од експлоатације шума инкасирано је само 3.669,167 динара. Према лањским подацима, до средине септембра 2014. уплаћено је тек 2.476.218 динара.

Покушали смо из "Војводинашума" да добијемо податке о тачној површини шума на подручју шидске општине, те како се обрачунава накнада за посечену шуму, али нисмо имали успеха. Из овог предузећа су најпре одговорили да ће пружити јавности тражене податке, али се то ипак није догодило.