
На основу члана 73. и 74. Закона о друштвеној бризи о деци, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доноси
од 6. до 12. октобра 2014. године
Стога, Програм активности у 2014. години одвијаће се под мотом:
Обележавање Дечје недеље има дугу традицију. Први пут код нас је одржана 1934. године, а од 1987. године је на предлог организације Пријатељи деце Србије уведена Законом о друштвеној бризи о деци, и одвија се сваке године у месецу октобру. Њен циљ је да укаже на стварни положај детета и младих у друштву, да скрене пажњу на дете као носиоца права да одраста у што бољим условима како у породици и локалној заједници, тако и друштву у целини. На тај начин Дечја недеља допринеће амбијенту који пружа једнаке шансе за развој и остварење пуних потенцијала деце.

Током протеклих година Дечја недеља не само да није губила свој смисао и карактер, већ је постала модел свестране сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација, и повезивања важних чинилаца који делују побољшавајући положај детета у Србији.
Уз подршку и покровитељство Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у реализацији активности Дечје недеље учествују владине институције, организације и удружења грађана.
Дечја недеља видљиво указује на важна питања и истиче потребу даљег развоја интегрисаног, савременог националног система за промоцију и заштиту дечијих права. Тако се континуинирано подстиче развој услова за бољи положај детета, и пружа финансијска, социјална, здравствена, културна и образовна подршка за остварење овог циља.
Ове године у реализацији Програма активности за време трајања Дечје недеље сви актери даће допринос остваривању права детета да одраста у породичном окружењу: биолошким, усвојитељским, старатељским и хранитељским породицама. Програм активности Дечје недеље чини низ активности на републичком и локалном нивоу, уз пуно учешће деце и младих.
Тема и програмске активности Дечје недеље имају упориште у релевантним међународним и националним документима и прописима, који препознају важне задатке у процесу придруживања ЕУ.
Основни концепт Програма Дечје недеље је концепт права детета, који је уведен у нормативни систем Републике Србије, и констанстно се унапређује.
Свет по мери деце, завршни документ усвојен 2002. године на Специјалном заседању Генералне скупштине Уједињених нација, представља кључну везу са Миленијумским циљевима развоја Уједињених нација, даје јасне смернице за обликовање света који ће права детета признати, заштитити и развијати услове за њихово достизање.
Национални план акције за децу (НПА) представља стратешки документ Владе за креирање политике према деци. Главни циљ је обезбеђивање равноправности и доступности квалитетних и ефикасних јавних служби за децу. Овај документ пратили су локални планови акција за децу.
Породичним законом у национални правни оквир уграђени су главни принципи Конвенције о правима детета, и то: право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију.
Влада је 2005. године донела и Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања.
Уследили су документи који доприносе интеграцији деце са сметњама у развоју, побољшању доступности образовања и подизању његовог квалитета, уз посебну пажњу која се поклања деци из маргинализованих група. То је дало општи оквир за конкретне мере које воде стварању развијеног инклузивног друштва.
Током 2012. године основан је Одбор за права детета као посебно радно тело Народне Скупштине, и усвојена Стратегија образовања до 2020. године. У оквиру институције Заштитник грађана налази се заменик који се бави питањима права детета.
Као једно од саветодавних тела Владе, од 2002. године постоји Савет за права детета.
Постојеће стратешке планове и важеће прописе треба сматрати инструментима развоја, који на националном нивоу доприносе бољој координацији свих појединачних мера и активности у циљу остваривања права детета.
Истраживања и искуства у раду указују да због недовољно стимулативног окружења деца која расту у институцијама имају мање шансе да воде квалитетан живот и остваре добру социјалну инклузију.
У знатном је порасту број едукованих хранитељских породица и броја деце која уместо у установама социјалне заштите живе у њима, посебно деце ниског календарског узраста.
Дечја недеља је права прилика да се о овој теми говори, и изврши анализа постојећег стања у циљу подршке развоју подстицајнијег друштвено-економског оквира за живот детета у породици. То је и прилика да се на републичком и локалном нивоу подстакну конкретне активности са овим циљем.
На конференцији за новинаре заменик председника општине Шид Срђан Малешевић захваливши се донаторима, није скривао задовољство, рекавши да сви у Шиду цене њихов рад.

Представница „Хаусинг центра” Милена Стојковић појаснила је да је ова НВО учешћем у пројекту Европске уније обезбедила средства за осам општина у градњи монтажних објеката и санација порушених.
- Ми ћемо у Јамени санирати и уредити двадесет оштећених кућа и за сваку смо обезбедили суму од по 6.500 хиљада евра. Наши инжењери већ су обишли терен у Јамени и тренутно раде техничку документацију. Упоредо са тим ми склапамо уговоре са извођачима радова. У том пакету, осим материјала за санацију, урачунати су и кућни електрични апарати и намештај које ће добити домаћинства ове групе. Из нашег пројекта изградње тридесет нових објеката у осам општина, селу Јамени припала је изградња пет нових монтажних објеката од темеља до крова – рекла је Милена Стојковић.
Величина тих монтажних кућа зависи од броја чланова домаћинства. Најмања кућа има 45 квадратних метара, а највећа од 80 до 100. Цена тих објеката, по речима Милене Стојковић, креће се од 20.000 до 30.000 евра. По завршетку кућа свако домаћинство добија пакет у коме су намештај и електрични кућни апарати.
Јелена Дамјановић је представник НВО Иницијатива за развој и сарадњу представила је другачији вид помоћи за жртве поплава:
- Ми се бавимо доделом помоћи за микро предузећа и регистрована пољопривредна газдинства. Наш појединачни пакет помоћи је вредан 4.000 евра. То значи да ће становници који то добију моћи да купе пластенике и део своје пољопривредне производње да остваре у њима. У општини Шид добили списак осам потенцијалних корисника ових пакета који су претрпели штету у поплави. Помоћ ће се користити за поправке трактора, комбајна, тањирача, сејачица и др.
У свих осам општина, укључујући ту и Шид и Јамену, потенцијални кандидати за помоћ коју дају ове две НВО морају проћи Комисију која врши селекцију у складу са правилима добијеним од Европске уније. До краја идуће недеље ће се знати тачан број и ко су корисници помоћи у Јамени, најавила је Јелена Дамјановић.
Д. Савичин

Свечаности освећења, осим свештенства и верника, присуствовали су чланови удружења, ученици основних и средњих школа, као и представници локалне самоуправе.
Хор слависта “Лучинушка”, Филолошког факултета из Београда, одржао је тим поводом у сали Културно образовног центра, целовечерњи концерт. Представили су се шидској публици у сали КОЦ-а не само руским, већ и украјинским, белоруским, српским, па чак и једном словачком песмом.
Овај хор, који је већ познат шидској публици, још једном је извођењем духовних песама одушевио присутне, који су салу напустили препуни позитивних утисака.

Некада црква брвнара, данас Манастир Свете Петке који подиже неколико монахиња с благословом Владике сремског Василија. Ова светиња,окружена шумом и виноградима, вековима окупља верни народ око извора лековите воде.
Доласком монахиња из Америке, почиње обнова цркве и изградња конака на месту старе куће. Посао није био лак, јер је било потребно скућити све изнова, а сестре су првих дана јеле из једног тањира и док се манастир уздизао, спавале су у селу.
Током изградње, велику помоћ сестринству манастира пружали су мештани Беркасова, али и верници широм света.
Сестрама предстоји још посла како би се изградња манастира привела крају. Најбитније је урадити нивелацију земљишта око конака, уредити прилаз извору, сазидати звоник, а свака врста помоћи је добродошла.
Страна 64 од 231