
На последњој седници Скупштине општине Шид дата је информација о активностима Општинског кризног штаба за ванредне ситуације за време поплава у мају. Одборнике је информисао председник општине Шид Нкола Васић, командант штаба.

У Јамени је урађена дезинфекција, дезинсекција, дератизација. Ангажовани су сви који могу да помогну да се у овом селу нормализује живот: од радно способног становништва, Штаба, полиције, Црвеног крста, до влонтера.
На жалост, у воденој стихији, многа домаћинства остала су без крова над главом, али и летине на засејаним њивама, али, на срећу, људских жртава није било. Сада се живот у село полако враћа. У међувремену су домаћинства у Јамени прикључена су на електричну мрежу и на водовод, што је уследило после три прегледа квалитета воде. Још је неколико кућа под водом, а посебна комисија урадила је попис оштећених кућа и осталих објеката, технике, намештаја, пољопривредног земљишта у целој општини.
Такође, Канцеларија за пољопривреду води бригу о храни за сотку, Црвени крст је даноноћно ангажован, а сада, пошто се ситуација мало смирила, Штаб за ванредне ситуације састаје се једном уместо два пута дневно.
Мало фрушкогорско село Бикић До, смештено поред пута који од Шида води према Илоку, односно граници са Хрватском, осим пољопривреде и воћарства ускоро би могло да буде познато и по сеоском туризму. Повише села се налази познати подрум вина, а осим љубазности домаћина, гостима ће се понудити домаћа храна и пића, обилазак оближњег манастира у Привиној Глави, језера на Соту и слично.

- На основу овог пројекта ћемо конкурисати за средства код Покрајине и Републике у циљу изградње поменуте куће. Наше село је познато и по једној манифестацији какве у окружењу нема, а то је „Рушење мајског дрвета“, које се уочи 1. маја донесе из шуме и закопа испред Дома културе, а на црквени празник Духове (Света Тројица) се уз игру и песму обара секиром - наводи председник Бобаљ.
У Јамени, три недеље после великог поплавног таласа: Струја стигла, очекује се вода, али мештане брину поплављена поља. Једини смо у Војводини били поплављени, ред је да нам помогну.

СТРУЈА је већ стигла у Јамену. Очекује се и да из чесми потече питка вода. Дезинфикована су готово сва домаћинства из којих се поплава повукла... Све ово, међутим, Бранку Жибрету, његовој супрузи Добринки Гајић и њеној кћерки Драгани не значи много. Они се у своју кућицу на крају шора неће вратити. Вода је, када се повлачила, а још увек се није сасвим повукла, урушила већи део једног од зидова, тако да обнова скромне, недавно реновиране куће, није могућа.
Судбину, сличну овој породици, како кажу одговорни, срећом, поделиће само десетак породица у Јамени чије су куће грађене од слабијих материјала. Прави резултати, међутим, знаће се тек када се заврши комплетна процена.
- Мислио сам да нас неће поплавити, а ето, десило се. Спасли смо крмачу са прасићима, два пса, а сада покушавамо да из рушевине спасемо шта се спасти да. Срећом, у мојој фирми, „Војводинашумама“ били су коректни и обезбедили су ми стан у Моровићу, за привремени смештај, али шта ћу даље...
- Не би ми било жао да смо бар нешто спасли. А овако, кад смо одлазили, ни кухињску крпу нисмо понели - тужна је Добринка. - Да не помињем то да ми је башта ове године понела као никада до сада...
Драгослав Јовковић наоко је боље прошао, јер савска вода из Хрватске није стигла до његове куће.
- Кућа је читава, то је истина, али сада се питам од чега ћемо живети - пита се овај пољопривредни произвођач, који је, пре него што је водена стихија стигла, имао око 180 обрађених јутара ораница. - Не смем ни да помислим колика је штета. Рачунам да је од свих јутара преживело само педесетак, али и то условно. О штети, можда, најбоље говори то што сам само за аренду дао 36.000 евра. О семену, трошковима обраде, о заштити нећу ни да размишљам...
- Село поново живи, али, надам се да нас ни одговорни неће заборавити - каже Јовановић. - Једини смо у Војводини који смо били поплављени, па би ред био да нам се помогне. Саме куће нису тако велики проблем, али, наше село живи од земље. Атар је око 2.800 хектара, већи део је био поплављен, а на трећини још лежи вода.
- Очекујемо да ће се створити услови да се у Јамену, до понедељка, врате сви евакуисани становници - наводи Никола Васић, командант Кризног штаба општине Шид и председник ове општине. - Већ смо добили два позитивна резултата анализе квалитета воде за пиће, очекујемо и трећи, па да објавимо да вода може да се користи. Дезинфиковано је готово 400 имања, ускоро ће бити приведена крају и дератизација.
Од када је 15. маја у Републици Србији проглашена ванредна сируација, и у Општини Шид формиран је Општински кризни штаб за ванредне ситуације, који је током свих протеклих дана дао све од себе како би се спречиле катастрофалне последице по становништво на угроженим подручјима шидске општине.

- Наше активности почеле су већ 13. маја, када су у нашој општини почеле обилне падавине. Тада смо реаговали у насељеним местима Кукујевци, Илинци, Адашевци и у Шиду где је дошло до изливања воде са вишљих терена, јер канали нису могли да приме толику количину воде, а у Кукујевцима су већ тада, поједине улице биле поплављене. Три дана били смо активни са свом расположивом опремом. Наставак активности био је у петак, 16. маја, када смо добили информацију о надолазећој води из горњег тока реке Саве. Отишли смо на лице места на брану у село Босут, где смо се уверили да вода долази великим интензитетом. Схватио сам да постоји проблем, као и да ћемо имати велике количине воде, које могу поплавити многа села, а то су Босут, Сремска Рача, Јамена, Вишњићево, Моровић, Батровци и Адашевци. Најпре смо бранили Босут и Сремску Рачу, како би одбранили и остала села. Преузео сам на себе обавезу и позвао грађане из оближњих места да дођу и помогну. Све наше активности биле су усмерене на одбрани насипа и показало се исправним, јер је висинска разлика између Саве и Босута била око шест, седам метара – објашњава Васић.
М НОВИНЕ: У шидској општини може се са сигурношћу рећи да је најгоре прошла Јамена. Шта је све предузето у том месту како би се мештанима омогућила безбедност?
НИКОЛА ВАСИЋ: Већ следећег дана (17. маја) смо кренули у одбрану Јамене, одакле се цела шидска општина бранила. Све наше снаге биле су сконцентрисане тамо и имали смо сву неопходну опрему. У једном тренутку сам ступио у контакт са главним стожером за одбрану од поплава господином Ловрићем у Липовцу у Републици Хрватској, када сам чуо да је насип код реке Саве код места Ђурићи попустио и да се Сава излила и почела да отиче. Заједно са полицијом отишао сам на други део са којег се бранила Јамена, када сам се уверио да је вода почела да се излива и када сам донео и једну од мојих најтежих одлука у животу, за коју мислим да је била и најисправнија, а то је да се евакуишу мештани, стока и материјална добра из Јамене. Свакодневно смо одржавали састанке кризног штаба и пратили ситуацију.
У једном моменту дошло је до пометње код становништва угрожених села. Наиме, процурила је вест да се мора хитно евакуисати становништво из Моровића и Вишњићева. Да ли сте били упознати са тим?
У недељу, 18. маја смо добили информацију да у Моровићу постоји још један кризни штаб, покрајински, и да су стигли аутобуси за евакуацију становништва, радне машине, велики број медија који су информисали да је у току евакуација. Створила се паника у селу Моровић, што мислим да није било нимало примерено тадашњим околностима. Мислим да је то била политикантска игра како би неко дошао у жижу интересовања зарад страначких интереса. Показало се, с обзиром да се становништво вратило у Моровић и Вишњићево, да се ништа није ни десило. Разумем превентивну евакуацију, али се то требало одрадити на другачији начин и да се претходно припреми становништво. Покушали смо да створимо нормалан однос са покрајинском владом, али очигледно је да је њихова намера била политичка, како би убирали политичке поене. Одлучио сам да затражим помоћ од министара Гашића и Стефановића и после њихове посете Моровићу, одлучено је да наш координатор буде генерал Младен Курибак са којим само јако добро сарађивао. Тек тада је почела да се укључује струка, водопривредна предузећа, која до тада нису ништа урадили, кренула су на посао.
Да ли мислите да је Општински кризни штаб учинио све што је било у његовој моћи?
Општински кризни штаб је учинио и више од онога што је био у моћи да уради. Када се после свега, у многим општинама, поставља питање одговорности, мислим да код нас нема разлога за то. Све што смо одрадили урадили смо најодговорније и све време имали смо добру комуникацију и са Републиком Хрватском и морам овом приликом да се захвалим свима, омладини, појединцима, предузећима, који су нам пружили своју помоћ.
Како коментаришете критике Горана Јешића објављене прошле недеље у једном од писаних медија, где он критикује Ваш рад и наводи како се нисте добро снашли у новонасталој ситуацији?
Прочитао сам његову изјаву у НИН-у и назвао бих је „небулозном“. Као што сам рекао, то су политикантске приче где он покушава нешто да докаже. Његов приватан живот ме не интересује, али његова изјава где он критикује и Владу и премијера и председника државе и општине, говори у прилог томе какав је он човек. По мени то је његова неодмереност, која говори о њему као човеку, као и о странци којој припада. Сам је исценирао целу ситуацију на овим просторима и направио хаотичну узбуну, али на крају нека људи суде ко је у праву.
Да ли Општина Шид очекује неку помоћ од државе и међународних организација у санирању поплављених објеката и инфраструктуре?
Јамена је доживела катастрофу и сада су у току припремне радње за санацију и нормализацију живота. Покрајински штаб за ванредне ситуације давао је помоћ, што је евидентно. Међутим за санацију места Јамена требаће нам велика помоћ. Премијер Александар Вучић је рекао да ће бити помоћи и од међународних фондова и од Европске уније и да то нису безначајна средства. Ми ћемо се према добијеним упутама и руководити, а фотографије поплављених објеката ће нам бити докази. Јамена је једино место у Срему и у Војводини које је поплављено. О мештанима смо мислили и када смо их бранили, а поготово сада, када су настале последице од поплава, морамо о њима још више водити рачуна.
Страна 69 од 231