У документарној грађи Галерије чувају се сећања Савиних савременика, пријатеља или случајних познаника на које је његова појава оставила утисак.
Објављивање тих сећања употпуњује слику о великом уметнику. Сава сликар добија једну људску димензију, која га приближава данашњим љубитељима његовог дела. Међу њима су сећања Антоније Ткалчић Кошчевић, Мирјане Глешчић, Софије Шкробот, Цветанке Тубић и Љубице Станишић.
".....окренула сам се још једном невидљивом уметнику, чије се присуство доминантно осећало, да дубоким наклоном узвратим поздрав са којим ме је пре много година на исти начин почаствовао. Напуштајући музеј била сам срећна и задовољна. Још једном се потврдило да заборав није потиснуо сећања и да га нисам заборавила. Чак и да сам хтела не бих могла, јер ме паучинаста танана нит сећања везује за њега ево већ шездесет дугих година."