Детаљи

Аутор: М новине

М новине

07 Новембар 2014

Јубиларна тридесетпета манифестација „Вишњићеви дани“, прошлог четвртка 30. октобра отворена је симболичним подизањем заставе испред зграде Културно образовног центра у Шиду.

Испред локалне самоуправе, која је и главни „кривац“ што се успомена на лик и дело слепог гуслара и даље чува, новинарима се обратио Срђан Малешевић, заменик председника Општине Шид.

- Већ 35 година локална самоуправа води бригу о Филипу Вишњићу, на тај начин што сваке године организује „Вишњићеве дане“. Свесни смо колика је привилегија та што су велики људи попут њега део свог живота провели на овим просторима, а исто тако нема Србина који није свестан значаја Филипа Вишњића у историјском наслеђу српског народа. Надам се да ћемо наредних дана, док манифестација буде трајала, на најбољи могући начин освежити сећање на нашег великана и да ће нови нараштаји научити нешто, а ми сви постати свеснији колики је значај самих гусала, песништва и Филипа Вишњића у српском народу, рекао је Малешевић.

Директор КОЦ-а Бранислав Николић поздравио је присутне, на отварању је саопштио имена добитника Вишњићеве награде и додао:
- Обележавамо велики јубилеј и потрудили смо се и овај пут да „Вишњићеве дане“ организујемо на завидном нивоу што се тиче културно – уметничког програма.
Након подизања заставе, у сали КОЦ-а одиграна је монодрама „Милунка Савић“ у изведби глумице Весне Станковић.

У наставку ове манифестације, дан касније је у сали КОЦ-а одржан концерт Музичке школе „Филип Вишњић“ из Шида.

У суботу, 1. новембра у Вишњићеву одржан је парастос, а испред локалне самоуправе венце на гроб чувеног гуслара положили су Срђан Малешевић, заменик председника Општине и Бранислав Мауковић, председник СО Шид. Венци су положени и на спомен кућу Филипа Вишњића као и на споменик у центру села. На сеоском тргу у Вишњићеву одржан је културно – уметнички програм у којем су учествовали КУД „Филип Вишњић“ и ученици истоимене основне школе из Вишњићева и СКУД „Свети Сава“ из Шида, као и Вељко Ћурановић, гуслар из Београда.

Свечана Академија „Вишњићу у част“ одржана је у недељу 2. новембра и том приликом су додељене „Вишњићеве награде“ у сали КОЦ-а, чему су присуствовали и представници локалне самоуправе Општине Шид.

Детаљи

Аутор: М новине

М новине

07 Новембар 2014

Процес гасификације на подручју Општини Шид, чији је инвеститор Србија Гас, траје већ три године. Према пројекту, напајање ће се вршити из две мерно – регулационе станице. У разговору са Бранком Секулићем, руководиоцем Oдељења за урбанизам, комунално, стамбено и имовинско - правне послове Општине Шид, сазнали смо да се овај процес приводи крају, међутим постоји неколико проблема.

Што се тиче имовинско – правне процедуре, проблем је пут од Моровића до Јамене, шумско земљиште које је у власништву ЈП „Војводина шуме“. Није још издата грађевинска дозвола за израду дела дистрибутивне гасне мреже на подручју села Љубе, Моловина, Моровића и Јамене и дела Шида око индустријске зоне. Део гасовода средњег притиска на путу од Шида до села Адашевци такође није завршен, јер се, према Секулићевим речима, чека још само сагласност за добијање грађевинске дозволе. Део гасовода средњег притиска на путу од Шида до села Адашевци такође није завршен, јер се, према Секулићевић речима чека још само сагласност за добијање грађевинске дозволе.

- Крајем 2011. године почео је процес гасификације у Општини Шид, чији је инвеститор Србија Гас. Цео концепт гасификације шидске општине је тако пројектован да се свих 19 насеља напајају из две главне мерно – регулационе станице. Једна од њих, за коју је већ издата дозвола, монтираће се у Кукујевцима и око 4.000 кубних метара на час ићи ће за oпштину Шид, а 5.500, намењено је за гасификацију насеља на подручју Сремске Митровице.

Друга мерно – регулациона станица би била у Шиду на Брањевини и практично са та два места би се вршила дистрибуција до мерно – регулационих станица на подручју општине и до дистрибутивних мрежа у самим насељима. До сада, у пројекту гасификације постављена је дистрибутивна гасна мрежа у Шиду, која се протеже селима Гибарац, Бачинци, Кукујевци, Ердевик и Бингула. Издата је документација све до грађевинске дозволе, на основу које су изведени ти радови. На том подручју још није завршен посао у Љуби. У смеру од Шида ка Илоку, завршена је и постављена мрежа у Беркасову, Бикић Долу, Соту и Привиној Глави. Дакле, остао је Моловин. На другој страни Шида, завршена је мрежа у Вашици и Илинцима, Адашевцима и Вишњићеву. У селима Моровић и Јамена није постављена дистрибутивна мрежа за гасификацију. Већи део посла за ове три године је завршен, осим поменутих села и дела Шида око индустријске зоне.

Последње од документације што је издато из овог одељења, то је информација о локацији за гасовод средњег притиска од Брањевине до пута Шид – Адашевци. То је део гасовода средњег притиска који још није урађен, за којим треба прибавити одређене дозволе и сагласности. То би требало да буде следећа ствар која ће се урадити. Што се тиче имовинско – правних процедура, све је урађено и према информацијама које имам постоје услови за добијање грађевинске дозволе. Проблем који видим је и пут од Моровића до Јамене, где постоји проблематика имовинско – правних питања. Ту се појављује ЈП „Војводина шуме“ као власник земљишта по којем би, по пројекту, требало да прође траса гасовода средњег притиска који повезује део од Моровића до Јамене и тај проблем још није решен, ради се о шумском земљишту.

Исто тако, још увек није дефинисано место за мерно – регулациону станицу у Моровићу, која би поред овог села служила и за напајање Вишњићева, у којем је мрежа већ постављена, рекао је Бранко Секулић.

Детаљи

Аутор: М новине

М новине

07 Новембар 2014

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић и амбасадор Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт, посетили су Јамену у четвртак 30. октобра и обишли радове на санацији поплављених домаћинстава и изградњи нових кућа које финансира Европска унија кроз програме помоћи поплављеним подручјима у Србији. 

Приликом посете премијер Вучић и амбасадор Девенпорт посетили су неке од најугроженијих породица у Јамени чији ће домови бити, према њиховим речима, обновљени до краја децембра ове године. Европска унија обезбедила је помоћ од 380.000 евра за обнову оштећених кућа за укупно 27 породица у Јамени. Осим средстава за обнову приватних кућа, Европска унија је обезбедила и 60.000 евра за угрожена пољопривредна домаћинства, која су у мајским поплавама претрпела највећу штету. Приликом доласка у село Вучић је разговарао са мештанима који су га упознали са својим проблемима и изнели своје примедбе везане за решења за санацију поплављених објеката.

– Ми желимо превасходно да обезбедимо људима да могу да преживе и да имају где да преспавају. Оно чему тежимо јесте да се та средства и помоћи правично расподеле, а до сада је држава Србија обезбедила помоћ за 20.000 људи, онолико колико је могла. Најсрдачније се захваљујем на подршци и помоћи коју је пружила Европска унија становништву у Јамени. Нису у питању само ове три куће које се граде њиховим средствима, већ је у питању и помоћ пољопривредним произвођачима, као и слање материјала за санацију стамбених објеката.

Ми смо као народ били суочени са великом пошасти и могу рећи да смо успели у великој мери те проблеме да решимо. Оно што сам данас у разговору са људима могао да осетим јесте да је држава урадила много и да људе више брине неправда у расподели средстава. Имовинско правне проблеме и друге муке покушаћемо да решимо, као и да утичемо на то да донације буду равномерно распоређене. Недостатака има увек, али њих ћемо у најкраћем року покушати да исправимо. Потпуно сам задовољан ставом људи у Јамени. Народ је борбен и жели да се бори за своје место и колико видим више су се жалили на неке друге нивое власти, а најмање на државу - истакао је Вучић.

Како је приликом обраћања медијима и становништву у Јамени истакао Девенпорт, Европска унија све ради у сарадњи са Владом Републике Србије и подсетио је да Србија може да очекује помоћ од 155 милиона евра који долазе из ИПА фондова и фондова солидарности. У оквиру заједничког програма, 35 породица у Јамени ће добити потпуно нове куће.

– Свестан сам тога да неке од породица нису имале ни струју ни воду. Програмом обнове и тај проблем ће бити решен. Такође издвојена су средства и за пољопривредне произвођаче и до сада смо издвојили 18 тона ђубрива, 10 тона семена. Током зиме планирамо да пољопривредницима испоручимо и механизацију као и одређене саднице. Србију третирамо као да је већ сада чланица ЕУ и желим да истакнем да ће то бити дуготрајан посао. Следећа фаза су превентивне мере како се ова несрећа не би поновила - рекао је Девенпорт, истичући да је поносан због тога што је Европска унија највећи партнер Србији у борби против последица поплава.

Девенпорт је рекао и да подржава економске реформе које предузима Влада Србије у стварању услова за нове инвестиције и ново запошљавање.

Како је приликом посете најављено, очекује се још једна Вучићева посета Јамени до Нове године, када би радови на санацији и изградњи објеката, требали према њиховим проценама бити и завршени.

Питања мештана је било много, а једно од њих односило се да ли ће подстанари имати право на неку помоћ.
– Држава сада прави посебан програм за подстанаре, али мора се претходно знати ко је власник. Онолико колико будемо могли толико ћемо вам помоћи, али немојте очекивати да ће држава учинити немогуће. Уредба је донета и за оне који нису власници и који немају пребивалиште овде али који имају доказ да су годинама живели у Јамени. Држава може и хоће да помогне и та помоћ стиже од свих људи у Србији, и држава нема новца за бацање и држава Србија не може више од тога и зато вас молим да имате разумевања за то - истакао је Вучић.

Детаљи

Аутор: Маријан Кубик

Маријан Кубик

04 Новембар 2014

КОМЕ СМЕТА АНТИФАШИСТИЧКО НАЛСЕЂЕ - ЧЕМУ УКИДАЊЕ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА?

Локална власт Месне заједнице Сот, малог села западног Срема, после низа деценија укинула је обележавање 4. децембра, Дана када је ово место ослобођено од фашизма у Другом светском рату. Да парадоск буде још већи то је учињено у години када село Сот обележава седам деценија од овог догађаја.

Готово је невероватно да се вољом појединаца и бахатих ситних политиканата локалног (без)значаја може под тепих гурнути, сасвим безразложно, један овакав јубилеј. Коме уопште и због чега смета антифашистичка борба и чему њено сакривање? Чему понижавање жртвава датих за слободу Срема, Војводине, Србије и целе бивше Југославије? Чему понижавање жртава датих у општим ратним напорима читаве антифашистичке коалиције која се нашла на удару бахатог фашизма и пружила му отпор? Грађани Срема и Војводине у целини, борили су се не само на географском подручју бивше Југославије од Трста до Скопља, они су били и у редовима Совјетских партизана Русије, Белорусије и Украјине, они су били и део колоне која је јуришала на Берлин маја 1945. године. Чему стид што нисмо припадали антицивилизацијској, фашистичкој, коалицији?

У историји НОБ-а на подручју бивше Југославије Срем заузима значајно место. Оно готово пркоси војној логици. Иако се за партизански покрет везују пре свега повољни географски услови - планине, Срем управо показује супротно. Географски услови су ту само да би мање или више олакшали устанак и утицали на тактику устаничке војске, док су национална и политичка свет, дубоко хуманистички став и слободарски дух, његова борбена воља били основ за устанак народа Срема.

Несрећном поделом Југославије после априлског рата 1941. године, запади Срем припао је Независној држави Хрватској. Ово је значило најкрвавији прогон Срба, Јевреја, Рома и антифашиста свих других нација. Сваки Србин чији је боравак по усташким критеријумима сматран непожељан морао је да заједно са својом породицом под претњом стрељања напусти границе новоуспостављене НДХ. Не постоје тачни подаци о броју Срба, Јевреја и Рома и других "непоћудних елемената" који су са подручја западног Срема прогнани у усташке фабрике смрти попут Јасеновца, али зна се да је само у три месеца, априла-јун 1941. године 5000 људи физички збрисано. Започето је насилно прекрштавање Срба у католичанство, чему су се, не смемо то заборавити, супротставили и неки католички свештеници, међу којима жупници Антон Цврковић из Гибарца, Јан Лацко из Шида, Ђура Лауровић из Товарника, Јосип Фантек из Сота, али чији апели и супротстављање ипак нису могли зауставити овај захуктали дивљачки механизам.

Устанак у западном Срему започео је 25. јула 1941. године и то управо супростављањем крвавим усташким властима. Од самог почетка антифашистички отпор у западном Срему носиће вишенационални карактер, у њега ће бити укључени Срби, Хрвати, Мађари, Немци, Русини, Словаци, Румуни и припадници других народа који су заједно вековима делили исту судбину. Као резутат четворогодишње оружане борбе, поред више одреда, самостаних батаљона и чета, у Срему је формирано осам бригада, а од бораца из Срема у источној Босни формиране су три бригаде. Народ Срема дао је готово 27 000 бораца, од чега је више од 10 000 погинуло. Сремски партизани су из строја избацили око 13 000 непријатељских војника, у разним акцијама уништено је 200 локомотива, 1 200 вагона, 20 тенкова, 42 брода, 2 авиона, порушено је више од 50 километара железничке пруге, 60 мостова, заплењено је скоро 6000 пушака, 410 митраљеза и 11 топава и минобачача, итд. Јасно је да је Срем својим учешћем у борбама, нанетим људсим губицима непријатељу и сопственим жртвама дао значајан прилог заједничкој борби за ослобођење земље. Те жртве не смеју бити заборављене. Овде се не ради о прошлости већ о нашој будућности која треба да у својим темељима има чврсте антифашистичке основе.

Не бих да будем тенденциозан, Сот није био никада најважнија тачка антифашистичког отпора, али је био једна од карика снажног и организованог отпора народа Срема и Војводине у целини, једној завојевачкој, дубоко анти-људској политици оличеној у фашизму и страховлади НДХ. Ми данас немамо чега да се стидимо када је анифашистички отпор у питању, њему се дивио читав свет. У тренуцима када се под фашстичком чизмом нашла готово цела Европа, у јеку фашистичких тријумфа на свим фронтовима, једна мала, поносна и пркосна земља, њени слободољубиви народи, одлучном борбом ослободили су и контролисали територију која је била већа од данашње Белгије. Немамо се чега стидети покрета који је окупио представнике свих нација тадашње Југославије, покрета у коме су били окључени и најмлађи и најсторији, и жене и мушкарци, интелектуалци и неписмени.

Незамисливо је да се данас, 70 година, после величанствене победе човека над мраком и ропством, стидимо свог антифашистичког наслеђа, тог дубоког хуманистичког опредељења и вере у човека, слободу и равноправност. Стид и срамоту оставимо оним ситним политиканстким душама чија схватања не досежу даље од сопственог дворишта и атара, а који по својим квази-мерилима ниподаштавају жртве дате за слободу и мир. Сва слава припада херојима и њихова борба за слободу никада неће бити заборављена ма колико блата покушали да баце на њу.

У борби Давида и Голијата, борби између антифашизма и фашизма, пре 70 година, једна мала земља дала је огроман допринос слому фашизма. У борби који данас неки Лилипутанци воде против антифашистичког наслеђа победиће иста она идеја слободе и равноправности бацајући у заборав све њене противнике и савремене апологете најмрачнијих идеолошких традиција.

Маријан Кубик
Село Сот, општина Шид