Детаљи

Аутор: Вечерње новости

Вечерње новости

01 Децембар 2014

Необичан бизнис Петра Станивуковића из Шида. Свакојаку робу и трампи и изнајмљује

НИЈЕ ни антикварница, а ни класична продавница старих предмета и алата. Моју радњу назвао сам „мини-вашар“. Овако укратко описује свој нови посао Петар Станивуковић (47) из Шида, који је пре три месеца у локалу породичне куће у Улици Саве Шумановића 48 почео да се бави необичним послом. На полицима, истина, има доста предмета као у некој антикварници: од старих телефона, вага, посуђа, фењера, млинова за кафу, до шиваћих машина...

А, опет, у радњи се могу наћи и најразличитији алати, дрвени бурићи за ракију од 25 литара, шпорети на дрва, коме већ шта треба...

- Не жалим се, посао је добро кренуо јер је у питању продавница која у правом смислу речи одговара овим тешким економским временима - каже Станивуковић. - Људи доносе различите предмете са тавана, подрума или из споредних просторија, направе у кући више реда, а опет рачунају да ће продајом зарадити неки динар. На крају буде корист и за њих и за мене који то продајем, а опет и за муштерије, јер су овде пронашли нешто што им је потребно.

Признаје да мање-више овакве робе има и на чувеном шидском вашару, који се организује сваког 15. у месецу још од доба Марије Терезије, а на који су, у време СФРЈ долазили продавци и купци и из Хрватске и Босне и Херцеговине. Само, вашар је једном месечно, а у Станивуковићевом локалу роба је доступна свакодневно.

Наш саговорник каже да муштерија може да робу однесе и испроба је код куће, што на вашару није могуће.

- Примам и ствари са мањим оштећењима, па ако може да се поправи или рестаурира, нађе се на полицама у понуди - наводи Станивуковић. - Са муштеријом се може постићи договор, па предмет који јој треба не мора да плати у новцу, већ можемо да се трампимо.

Приликом наше посете, управо је једна муштерија разгледала шпорет на дрва, „смедеревац“. Каже зима дошла, потребан је шпорет, а кад је чуо да може и трампа, договор је већ био на помолу. Станивуковић каже да размишља о потребама грађана и да у понуди има и изнајмљивање мешалице за бетон, или рецимо агрегате, бушилице или брусилице на сат. Зна да немају сви људи потребан алат, а за неки мањи посао у домаћинству добро ће им доћи да га изнајме - и сви опет задовољни.

Детаљи

Аутор: Телеграф

Телеграф

21 Новембар 2014

ЗАШТО ИМ НИКО НЕ ПОМАЖЕ? Вања (14) и њена мајка немају ни за лекове! - Срце ми ради само са 20 одсто капацитета. Исту дијагнозу има и моја 14-годишња кћерка Вања чије срце сада куца само с половином снаге – прича Јелена Радовановић из Шида и апелује на људе добре воље да им помогну

Јелена Радовановић која већ 12 година болује од кардиомиопатије и нема средстава да се лечи.

- Лечим се у неколико здравствених установа: на институтима у Каменици и на Дедињу, на Клиничком центру у Београду, као и на ВМА, а с обзиром да ми срце ради само са 20 одсто капацитета, једино решење је трансплантација. Исту дијагнозу има и моја 14-годишња кћерка Вања чије срце сада куца само са половином снаге – прича ова 34-годишња Шиђанка

Потресну причу Јелене Радовановић и њене ћерке Вање проследила нам је колегиница Сања Михајловић из Сремских новина, надајуће се да ћемо заједно моћи да помогнемо овој болешћу унесрећеној двочланој породици.

Већ 12 година Јелена Радовановић из Шида болује од тешког срчаног обољења – дилатативне кардиомиопатије, због чега јој срце ради са драстично умањеним капацитетом, од свега двадесетак одсто.

- Ову болест имам од рођења, али сам је открила тек 2002. године, када сам сасвим случајно отишла на лекарски преглед. Од тада почиње моја борба за оздрављење и ход по мукама. Ово обољење може бити или наследно или вирусно, а код мене је обоје, јер осим што сам болест наследила од свог покојног оца, 2003. године добила сам коксаки вирус који је доста оштетио срце које је тада почело да ради смањено, само 30 до 40 одсто. Тих година сам још била у стању да радим, а сада не могу, немам више снаге.
Архива

Кријући сузе, 34-годишња Јелена почиње причу о ситуацији у којој је, као и о томе како и где се лечи,

- Лечим се у неколико здравствених установа: на институтима у Каменици и на Дедињу, на Клиничком центру у Београду као и на ВМА, а једино решење за ову болест је трансплантација срца. Међутим, још увек нисам стављена на листу чекања за трансплантацију јер по последњим налазима лекара из Београда моје срце сада ради са 35 одсто капацитета. Ја бих јако волела да је заиста тако, да је дошло до побољшања које су ми написали на отпусној листи, али не осећам се ни мало боље, напротив, свакодневно све више осећам замарање, гушење и несвестицу, мада се не предајем него глумим да сам здрава. Трудим се да сваки дан будем добро колико год то могу, највише због детета, јер сам свесна тога да је и она болесна и да јој је моја помоћ неопходна. За себе се и не бојим, него само за њу.

А да са утврђивањем дијагнозе и одређивањем терапије није дошао крај њеним мукама, сведоче даље здравствене невоље које су снашле ову младу и храбру жену. Наиме, 2008. године доживела је мождани удар, након тога је добила почетак упале плућа, а прошле године – када су јој откуцаји срца били испод 40, урађен јој је пејсмејкер. Последња у низу лоших вести је нова дијагноза: дијабетес, што је такође погоршало њено здравствено стање.

- Ипак, најтеже од свега ми пада папирологија, понекад имам утисак да ми је то теже чак и од моје болести. Јер, да бих отишла на било који преглед у Каменицу или у Београд, морам да пре тога извадим гомилу упута и да урадим бројне анализе, да идем на комисију,а мени је све то веома тешко јер немам снаге и лоше се осећам. У последња два месеца Вања и ја смо 12 пута ишле у разне здравствене установе у Београду и у Новом Саду. Све то кошта јако пуно, мада ми гледамо да барем сендвиче понесемо од куће, па да немамо никакав други трошак осим бензина. Годинама сам и у болницу и из болнице ишла возом и увек сам сама носила путне торбе, јер нисам имала могућности да плаћам ауто, али сада више то нисам у стању.

Да ли јој је ико изашао у сусрет, у смислу институција, Јелена прича

- Недавно сам поднела захтев за добијање туђе неге и помоћи али су ме званично одбили, а незванично сам чула коментар: „Па шта ти хоћеш, баш лепо изгледаш, ништа теби не фали“. То ме није зачудило јер сам већ навикла да људи кад ме виде често реагују баш тако, мисле да ако не изгледам на око болесно или запуштено да ми није ништа, а не знају да сваки мој дан за мене може бити последњи.

Иначе, мајка и ћерка живе у Шиду као подстанари, у изнајмљеној кући за коју кирија износи сто евра. Једини приходи које имају је социјална помоћ, а за обе она износи 10.700 динара месечно.

На питање од чега живе, плаћају кирију и све друге обавезе, Јелена само слеже раменима и тихо каже:

- Не знам ни сама…Мало ми некад помогне брат, мало бака од своје скромне пензије, а најчешће сам у дуговима…Уз све те трошкове и Вања и ја морамо свакодневно да пијемо више врста лекова, а само за терапију нам треба око 30.000 динара месечно. Осим социјалне помоћи других прихода немамо, па се уздамо у добре и хумане људе. Има таквих овде… Помогне ми често моја најбоља другарица Наталија, са њом се највише и дружим, а осим ње велику помоћ добијам и из Црвеног крста у Шиду. Они су ме и наговорили да се пријавим за храну из Народне кухиње, да би ми барем дете имало сваки дан да поједе нешто скувано, јер све чешће наиђе такав период када немам снаге да данима устанем из кревета – прича Јелена и додаје да су јој родитељи умрли, а да од ближе родбине која је посећује има једино брата Драгана и 80-годишњу баку Олгу која живи у Илинцима, и која се, иако већ и сама прилично болесна, труди да им припомогне од своје пензије која износи 8.000 динара.

Свака помоћ добродошла

Свака врста помоћи Јелени и Вањи је добродошла, а број Црвеног крста преко којег се ова помоћ може упутити је 022/712-310. Овој двочланој породици значила би помоћ и у лековима, јер само једна кутија таблета „кораксан“ кошта 6.000 динара, а Јелена свакодневно пије десет врста лекова.

Број Јелениног жиро рачуна:
355000000535094517 Војвођанска банка,
Број телефона на који можете контактирати Јелену:
062 533 719

Вањина љубав је цртање

Четрнаестогодишња Вања Манојловић је врлодобра ученица Основне школе „Бранко Радичевић“ у Шиду. По природи мирна и тиха, највише воли да слободно време проводи уз књигу или телевизор. Бег од размишљања о својој болести која јој је установљена пре десет година, проналази у цртању. Каже да највише воли да црта портрете, а осим тога ужива и да смишља необичне креације за свечане хаљине.

(Е. Цвијановић)

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

14 Новембар 2014

Бескрајним, непродуктивним расправама мимо дневног реда и уобичајене добре праксе, које су отежавале ефикасан рад Скупштине општине Шид, назире се крај. Већ пуне две године, од како је на власти коалиција око СНС, одборничка већина трпи опструкцију и злоупотребе скупштинске говорнице, а да би се томе стало у крај, припремљене су измене Пословника.

- Дуготрајне седнице Скупштине општине Шид производ су лошег Пословника о раду, који смо наследили. На готово сваком заседању поједини одборници вређали су достојанство Скупштине општине, јер им је то Пословник који је на снази дозвољавао. Жеља нам је да поспешимо рад Скупштине општине Шид и смањимо могућност злоупотребе пословника о раду и коришћења могућности учесталог јављања за реч - каже председник општине Никола Васић.

- Да би се супротставили томе предложили смо завођење адекватних санкција за одборнике који се позивају на тобожњу повреду Пословника, само да би добили реч, а затим за говорницом окрећу причу у смеру који нема никакве везе ни са дневним редом нити са Пословником.

Предлог за измену Пословника који ће се пред одборницима наћи, како је најављено, 17. новембра, предвиђа санкције као што је одузимање комплетне месечне новчане накнаде за одборника, или надокнаде коју прима председник одборничке групе.

- Крајње је време да свака седница Скупштине општине Шид у складу са дневним редом има смисла и иде у корист оних који су одборнике и бирали - каже Никола Васић.

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

11 Новембар 2014

Ове године шидска локална самоуправа донела је одлуку да се кредитно задужи код комерцијалних банака да би неки послови на које се дуго чекало ипак били урађени. Пре свих у приоритетима је копање два бунара

у Соту и Привиној глави, чиме би се обезбедило снабдевање за четири фрушкогорска села, којима су многе досадашње власти обећавале питку воду. Адашевчанима је обећана пешачко-бициклистичка стаза, док ће спортска хала добити нови кров и биће преуређена тако да прими више гледалаца, спортиста и рекреативаца.

- У Адашевцима су почели земљани радови као припрема за изградњу пешачко-бициклистичке стазе дуге пет километара, која ће повезати ово село са Шидом. Ова инвестиција има своје оправдање у безбедности пешака и бициклиста, с обзиром на то да је саобраћај од Товарника преко Шида и Адашеваца у правцу ауто-пута Београд–Загреб све фреквентнији – каже председник општине Шид Никола Васић.

За Адашевце су обезбеђена средства и извођач радова за изградњу водоводне кућице која ће спојити новоископани бунар са водоводном мрежом села и тако обезбедити бољи притисак у водоводној мрежи и више воде за потребе Адашевчана, након што је стари бунар пресушио.

- Крајње је време да становници фрушкогорских села Привине Главе, Бикић Дола, Сота и Моловина добију питку воду из јавне мреже и реше се старих бунара. У току је јавна набавка за копање бунара, чека се да прође рок за жалбе. Настојимо да, ако време дозволи, бунаре ископамо до краја године. Битно је да грађани знају да мислимо на њих и обећања која смо им дали – истиче Васић.

Инвеститори за Бачинце и Јамену

Општини су ових дана стигла два писма о намерама потенцијалних инвеститора, каже Никола Васић. Једна фирма намерава да отвори погон за рециклажу стакла, а друга би поставила своја постројења за коришћење биомасе. Локална самоуправа ће им понудити локације у Бачинцима и Јамени.