Танго са Савом

Било је то 1939. године, када сам се уписала у плесну школу. Истовремено, али посебно, не са нама, у школу играња уписао се и Сава Шумановић. За њега је учитељ посебно држао часове. Али, када је требало да се одржи завршни бал, у великој сали иза хотела «Гранд» који је држала госпођица Илићка, на свечаност је дошао и Сава.

Наши каваљери били су лежерно обучени јер и нису имали шта боље. А Сава је блистао у тамном оделу, белој кошуљи с црном лептир-машном и обавезном белом марамицом у џепићу сакоа. Играо је сваку игру, највише са једном лепом црнком која се звала Мица Шеша. Била је од облина, слична његовим купачицама. Али и ја сам имала част да са њим одиграм један танго. За време игре нисмо разговарали. Имала сам утисак да он пази да нешто не погреши, а беспрекорно је плесао...

Уосталом, у својим рукописима тачно је описао, онако како га је учио «танцмајстор» сваку игру коју смо тада играли: танго, слофокс, инглиш валцер, ламбет-вок, палеглајт, фокстрот, бечки валцер... Чак им је и редослед покрета скицирао...

 Цветанка Тубић